Samir Huseinović  [ DW ]

07. 03. 2025. 08:00

Brčko u fokusu: šest ključnih pitanja u aktuelnoj krizi

Zašto je Brčko dobilo status posebnog distrikta u BiH?

Pregovarači u Dejtonu nisu mogli da se dogovore kojem entitetu će pripasti Brčko, koje je tokom rata bilo pod kontrolom Vojske Republike Srpske. Zato su se strane u pregovorima složile da se odluka o Brčkom donese u arbitražnom procesu pod međunarodnom supervizijom.

Arbitražni tribunal za Brčko je 1999. godine donjeo odluku da Brčko bude distrikt, pod „ekskluzivnim suverenitetom Bosne i Hercegovine“ i sa sopstvenim organima vlasti.

Za sprovođenje odluke nadležan je „supervizor za Brčko“. To je po pravilu zamjenik visokog predstavnika u BiH, a trenutno je to Luis Džej Krišok. Tribunal je ostavio mogućnost promjene arbitražne odluke ukoliko se neka strana ne bude pridržavala njenih odredbi.

Zašto je Brčko ponovo „u fokusu“?

Brčko se ponovo našlo u središtu političkih previranja u BiH, nakon što je Republika Srpska osporila ingerencije državnih institucija, uključujući Sud i Tužilaštvo BiH, kao i Državnu agenciju za istrage i zaštitu (SIPA). Osuđujući te poteze vlasti RS, koji su uslijedili nakon presude Suda BiH Miloradu Dodiku za nepoštovanje odluka Ustavnog suda BiH i odluka Ureda visokog predstavnika, supervizor Krišok upozorio je da bi ugrožavanje ustavnog poretka BiH moglo da dovede do preispitivanja arbitražne odluke za Brčko.

„Svaki pokušaj ugrožavanja državnog poretka mogao bi da ima ozbiljne posledice po status Distrikta i njegovu specijalnu poziciju unutar BiH“, naglasio je Krišok nakon razgovora s Klintom Vilijamsonom, predsjedavajućim arbitrom Arbitražnom tribunalu za Brčko.

Vojno-politički analitičar iz Sarajeva Đuro Kozar ističe da predsjednik RS Milorad Dodik ne odustaje od teze da je Brčko vlasništvo tog entiteta. On za DW ukazuje da je Brčko-Distrikt dio suverene BiH, a kako je na tromeđi BiH, Hrvatske i Srbije, ono ima veliki geopolitički značaj za region.

„Vlasti RS žele da izdvoje taj entitet iz BiH tako što će jednostrano ukinuti ingerencije državnih agencija na teritoriji RS, a potom prisvojiti Brčko. Ako bi se to dogodilo, onda bi bila nagrađena zločinačka ideologija koju je Vojska Republike Srpske sprovodila i u Brčkom“, kaže Kozar za DW.

Šta znači konačna arbitražna odluka i ko bi mogao da je promijeni?

Prema Bodi Veberu, višem saradniku Savjeta za politiku demokratizacije iz Berlina „Konačna arbitražna odluka za Brčko još uvjek zadržava klauzulu da, u slučaju kršenja Dejtonskog sporazuma, može biti naknadno izmijenjena, uključujući i dodjeljivanje Brčkog jednom od entiteta.“ Veber za DW objašnjava da je supervizor za Brčko Krišok „s dobrim razlogom“ to spomenuo „u kontekstu antiustavnih odluka Vlade i Narodne Skupštine RS“, ali i dodaje da takva odluka „ne bi mogla da bude sprovedena bez snažnijeg angažmana Eufora“.

Stručnjak za ustavno pravo iz Mostara, prof. Nurko Pobrić, ističe da bi odluku o eventualnim izmjenama Konačne arbitražne odluke mogao da donese predsjednik Arbitražnog tribunala za Brčko Klint Vilijamson, ali upozorava da je „međunarodna zajednica do sada bila nedovoljno odlučna u reakcijama na secesionističke poteze RS“.

Kako se Brčko ranije spominjalo u kontekstu secesije RS?

