Nemanja Rujević (priredio izbor štampe)  [ DW ]

28. 02. 2025. 11:24

Družba iz računa: Beograd i Zagreb protiv sankcija NIS-u

Američke sankcije protiv Naftne industrije Srbije (NIS) odložene su za mjesec dana, rekao je u četvrtak predsjednik Aleksandar Vučić. To znači da se za rešenjem i dalje traga, a do sada se tragalo uzaludno.

Ugledni njemački Frankfurter algemajne cajtung (FAZ) u opširnom članku piše o mogućim posledicama takvih sankcija. U tekstu se navodi da je NIS jedna od najmoćnijih firmi u Srbiji, koju je Gazprom svojevremeno kupio budzašto, u zamjenu za podršku Moskve po pitanju Kosova.

„NIS je monopolista u mnogim oblastima poslovanja. Ali, ne ide čitava dobit u Moskvu. Rusija njime finansira sopstvenu propagandu u Srbiji ili se ukazuje kao sponzor, recimo fudbalskog kluba Crvena zvezda“, piše u tom tekstu novinar Mihael Martens.

Podsjeća da je administracija prošlog američkog predsjednika Džoa Bajdena tražila potpunu promjenu vlasništva u NIS-u, ali da je pitanje da li će i vlast Donalda Trampa slijediti takav zahtjev.

„Ako sankcije zbilja stupe na snagu, to bi Srbiju strefilo snažno – a i susjedna Hrvatska, članica EU, osjetila bi posledice“, piše frankfurtski list.

Jer, skoro sav uvoz nafte u Srbiju ide preko naftovoda JANAF, od hrvatske jadranske obale ka Srbiji. Hrvatska državna firma koja kontroliše gasovod najavila je da bi, u slučaju američkih sankcija, prekinula dotok nafte ka Srbiji što bi i Hrvatsku koštalo para od tranzita. NIS je najbolja mušterija JANAF-a jer kupuje trećinu nafte koja teče kroz Hrvatsku.

„U Srbiji bi pak kriza mogla da bude mnogo ozbiljnija. Doduše, zemlja može da uvozi naftu brodovima preko Dunava, ali to bi bilo skupo iznuđeno rešenje. Ako bi se sankcije dosledno primjenile, srpska privreda bi bila bez redovnog snabdjevanja naftom“, piše FAZ.

„Tako nešto je zemlja poslednji put doživjela tokom balkanskih ratova i sankcija devedesetih godina, kada se švercovani benzin prodavao uz drum u plastičnim flašama“, dodaje se u članku.

Podsjeća se da je Vučić rekao kako je stvar krajnje ozbiljna i da je poslednjih mjeseci bilo mnogo razgovora Beograda i Moskve – ali bez rezultata.

Sredinom februara je šef diplomatije Marko Đurić letio u Moskvu. Na konferenciji za štampu tamo je njegov ruski kolega Sergej Lavrov kritikovao „određene snage“ jer hoće da priguše srpsku ekonomiju.

Ali, kako piše Frankfurter algemajne, Lavrov nije rekao ništa o tome da li su Rusi spremni da prodaju NIS srpskoj državi ili nekoj drugoj firmi. Ili su pak spremni da posmatraju kako u savezničkoj Srbiji izbija teška ekonomska kriza.

„Danas Rusija tvrdi da NIS vrijedi oko 4,4 milijarde evra“, piše list. „S obzirom na monopolski položaj, interesenata ne bi trebalo da manjka. U srpskim medijima se kao mogući kupac pominjala azerbejdžanska naftna kompanija SOCAR“, piše list.

„To je politički moguće. Vučić je više puta izražavao divljenje klanu tamošnjeg vlastodršca Ilhama Alijeva“, piše list. No dodaje da je nedavno hrvatski premijer Andrej Plenković u Davosu pitao Alijeva o tome, a da je ovaj odvratio da od kupovine nema ništa.

Novinar Mihael Martens procjenjuje da je „računica Beograda da će se srpski problem sa sankcijama riješiti u sklopu velikog američko-ruskog dogovora“.

Do tada, Zagreb iz sopstvenih interesa diplomatski pomaže Beogradu, intervenišući kod Amerikanaca.

Jedan non-paper, dakle neformalni dokument, koji je lansirao Zagreb skicira tu poziciju: Cijeli poslovni model JANAF-a bio bi ugrožen u slučaju sankcija protiv NIS-a.

„Zagreb u ovom papiru ne nudi rešenje kako bi mogao da se potisne ruski uticaj u Srbiji bez sankcija protiv NIS-a. Ali, dokument se završava ozbiljnim upozorenjem koje u EU za sada prolazi neprimjećeno: U oktobru 2022. su Srbija i Mađarska dogovorile gradnju naftovoda kojim bi srpska mreža na teritoriji Mađarske trebalo da se priključi na naftovod Družba, koji potiče iz komunističkih vremena“, navodi list.

Preko Družbe mađarski energetski koncern MOL dobija rusku naftu. Premijer Viktor Orban u to hoće da uključi i Srbiju. „Ako tako bude, to bi imalo ogroman značaj za moć Rusije u Srbiji“, piše FAZ i citira dalje iz hrvatskog dokumenta:

„Sankcije koje bi sprečile JANAF da figurira kao održiva alternativa za snabdjevanje centralne i jugoistočne Evrope ne-ruskom naftom bi tako ohrabrile Srbiju da (…) uspostavi naftnu infrastrukturu koja omogućava prihvat ruske nafte.“

Iz Beograda se čuje da do 2027. treba da bude izgrađena naftna veza od Novog Sada do blizine Segedina.

Na kraju teksta, Frankfurter algemajne citira jedan „odlično upućeni izvor iz Zagreba“:

„Naravno da Hrvatska ima poslovni interesa da se taj naftovod ne izgradi. Ali to ne bi trebalo da bude samo hrvatska briga. Ako EU ne nađe pravne ili diplomatske mogućnosti da spriječi izgradnju, onda će to biti poraz sa velikim značajem za region. Biće to najveći zamislivi poklon Putinu.“