Andreas Mejer-Fajst (ARD)  [ DW ]

24. 04. 2025. 10:14

Koja je razlika između Trampovog „mira“ i kapitulacije Ukrajine?

„Verujem da imamo dogovor sa Rusijom“, rekao je američki predsednik Donald Tramp u Vašingtonu. Sada mora još da „uveri“ ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, a to će biti malo teže. Jer, još jednom ga je optužio da je, zbog svojih ratobornih izjava, sam kriv za produžetak rata.

Ukrajinski predsednik je, pak, još jednom odbacio Trampov stav da bi Ukrajina trebalo da „zaboravi“ na Krim i podsetio ga je na stav koji je američka vlada 2018. godine potpisala, a u kojem se od Rusije zahteva povlačenje sa Krima, poluostrva koje prema međunarodnom pravu pripada Ukrajini.

Tramp je međutim na društvenoj mreži odgovorio Zelenskom rekavši – zašto se Ukrajina već tada nije borila da zadrži Krim.

Šta je uopšte u tom „dogovoru“?

U suštini, zvanično nije objavljeno šta je taj „dogovor“ o kojem govori Tramp, ali prema pisanju američkih medija, to je praktično kapitulacija Kijeva i najvećim delom pristanak na takve granice, gde bi Rusija dobila sve što je do sad osvojila u ratu u Ukrajini – kako to piše portal Aksios. Samo manji deo teritorija pod ruskom okupacijom u Harkovu bio bi vraćen Ukrajini. SAD bi zauzvrat ukinule sankcije Rusiji koje su na snazi od 2014. Isti portal tvrdi da bi nuklearna elektrana Zaporožje ostala na teritoriji Ukrajine, ali pod upravom američke kompanije koja bi onda energiju isporučivana i Ukrajini i Rusiji.

Vašington post piše da je predlog SAD zamrzavanje granice duž trenutne linije fronta. Fajnenšel tajms javlja da je u stvari ruski predsednik Vladimir Putin ponudio Trampu takvo zaustavljanje pokreta na frontu, ako Vašington prihvati druge važne ruske zahteve, uključujući priznavanje suvereniteta Rusije nad ukrajinskim poluostrvom Krimom. Takođe, Ukrajina bi morala da se odrekne članstva u NATO.

Međutim, prema mišljenju vojnih stručnjaka američkog Instituta za ratne studije, zamrzavanje fronta nije nikakva garancija za budući mir. Rusija bi, smatraju, pauzu u borbama mogla da iskoristi za dodatno naoružavanje i kasniji nastavak agresije, naročito osobito ako sporazumom bude predviđen potpuni moratorijum na vojnu pomoć Zapada Ukrajini.

Zlokobna i nepravedna „razmena teritorija“

Nešto od toga o čemu javljaju mediji čulo se i od američkog potpredsednika Džej Di Vensa, koji je u poseti Indiji: „Trenutni položaj fronta – ili negde duž te linije – na kraju će označiti nove granice u tom sukobu“, rekao je. Vens je dodao i da će i Ukrajina i Rusija morati da ustupe delove teritorija koje trenutno drže. „Moraće da dođe do razmene teritorija – dakle ne bih rekao da će to biti tačno trenutni položaj fronta. Ali, želimo da ubijanje prestane.“

Jasno je da bi u toj „razmeni teritorija“ Ukrajina dobila samo mrvice, a Rusija praktično sve što je osvojila. Zbog toga se u Briselu zgražavaju nad tim „dogovorom“ i smatraju da je pun protivrečnosti, previše naklonjen Rusiji i da ne štiti Ukrajinu, jer o bezbednosnim garancijama za ostatak te zemlje nema ni reči. Ta „inicijativa“ Trampa sve više postaje predmet još oštrijeg sučeljavanja SAD i Evropske unije čije posledice se za Ukrajinu još ne mogu ni da se procene.

Neprihvatljivo i za EU

Za Evropljane nije samo sporna očigledna spremnost američkog predsednika da Putinu prepusti Krim, već im nije prihvatljiv ni zahtev Vašingtona da i EU ublaži sankcije Rusiji – praktično nizašta. „Nismo videli nikakve znakove dobre volje Rusije u tom pitanju. Primirje je dovelo samo do daljih napada na ukrajinsku teritoriju. Rusija jednostavno mora da prekine svoju dalju agresiju i da vrati teritorije Ukrajini. To je polazna tačka“, izjavila je portparolka EU Arijana Podestra.

Zvaničnicima EU isto tako strašno ide na živce to što više ne može da se veruje ni izjavama koje se čuju u Vašingtonu. Američki mediji prenose reči visokog Trampovog zvaničnika koji hvali plan“ svog predsednika i tvrdi da je Ukrajina „90 odsto saglasna“ sa Trampovim mirovnim idejama, a i da je spremna da ustupi Rusiji 20 odsto svoje teritorije. Pa se onda malo kasnije moglo čuti da to nije baš sasvim tako, nego da Zelenski „mora još da se ubedi“ u te planove.

I dok američki predsednik žuri da se pohvali nekakvim postignutim mirom, u Vašington je odjurio i generalni sekretar NATO Mark Rute. On bi želeo da tamo sazna kakvo je stvarno stanje, jer je ono očigledno još uvek daleko od nekakvog „dogovora“.

„Ukrajina se baca psima“

To je i mišljenje stručnjaka za spoljnu politiku nemačkih Demohrišćana (CDU) Roderiha Kizevetera koji je za javni servis ARD ocenio da je „dogovor koji Tramp predlaže na štetu Ukrajine“ I još je dodao: „To je kapitulacija.“

Ni Ukrajina ni Evropa ne mogu na to da pristanu, kaže Kizeveter, „jer bi naša bezbednost tada bila još više ugrožena“. On ujedno naglašava da se o svemu ionako još ne zna mnogo: „Očigledno to još nije pravi plan, u Moskvi o tome ne znaju mnogo, a ni u Evropi.“

Tramp se suočava s realnošću jer Putina nije naveo ni na kakve ustupke, kaže nemački političar i zaključuje: „Najgore je što se Ukrajina baca psima.“

I vlada Velike Britanije je razočarana takvim „mirom“ i planira da formira „odbrambeni savez“ s Evropskom unijom.

Na protivljenje iz EU i Londona reagovao je i Kremlj, odakle se opet čula pretnja nuklearnim oružjem u slučaju „agresije“ zapadnih saveznika u korist Ukrajine.

Predsednica Odbora za odbranu Evropskog parlamenta, Mari-Agnes Štrak-Cimerman, inače iz redova u Nemačkoj vanparlamentarnih Liberala (FDP), ocenjuje za javni servis RBB da je tu reč o „miru među diktatorima“. I još poručuje da, ako je to jedino što SAD mogu da ponude, „onda se može reći da je to pisani dokaz: Ne, Amerikanci nisu ni naši prijatelji, ni naši saveznici u budućnosti.“

Zato je, smatra nemačka političarka iz Evropskog parlamenta, podrška Evropske unije Ukrajini još važnija: „U suprotnom, Rusija bi na kraju mogla da zaključi da joj je ta brutalna agresija uspela. A to bi imalo posledice i za nas u Evropi.“