Sanja Kljajić  [ DW ]

14. 04. 2025. 10:06

Kontramiting Aleksandra Vučića: Pokušaj konsolidacije moći

Red srpskih zastava, red pljeskavica, rodoljubive pesme i parole o „očuvanju države" – Beograd je tokom vikenda bio kulisa velikog političkog spektakla u režiji Srpske napredne stranke.

Na trodnevnom „svesrpskom saboru" predsednik Aleksandar Vučić obznanio je „kraj obojene revolucije" i promovisao novi Pokret za narod i državu.

„Nećemo dati ni ovima s polja, ni ovima iznutra da nam državu sruše. I da vam kažem, završeno je s njihovom obojenom revolucijom. Mogu da se šetkaju koliko god hoće, nema ništa od toga", poručio je Vučić.

Prema procenama Arhiva javnih skupova, mitingu je prisustvovalo najmanje 55.000 građana. Neki su stigli organizovanim autobusima, drugi pešice – imitirajući studente koji mesecima hodaju Srbijom u znak protesta.

Pet zahteva samom sebi

Govor predsednika Vučića u subotu uveče uživo su prenosile gotovo sve najvažnije televizije u zemlji u udarnom terminu. On je izneo pet zahteva usmerenih ka „uspostavljanju reda".

„Zahtevamo od nadležnih organa i institucija Republike Srbije, a pre svega od nadležnih tužilaštava, da u okviru svojih ustavnih i zakonskih nadležnosti pokrenu odgovarajuće postupke, i preduzmu sve druge zakonom propisane mere, kako bi se uspostavio red i mir u državi", istakao je Vučić.

To je neka vrsta poziva na državno nasilje i obračun s demonstrantima, ocenjuje za DW novinar Nedim Sejdinović.

„Njegovi zahtevi pokazuju jednu potpuno obrnutu sliku stvarnosti u kojoj se oni koji propagiraju i vrše nasilje predstavljaju kao žrtve, a oni koji su žrtve – predstavljaju se kao nasilnici. Ali to, naravno, nije ništa novo u toj novo-radikalskoj retorici", dodaje Sejdinović.

Slično misli i profesorka prava u penziji Vesna Rakić Vodinelić. Ona za DW ukazuje na to da zahtev za vraćanje otetih institucija dolazi upravo od čoveka koji je te institucije oteo.

„On ne poštuje podelu vlasti i zadire u ovlašćenja drugih državnih vlasti, pre svega pravosudne, i on uopšte nema ustavnog osnova da to od njih zahteva", objašnjava Rakić-Vodinelić.

Sada je, dodaje, veliko pitanje kako će na Vučićeve zahteve odreagovati tužilaštvo, ali i policija koja ima ovlašćenje da zabrani javne skupove.

„Vučićev zahtev za normalizaciju svakodnevnog života mogao bi se odnositi na blokade koje studenti i građani sprovode svakog dana. Sad je pitanje da li će neko pokušati da rasturi te blokade”, dodaje ona.

Konsolidaciju prati i represija

Dok pokušava da konsoliduje sopstvene redove, režim pojačava pritisak i na studente i demonstrante koji su skoro pola godine na ulici.

Vesti o fizički napadima, privođenjima, disciplinskim i krivičnim prijavama protiv demonstranata i kritičke javnosti stižu gotovo svakodnevno. Šestoro novosadskih studenata i aktivista već mesec dana se nalazi u pritvoru, dok je šestoro u političkom izgnanstvu zbog navodne „pripreme dela protiv ustavnog poretka i bezbednosti Republike Srbije".

Sejdinović veruje da je sve to deo „kontrarevolucije" koju je predsednik sam najavio.

„Očigledno je cilj zastrašivanje i ućutkivanje građana, jer je procena da se energija protesta pomalo istrošila i da je sad vreme za kontraofanzivu. Ja, međutim, nekako duboko verujem da to što radi vlast na čelu s Vučićem jeste apsolutno kontraproduktivno po njih, jer dodatno ogoljuje represivni režim.”

Otpor ne jenjava

Građanski i studentski otpor se, međutim, ne gasi. Grupe studenata i građana u više mesta širom Srbije pokušale su da spreče autobuse s pristalicama SNS-a da stignu na skup u Beograd, ali je policija razbila blokade.

U Novom Pazaru, oko 300 kilometara južno od Beograda, paralelno sa SNS skupom održavao se i veliki protest studenata na kom je ponovo hiljade ljudi demonstriralo protiv vlasti.

„Ovo društvo se jednostavno lomi – ili ćemo krenuti u pravcu u pravcu Erdogana, što će značiti jednu pojačanu represiju, hapšenje mnogih kritičara režima i bežanje ljudi iz zemlje iz straha od neke vrste odmazde, ili će protesti nastaviti da se vrše pritisak i dovesti do onoga što je jedini dobar ili logičan ishod, a to je promena vlasti", smatra Sejdinović.

U borbi za rasplet, grupa studenata već deset dana okreće pedale na putu ka Strazburu gde će evropskim parlamentarcima simbolično uručiti pismo o stanju vladavine prava u Srbiji. Na svakom koraku ih dočekuju članovi dijaspore – uz suze i ovacije.

Vlast, s druge strane, priprema novu Vladu na čijem će čelu biti lekar Đuro Macut koji gotovo da nema nikakvog političkog iskustva. Deo analitičara je ovakav potez ocenilo kao indirektni ustupak javnosti koja sve glasnije traži ekspertsku vladu. Drugi, pak, smatraju da se radi o političkom manevru Aleksandra Vučića koji zbog pada rejtinga želi po svaku cenu da izbegne izbore.

„Ja mislim da je on sam svestan da ne može da računa ni na policiju, ni na pravosuđe u slučaju neke jače represije, jer se vidi da čak i u tim institucijama postoje ljudi koji otkazuju poslušnost i odbijaju da po njegovom nalogu krše zakone", kaže Sejdinović.

Ali konačan rasplet još uvek nije ni na vidiku. I vlast i opoziciona javnost čekaju da ona druga strana – prva pogreši.