Keno Fersek  [ DW ]

17. 05. 2025. 11:43

Simion ili Dan, „suverenista“ ili „glas razuma“

„Evropa ili izolacija“, „šampion u matematici ili fudbalski huligan“ – takvi naslovi i komentari su ovih dana u gotovo svim nezavisnim rumunskim medijima.

Nekoliko dana pred drugi, odlučujući krug predsedničkih izbora u Rumuniji, koji se održava u nedelju (18. maj), raspoloženje u javnosti je napetije nego ikada pre u poslednjim decenijama.

Bez izuzetka, svi komentatori i posmatrači vide zemlju na raskrsnici i u važnom istorijskom trenutku.

Zaista, ni jedni predsednički izbori od pada komunističke diktature nisu bili obeleženi tako radikalnim suprotnostima između kandidata i dubokim društvenim podelama. I retko kada je ishod bio tako neizvestan kao sada.

Oba kandidata naglašavaju da ne dolaze „iz sistema“ i da nisu predstavnici tradicionalnih postkomunističkih partija Rumunije.

Sa Simionom u haos

Na jednoj strani je Đorđe Simion (38), lider ekstremno desničarske, proruske stranke Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR), nekada fudbalski huligan, danas „suverenista“ i pristalica američkog predsednika Donalda Trampa i mađarskog premijera Viktora Orbana.

On je s velikom prednošću pobedio u prvom krugu predsedničkih izbora i osvojio gotovo 41 odsto glasova.

Njegov protivkandidat je Nikušor Dan (55), nestranački gradonačelnik Bukurešta, matematičar, bivši građanski aktivista protiv korupcije i čovek sa jasno proevropskim stavovima. U prvom krugu je znatno zaostajao za Simionom i osvojio je 21 odsto glasova.

Mnogo toga je u igri na ovim izborima – i za Rumuniju i za Evropu. Rumunija je šesta po veličini zemlja EU i najveća zemlja Balkana. Ima najdužu granicu EU sa Ukrajinom, najvažniju NATO bazu i ključni protivraketni štit u regionu.

Do sada je Rumunija bila pouzdan partner u Evropskoj uniji i NATO-u. Sa proruskim, ekstremno desničarskim predsednikom kao što je Simion, to bi moglo da se promeni.

Nejasne ankete

Predsednik u Rumuniji nema snažna izvršna ovlašćenja. Ali on je vrhovni komandant vojske i šef Vrhovnog saveta za nacionalnu odbranu. On imenuje premijera, šefove dve glavne obaveštajne službe, deo sudija Ustavnog suda i predstavlja Rumuniju u EU i NATO.

Takođe može prisustvovati sednicama vlade. Sve to mu daje značajan uticaj kako u unutrašnjoj, tako i u spoljnoj politici.

Većina anketa iz prethodne dve nedelje pokazivala je da Simion blago vodi, ponekad i značajno. Međutim, u jednoj od najnovijih anketa, dva kandidata su izjednačena.

Ipak, izborna predviđanja u Rumuniji su izuzetno nepouzdana. Ni jedno istraživanje nije predvidelo Simionovu ubedljivu pobedu u prvom krugu.

Simionov iznenadni zaokret

Lider AUR-a je poslednjih godina dospevao na naslovne strane nasilnim, delom i fizički agresivnim istupima, i redovno je obećavao da će „uništiti sistem“.

Više ili manje direktno, obećavao je i izlazak iz EU i NATO, kao i pripajanje Republike Moldavije i jugozapadnih ukrajinskih oblasti Rumuniji. Isticao se proruskim simpatijama i nacionalističkom mržnjom prema mađarskoj manjini u Rumuniji.

Od skoro svega toga, Simion se u poslednje vreme iznenada distancirao. Nastupa mirnije, izbegava vulgarne izraze i vikanje. Umesto o izlasku iz EU i NATO, govori o poštovanju i dostojanstvu za Rumuniju i tvrdi da će sa njim kao predsednikom zemlja biti partner „na ravnopravnom nivou, a ne više na kolenima“.

Ipak, ostala je antiukrajinska retorika – širi lažne tvrdnje o navodnoj privilegovanosti ukrajinskih izbeglica u odnosu na rumunske građane.

Iznenađujuće, Simion je nedavno dobio podršku Viktora Orbana u predizbornoj kampanji, koji je u govoru pohvalio krajnje desničarskog kandidata zbog njegove politike suvereniteta.

To je prvi put posle mnogo godina izazvalo sukob sa mađarskom manjinskom strankom u Rumuniji, UDMR, koja se oštro distancirala od Simiona zbog njegovih ranijih nasilnih ispada protiv Mađara i pozvala oko 1,2 miliona Mađara u Rumuniji da glasaju za Nikušora Dana.

„Razarač sistema“ zapravo predstavlja sistem

S Danom bi Rumunija i EU dobile predsednika koji se zalaže za proevropski kurs, vladavinu prava, transparentnost, predvidljivost, kao i za bezuslovnu podršku Ukrajini.

Kao gradonačelnik Bukurešta, Dan je dokazao da može da sprovede reforme, iako nije uspeo da ispuni sva svoja obećanja.

Njegov problem je što se ponekad gubi u složenim temama. U debatama s protivkandidatom poslednjih nedelja često je bio duhovit, ali se pokazalo i da u nekim situacijama izbegava sukobe i deluje previše defanzivno.

Nikušor Dan je najavio da će, u slučaju pobede, za premijera postaviti aktuelnog v. d. predsednika Iliea Bolojana, političara koji važi za poštenog i koji je kao gradonačelnik Velikog Varadina stekao dobar ugled.

No, kao dugogodišnji visoki funkcioner Nacionalno-liberalne partije (PNL), on ipak predstavlja „sistem“ – što može negativno uticati na Danove šanse, jer je mržnja velikog dela rumunskog društva prema establišmentu glavna pokretačka snaga ovih izbora.

Upravo je paradoksalno što „razarač sistema“ Đorđe Simion predstavlja kontinuitet starog nacionalno-staljinističkog sistema iz vremena Čaušeskua, čiji su delovi preživeli do danas – između ostalog i u njegovoj stranci AUR.

Simion bi za premijera imenovao proruskog ezoteričara Kalina Đorđeskua, desničarskog ekstremistu kojem je zabranjeno da se ponovo kandiduje za predsednika. On je celu svoju političku karijeru izgradio kao štićenik bivših Čaušeskuovih diplomata i saradnika zloglasne tajne službe Sekuritate.

To je u Rumuniji poznato već dugo, ali tek nedavno je ponovo dospelo u centar pažnje. Sam Đorđesku, na primer, kao jednog od svojih „najvažnijih mentora“ navodi Mirčea Malitu, dugogodišnjeg ambasadora Rumunije u UN i SAD tokom Čaušeskuove ere i, posle 1989. godine, sivu eminenciju rumunske spoljne politike.

Đorđesku je, navodno, bio povezan i s mrežom generala Sekuritatee Mihaja Karamana, koji je u vreme Čaušeskua postao poznat po špijunaži NATO-a i koji je od 1990. do 1992. bio šef rumunske spoljne obaveštajne službe (SIE).

Zato borac za ljudska prava i bivši protivnik režima Čaušeskua, Gabrijel Andreesku, u jednom eseju zaključuje: „Pobeda Đorđa Simiona bila bi poslednja etapa vaskrsenja bivših komunističkih mreža moći.“