Brčko se i ranije spominjalo u kontekstu kriza izazvanih secesionističkim prijetnjama RS i najavama ukidanja državnih ingerencija na teritoriji tog entiteta. Probosanski zvaničnici zato su tražili da se u Distrikt-Brčko rasporede dodatne snage Eufora i NATO.

„Pozivam na hitno raspoređivanje Eufora ili vojnika NATO na područje Brčko-Distrikta BiH, kao najefikasniji odgovor na Dodikove ratne ideje o secesiji bh. entiteta RS. Time bi se očuvala stabilnosti u BiH, regionu i Evropskoj uniji“, napisao je na društvenim mrežama član Kolegijuma Parlamenta BiH Denis Zvizdić u martu 2024. godine.

Istovremeno, Siniša Karan, ministar unutrašnjih poslova RS, govorio je da je vrijeme za preispitivanje potrebe za međunarodnim nadzorom nad Distriktom i Arbitražnim tribunalom.

Distrikt se nalazi između dva entiteta i praktično dijeli teritoriju RS na dva dijela, ističe novinar Hine Ranko Mavrak. „Otvaranjem pitanja Brčkog, međunarodna zajednica šalje Dodiku jasnu poruku: ugrožavanje mira u BiH može da dovede u pitanje i status RS. Teoretski, Distrikt bi mogao da bude pripojen Federaciji BiH, a Dodik ne bi imao načina da to spreči, osim pokušajem oružanog otpora – što mu niko ne bi tolerisao, pa ni Aleksandar Vučić“, ocjenjuje Mavrak za DW.

Kakav je stav međunarodnih aktera i imaju li instrumente za djelovanje?

Ministar spoljnih poslova BiH Elmedin Konaković smatra da „otvorena kršenja Ustava BiH od strane vlasti RS opravdavaju hitno donošenje konačne arbitražne odluke i snažniji angažman međunarodne zajednice“.

„Ako neustavni zakoni budu objavljeni u Službenom glasniku RS, nova arbitražna odluka za Brčko mora se donjeti bez odlaganja“, izjavio je Konaković.

Bodo Veber ističe da bi odluku o promjeni statusa Brčko-Distrikta bilo teško sprovesti bez snažne međunarodne podrške. „Ostaje otvoreno pitanje da li bi se Krišok i Vilijamson zaista odlučili za takav radikalan, ali ispravan potez, odnosno, da li bi za tu odluku imali podršku Trampove administracije u trenutnom političkom kontekstu“, ukazuje Veber.

Sagovornik DW upozorava da je pitanje političke volje ključno: „Međunarodna zajednica godinama nije imala jasan odgovor na Dodikove pretnje secesijom. Ako bi sada konačno zauzela odlučniji stav, RS bi mogla da se suoči s ozbiljnim posledicama, uključujući ekonomske sankcije i povećanje vojnog prisustva međunarodnih snaga“, kaže njemački analitičar.

Da li je isticanje Brčkog pritisak na RS i druge aktere krize?

Prijetnje iz RS o ukidanju državnih institucija mogle bi da rezultiraju većim angažmanom međunarodne zajednice u Brčkom, što bi bio snažan signal Dodiku da su crvene linije već pređene, ocjenjuje novinar Hine Mavrak i dodaje da bi „povećanje prisustva Eufora u Brčkom moglo da ima odvraćajući efekat na destabilizujuće poteze RS“.

Profesor ustavnog prava iz RS Goran Marković Krišokovo upozorenje vidi kao pritisak na RS. „Implicitno se otvara mogućnost da Brčko bude dodjeljeno Federaciji BiH, čime bi se stvorio presedan za kasnije izmene Dejtonskog sporazuma“, ocjenjuje Marković za DW.

Prof. Nurko Pobrić zaključuje da pritisak međunarodne zajednice ne mora nužno da bude usmjeren samo na RS. „Očigledno je da izjave međunarodnih zvaničnika dolaze kao reakcija na postupke vlasti RS, ali pitanje je kako će se kriza dalje razvijati i kakav će biti odgovor ključnih aktera.“