Benjamin Najt  [ DW ]

21. 05. 2025. 08:13

Da li je Njemačka dobila svog Ilona Maska?

I sam je bio pomalo iznenađen kada ga je novi kancelar Fridrih Merc imenovao u svoj kabinet. Sve se desilo „prilično iznenada“, rekao je taj 55-godišnjak tokom jednog od svojih prvih javnih pojavljivanja.

Pritom Karsten Vildberger nema nekog prethodnika. Njegovo Ministarstvo za digitalizaciju i modernizaciju države potpuno je novo. I sve se dešavalo prilično brzo: kada je imenovan, on zvanično nije bio član nijedne stranke. Već naredne sedmice učlanio se u Mercovu Hrišćansko-demokratsku uniju (CDU).

Ovlašćenja koja mu je dodjelila vlada su značajna: pet ministarstava, plus kabinet, prepustila su djelove svojih nadležnosti njegovom novom odeljenju. U suštini, sve što se tiče upravljanja državnom IT-infrastrukturom sada je pod nadzorom Vildbergera, čovjeka koji je do prije dvije nedelje bio izvršni direktor međunarodne maloprodajne kompanije Ceconomy, koja upravlja lancima prodavnica elektronike širom Evrope.

Njemački Ilon Mask?

Tek će se vidjeti šta će tačno da znači Vildbergerova funkcija u praksi, ali fokus na efikasnost i digitalizaciju, kao i to što se novi ministar doživljava kao „autsajder“ iz poslovnog svijeta, izazvali su poređenja s Ilonom Maskom i njegovim Ministarstvom za efikasnost vlade (DOGE) tokom drugog mandata predsjednika SAD Donalda Trampa.

Niklas Potrafke, direktor Centra za javne finansije i političku ekonomiju pri minhenskom institutu Ifo, ocjenjuje da ono što Vildberger i Mask možda imaju zajedničko jeste „element remećenja“.

„Mislim na to da se određene stvari rade drugačije, da se razmišlja na potpuno novi način. I da se zaista menjaju ili razgrađuju stvari za koje znamo da su problematične, poput administrativnih procedura. To su pozitivni aspekti koje bismo mogli da prenesemo iz ponašanja Maska.“

Međutim, malo je vjerovatno da će Vildberger uskoro početi naveliko da otpušta državne službenike ili teatralno da maše motornom testerom na političkim mitinzima. Za početak, njegov ton je znatno umjereniji.

„Moj cilj je da stvorim optimalne uslove za rast Njemačke kao konkurentne i inovativne digitalne lokacije“, rekao je. „Za to je potreban moderan, efikasan i ka građanima orijentisan državni aparat, a i administracija koja razmišlja i djeluje digitalno.“

Vildberger je ujedno izjavio da će raditi „s poštovanjem, radoznalošću, odlučnošću i u timskom duhu“. A tome je dodao i još jedan, dosta zagonetan pojam: „s prijateljskom upornošću“.

Niklas Potrafke ipak smatra da poređenja s Maskom nisu prikladna: „Ilon Mask je veoma neobična i upadljiva ličnost. Vildberger nije ni približno toliko ekscentričan.“

Postoji još jedna ključna razlika: Mask nije zvanično dio vlade, a to znači da nije ograničen svakodnevnim kompromisima administracije. Takođe, za razliku od Maska, Vildberger će morati da poštuje znatno stroža pravila o zaštiti podataka koje propisuje Evropska unija.

Ali, slično Masku, Vildberger očigledno ima sklonost ka radikalnom smanjenju regulatornih ograničenja za poslovanje: „Za svaki novi zakon, dva moraju biti ukinuta – da li je to moguće“, upitao je on u svom govoru na sastanku Ekonomskog savjeta, lobističke grupe bliske CDU.

Dva zakona bi, po njemu, odmah trebalo ukinuti: Zakon o lancima snabdjevanja, koji ima za cilj zaštitu ljudskih prava i sprečavanje modernog ropstva u globalnim lancima snabdjevanja, i Zakon o grejanju, koji bi trebalo da sisteme grijanja u novim zgradama učini ekološki prihvatljivijim.

Regulativa protiv „disrupcije“

Potrafke smatra da nije uvjek dobro postavljati poslovne ljude na državne funkcije: „Loš ishod bi bio kada bi bivši biznismeni donosili propise koji pogoduju njihovim sektorima. Tako bi sebi mogli da pripreme teren, jer znaju da će jednog dana napustiti politiku i profitirati kroz svoje firme.“

Vildbergerova ovlašćenja ograničena su i njemačkim federalnim sistemom, gdje pokrajinske i lokalne vlasti imaju značajnu autonomiju u upravljanju javnim službama.

„Jedan od njegovih glavnih zadataka biće da pravi saveze i pronađe zajednički jezik s pokrajinama, jer ne može da im naređuje“, kaže Lena-Sofi Miler, direktorka njemačke neprofitne mreže za digitalno društvo Initiative D21, koja sarađuje i s privatnim i sa javnim sektorom.

Zašto baš Vildberger?

Kancelar Fridrih Merc nije uradio ništa revolucionarno kada je u kabinet uveo menadžera iz privatnog sektora. To je neka vrsta njemačke tradicije i to s obje strane političkog spektra: 1998. socijaldemokratski kancelar Gerhard Šreder imenovao je Vernera Milera, člana upravnog odbora energetskog giganta RWE, za novog ministra privrede. Cilj mu je bio da pokaže da je njegova vlada više poslovno orijentisana.

Ipak, Vildbergerovo imenovanje iznenadilo je mnoge, čak i one koji su očekivali da će Mercova vlada formirati Ministarstvo za digitalizaciju.

„Mislim da su svi bili iznenađeni“, kaže Lena Sofi-Miler. „Pozvala sam nekoliko ljudi iz svoje mreže i pitala: Da li znaš ko je on? Niko ga nije poznavao.“

Možda je dodatno iznenađenje bilo i posebno ovlašćenje koje je dato Vildbergerovom ministarstvu: pravo veta na troškove drugih ministarstava kad su u pitanju značajna IT-ulaganja.

U Njemačkoj je takva kontrola troškova obično u nadležnosti Ministarstva finansija – i to uz ograničenja zbog ustavnog principa po kojem svako ministarstvo ima autonomiju u sopstvenim poslovima.

„Ta kontrola potrošnje je snažan instrument, ali on ne može da kaže: Morate da potrošite na nešto drugo“, objašnjava Sofi-Miler. „On samo ima pravo veta.“

Ona se nada da će Vildberger, zahvaljujući svom poslovnom iskustvu, više da mjeri učinak ministarstava prema konkretnim pokazateljima. Njena organizacija, Initiative D21, sprovodi godišnja istraživanja o stavovima građana prema digitalizaciji i ima sopstvene predloge: „Ako želi da bude uspješan, očekujem da vidimo rast u korišćenju digitalnih javnih usluga“, rekla je. „Pritom, ne bi trebalo samo ljudi da kažu: „Država mi olakšava život“ upotrebom IT-tehnologije, već bi trebalo i da se razvijaju digitalne vještine građana Njemačke.“

„Ako vidim pozitivan trend u tim brojkama, onda bih rekla da je uradio nešto kako treba“, kaže Sofi-Miler.

To bi svakako bilo značajno za Njemačku – zemlju gdje se razgovori o digitalnim uslugama često svode na šale o faks-mašinama.

*ovaj članak je najpre objavljen na engleskom jeziku