Kristof Štrak  [ DW ]

12. 03. 2025. 12:07

Hrišćani u Siriji nakon masakra: strah jači od nade

„Kolika je bila naša radost kada su zatvorenici oslobođeni i kada su se zatvori ispraznili“, kaže Jakub Murad. „Ali kako su dani prolazili, zatvori su se ponovo napunili – pre svega alavitima.“

Pedesetsedmogodišnji Murad je katolički sveštenik u Siriji i od 2023. godine nadbiskup Homsa, trećeg najvećeg grada u Siriji, poslije Damaska i Alepa. O sudbini zatvorenih alavita u novoj Siriji posle Asada, kaže da se sprovode proizvoljna hapšenja, procesi po hitnom postupku bez prava na odbranu, ponekad čak i pogubljenja bez sudskih procesa.

Sirijski sveštenik nakratko je napustio svoju zemlju i, nakon boravka u Vatikanu, stigao u ruralnu oblast Ajfel, zapadno od Bona. Tamo se u manastiru Štajnfeld održava zasedanje Nemačke biskupske konferencije, koja se, između ostalog, bavi položajem hrišćana na Bliskom istoku. Dramatičan razvoj događaja poslednjih dana, uključujući i masakre nad alavitima na severozapadu zemlje, u blizini grada Latakije, sada baca senku na taj susret. „Nažalost, postoji veliki jaz između zvanične retorike trenutnih vlasti i stvarnosti na terenu“, kaže nadbiskup.

Odgovornost za masakre snosi prelazna vlada

Murad u masakrima nad alavitskom manjinom vidi znake genocida i govori o „strašnom zločinu“. Ističe da odgovornost za to snosi prelazna vlada s Ahmedom al Šarom na čelu.

Murad kaže i da u zemlju spolja ulazi sve više oružja, koje se nekontrolisano širi. Posebno naglašava ulogu Turske, koju smatra delimično odgovornom. Zalaže se za zabranu svih naoružanih demonstracija u zemlji.

Siriju je godinama razarao građanski rat, koji je počeo tokom tzv. „Arapskog proleća“. Milioni ljudi pobegli su u inostranstvo, a mnogi su bili žrtve terora u svojoj domovini. Nadbiskup ne priča samo iz druge ruke –i sam je bio svedok i preživeo je brojne strahote. I dalje strepi za prijatelje koji su nestali 2015. godine i nikada se nisu vratili.

Kada je „Islamska država“ 2015. godine preuzela kontrolu nad njegovim regionom, bio je „otet i zatvoren u Raki“. Posle skoro pet meseci, uspeo je, „uz pomoć muslimanskog prijatelja, da pobegne na motoru“. Zahvaljujući solidarnosti grupe muslimana iz mesta Al Karjatejn, „uspeli smo da oslobodimo sve hrišćane koje je ISIS tu držao u zarobljeništvu“, kaže Murad. „To svedočanstvo bratstva i solidarnosti duboko me je obeležilo“, dodaje.

Poziv u pomoć

Murad je više puta dizao glas protiv islamofobije. S druge strane, upozorava na potpunu dominaciju sunitskog islama. Govoreći o masakrima nad alavitima, naglašava da „nisu bili neočekivani“. „Možda dolazi još mnogo gore vreme“, kaže sumorno. „Potrebna nam je podrška Ujedinjenih nacija“, ponavlja više puta.

Katolički biskupi dele zabrinutost zbog najnovije eskalacije. Politički razvoj pod predsednikom Al Šaraom smatraju „više nego zabrinjavajućim“. „Užasnuti smo onim što se sada događa“, kaže Udo Markus Benc, nadbiskup Paderborna, koji često putuje u region u ime Biskupske konferencije.

Izjave Al Šaraa o zaštiti svih manjina „bile su prazne reči, bar kada je reč o alavitskoj manjini“. Slike i vesti o masakrima u Latakiji „ostavljaju me bez reči“, kaže Benc. Naglašava da je „međunarodni politički odgovor na to neophodan“.

„…mit der Hilfe eines jungen muslimischen Freundes gelang mir die Flucht auf einem Motorrad“

Bewegender Bericht des Erzbischofs von Homs, Erzbischof Jacques Mourad, der 2015 von islamisten entführt wurde. Er ist zu Gast bei der #Dbkvv und wendet sich gegen Islamophobie. https://t.co/AiDg4Oe9DC pic.twitter.com/b39vguGTBl

— Christoph Strack (@Strack_C) March 11, 2025

Nada u „novu Siriju“

Murad je došao na sastanak s nemačkim biskupima s jasnom vizijom: brza ustavna reforma u Siriji i slobodni predsednički izbori pod nadzorom Ujedinjenih nacija. Takođe se nada da će se mnogi od onih koji su napustili Siriju vratiti. To se odnosi i na sirijske lekare koji sada rade u Nemačkoj. Ipak, ističe da „niko ne može da bude prisiljavan da se vrati samo da bi ponovo živio u šatorima“.

Njegov glavni fokus nije samo na materijalnim pitanjima. Katolički sveštenik, kome je nekada musliman pomogao da pobegne iz opasnog zarobljeništva, polaže nade u dijalog među mladima različitih vera – muslimana, alavita i hrišćana.

„Asadov režim neprestano je pokušavao da zavađa ljude.“ Uprkos svim bolovima i patnjama, u Muradovim rečima oseća se duboka ljubav prema Siriji i njenom bogatom kulturnom nasleđu. „Ne možete ni da zamislite koliko ljudi žude za kulturom.“ Sirijcima su potrebni teatar, muzika, umetnost i izložbe, kaže. „To je nekada bilo pravo bogatstvo, a danas su čitave generacije lišene toga.“

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku