Sabine Kinkarc  [ DW ]

14. 02. 2025. 07:51

Demohrišćani ubjedljivo vode uoči izbora za Bundestag

Aktuelni kancelar Olaf Šolc još uvijek vjeruje da je moguće da njegova Socijaldemokratska partija Njemačke (SPD) sustigne konkurenciju. Za magazin Špigel tako je rekao da je „60 odsto siguran“ da će ponovo biti izabran za kancelara.

Međutim, s obzirom na najnovije rezultate ispitivanja javnog mnjenja, to se čini malo vjerovatnim. SPD sada uživa samo 14 odsto podrške, pokazuje reprezentativna anketa „Njemački trend“ (Deutschlandtrend), koju je od 10. do 12. februara za javni servis ARD sproveo institut Infratest dimap. To je pad za Socijaldemokrate od jedan odsto u odnosu na istraživanje od prošle nedjelje, a u poređenju s rezultatima izbora 2021, to bi bio pad od više od jedanaest procenata.

Hrišćansko-demokratska unija (CDU) i bavarska Hrišćansko-socijalna unija (CSU), koji na saveznom nivou nastupaju zajedno, zadržali su prvo mjesto i u odnosu na prethodnu nedjelju blago porasli na 32 procenta (+1).

Alternativa za Njemačku (AfD) ostaje stabilna na 21 odsto. Zeleni bi mogli da računaju s nepromijenjenih 14 procenata. Ljevica bi sa šest odsto (+1) ušla u Bundestag, a Savez Sara Vagenkneht (BSW) sa 4,5 odsto (+0,5) i Liberali FDP sa četiri procenta ne bi prešli cenzus od pet odsto.

Trećina birača još uvijek neodlučna

Kako se izbori približavaju, tako sve više birača prelazi iz tabora neodlučnih među one koji su izabrali stranačke boje. Ipak, još uvijek je značajan broj birača neodlučan – doduše manje nego kad su u pitanju izbori 2017. i 2021. desetak dana prije glasanja, ali još uvijek dovoljno da može da dođe do primjetnih promjena.

U aktuelnoj anketi otprilike svaki osmi birač (13 odsto) navodi da bi do dana izbora 23. februara mogao da promijeni odluku o tome za koga će da glasa. Nešto više od dvije trećine birača (69 odsto) zna za koga će da glasa, a gotovo svaki peti (18 odsto) razmišlja o tome da uopšte ne iziđe na izbore ili još ne pokazuje sklonost prema bilo kojoj stranci.

Koja bi stranka trebalo da vodi vladu?

Nakon što se prethodna vlada SPD-a, Zelenih i Liberala početkom novembra raspala, postalo je jasno da će se održati prijevremeni izbori. Infratest dimap tada je pitao građane koju bi stranku željeli da vide na čelu buduće vlade i gotovo svaki drugi birač tada je naveo Damohrišćane (CDU/CSU). Međutim, u posljednja četiri mjeseca taj procenat je pao na 35 odsto.

Otprilike upola manje ispitanika, njih 17 procenata, podržalo bi novu vladu predvođenu SPD-om, dok 11 odsto preferira vladu pod vođstvom AfD-a. Devet odsto je za to da vladu vode Zeleni.

Nijedan kandidat za kancelara ne oduševljava većinu birača

Demohrišćani su kao svog kandidata za kancelara istakli Fridriha Merca. Njega 34 odsto birača (+1 u poređenju s prošlom sedmicom) smatra sposobnim za dobrog kancelara. Svaki četvrti ispitanik vidi aktuelnog kancelara Olafa Šolca (26 odsto, +1) ili kandidata Zelenih Roberta Habeka (25 odsto, -1) kao dobar izbor za kancelarsku poziciju. Svaki peti birač (19 odsto, +1) daje podršku Alis Vajdel, kandidatkinji AfD-a za kancelarku.

Međutim većina ispitanika za sva četiri kandidata izjavljuje da ne bi bili dobri kancelari. To se do sada nije dogodilo ni na jednim izborima za Bundestag. Godine 2021, prije nego što je Šolc preuzeo dužnost, 51 odsto birača vjerovalo je da će on biti dobar kancelar.

Koje bi stranke mogle da formiraju koaliciju?

Ako Demohrišćani pobede na izborima, na što ukazuju sve ankete, oni neće moći da vladaju sama i biće im potreban koalicioni partner ili čak partneri. Matematički i politički, moguće su koalicije Demohrišćana sa SPD-om ili Demohrišćana sa Zelenima. Iako bi koalicija s AfD-om (stranke čiji su i zvanično kategorizovani kao ekstremno-desni) bila matematički moguća, Demohrišćani je unaprijed i kategorički isključuju kao mogućnost.

Za birače je SPD-a i dalje najpoželjniji partner za Demohrišćane, s 32 odsto (+1) podrške. Koaliciju Demohrišćana s AfD-om podržava 17 odsto (-2), a 16 procenata (+2) je za saradnju Demohrišćana i Zelenih. Jedanaest odsto (-2) vidi Liberala kao poželjnog partnera Demohrišćanima.

Istraživači javnog mnjenja pitali su i birače Demohrišćana koje bi saveze preferirali. Najveće simpatije postoje za koaliciju sa SPD-om (39 odsto). Koaliciju s Liberalima podržava 27 odsto glasača Demohrišćana, a Zelene bi kao koalicionog partnera prihvatilo njih 11 odsto. Samo devet procenata bi bilo za saradnju sa AfD-om.

*ovaj članak je najprije objavljen na njemačkom jeziku