Sabine Kinkarc  [ DW ]

07. 02. 2025. 08:26

Merc gubi na kredibilitetu, ali CDU i CSU blago rastu

Parlamentarni izbori 23. februara se približavaju, a politička napetost u Njemačkoj raste. Ton među strankama postao je znatno oštriji, kandidati se bore za svaki glas i ne štede jedni druge.

Atmosfera je postala još napetija otkako su Demohrišćani, CDU i CSU, krajem januara omogućile glasanje u Bundestagu o pooštravanju politike imigracije i azila. Pošto nijesu prethodno uspjeli da se dogovore sa Socijaldemokratama (SPD) i Zelenima o zajedničkom pristupu migrantskoj politici, prihvatili su podršku djelimično ekstremno desničarske Alternative za Njemačku (AfD) kako bi obezbijedili većinu za svoje prijedloge.

Nakon toga, kancelar Olaf Šolc (CDU) optužuje Fridriha Merca, kandidata Demohrišćana za kancelara, da je prekršio konsenzus koji je do sada postojao u poslijeratnoj njemačkoj demokratiji. „Nema saradnje s ekstremnom desnicom. To je bilo ozbiljno kršenje tabua“, ocijenio je Šolc, kandidat SPD-a za mjesto kancelara za novinsku agenciju Rojters.

Šta kažu građani?

Kako Njemci ocjenjuju prošlonedjeljne postupke Mercovih Demohrišćana u vezi sa ograničavanjem imigracije? To pitanje postavljeno je u najnovijem istraživanju javnog mnjenja „Njemački trend“ (Deuschlandtrend) koje za javni servis ARD redovno sprovodi institut infratest dimap. U reprezentativnoj anketi, sprovedenoj od 3. do 5. februara, učestvovalo je 1.302 njemačkih građana s pravom glasa.

Očekivano, visoka podrška od 86 odsto među pristalicama AfD-a nije iznenađujuća. Međutim, i među pristalicama Demohrišćana, 62 odsto smatra da je njihovo postupanje ispravno.

Ukupno, 43 odsto ispitanika smatra da je postupanje Demohrišćana u Bundestagu ispravno, ali polovina građana Njemačke se distancira: skoro svaki četvrti načelno se slaže s inicijativom CDU/CSU za ograničavanje migracije, ali ne i sa prihvatanjem glasova AfD-a. Druga četvrtina građana smatra da je postupanje Demohrišćana u Bundestagu u osnovi pogrešno. U tu grupu spada većina pristalica SPD-a, Zelenih i Ljevice.

Da li treba sarađivati s AfD-om?

Stav njemačkih građana manje je jasan kada su u pitanju zakoni koji mogu biti usvojeni samo uz glasove AfD-a.

Za 49 odsto ispitanih to nije prihvatljivo, dok bi za 44 odsto to bilo prihvatljivo. Takođe, 56 odsto anketiranih smatra neprihvatljivim da neka stranka zajedno sa AfD-om podnosi zakonske prijedloge u Bundestagu. Formiranje zajedničke koalicione vlade sa AfD-om odbacuje čak 66 odsto ispitanika.

„Isključujem bilo kakvu koaliciju, bilo kakvu toleranciju, bilo kakav oblik saradnje sa AfD-om“, uvijek iznova ponavlja Fridrih Merc, posljednji put to je učinio u intervjuu za medijsku grupu Funke. To obećanje je, kaže, „trajno“. Demohrišćani neće sarađivati sa strankom koja želi da izađe iz NATO, evrozone i Evropske unije, naglašava Merc i dodaje da o tome postoji „jasna odluka“. To je ono za šta se on, kako kaže, „lično“ zalaže. Ali, da li mu građani i dalje vjeruju?

Iako je kredibilitet Fridriha Merca po tom pitanju očigledno narušen, novo istraživanje ne pokazuje nikakav negativan efekat na percepciju tog političara od strane birača, niti na njihove stavove o vladi pod vođstvom CDU/CSU.

Da li bi Merc bio dobar kancelar?

Dobra trećina ispitanih je za to da Demohrišćani predvode buduću njemačku vladu. To je četiri odsto više nego u posljednjem istraživanju. Za ponovnu vladu pod vođstvom SPD-a izjasnilo se 17 procenata ispitanih. Istovremeno, 33 odsto građana (pet procenata više u odnosu na kraj prošle godine), smatra da bi Fridrih Merc mogao da bude dobar kancelar.

I dalje prevladava kritički stav prema Fridrihu Mercu i 62 odsto anketiranih nije zadovoljno njegovim radom. Međutim, njegovi konkurenti prolaze još gore. Radom Roberta Habeka, kandidata Zelenih za kancelara, nezadovoljno je 67 odsto ispitanih. Izbor Alis Vajdel, kandidatkinje AfD-a za kancelarku, odbacuje 69 odsto ispitanih, dok 74 procenta ispitanih nije zadovoljno radom saveznog kancelara i kandidata SPD-a, Olafa Šolca.

SPD ide ka izbornom debaklu

Ukoliko bi se u nedjelju u Njemačkoj održali parlamentarni izbori, SPD bi osvojila samo 15 odsto glasova, što je deset procentnih poena manje nego na posljednjim saveznim izborima 2021. godine.

Demohrišćanima (CDU/CSU) očigledno nije naštetilo njihovo postupanje u Bundestagu. U aktuelnom istraživanju oni bilježi blagi rast i učvršćuje vođstvo sa 31 odsto podrške. Isto važi i za AfD, koja dostiže 21 odsto podrške.

Zeleni bilježe blagi pad i dolaze na 14 odsto (-1%). Ljevica ostaje stabilna sa pet odsto podrške, dok Savez Sara Vagenkneht (BSW) i Liberali (FDP) ne bi ušli u Bundestag sa po četiri procenta podrške (cenzus za ulazak u njemački parlament je pet odsto).

Koje koalicije su moguće?

Čak i ako je Fridrih Merc do sada isključio takvu koaliciju, čisto matematički, Demohrišćani (CDU/CSU) i AfD bi zajedno mogli da imaju većinu. Osim toga, postoji i mogućnost da vladu formiraju Demohrišćani i SPD ili Demohrišćani i Zeleni.

Prema mišljenju njemačkih građana, SPD je sa 31 odsto (-1%) i dalje najpoželjniji koalicioni partner za Demohrišćane. Za 19 procenata (+1%) bolja opcija bila bi AfD, dok bi 14 procenata (-2%) radije vidjelo koaliciju sa Zelenima, a 13 procenata (+1%) sa FDP-om.

Unutar redova Demohrišćana, najveće su simpatije za koaliciju sa FDP-om (36 odsto) i SPD-om (32 odsto). Samo osam odsto je za koaliciju sa Zelenima, a samo šest procenata želi koaliciju sa AfD-om. Generalno, raste zabrinutost, čak i među pristalicama Unije, da će biti teško formirati stabilnu vladu.

Najnovija dešavanja u Bundestagu dodatno su pojačala sumnje u sposobnost stranaka da postignu kompromise. Krivicu za to što vladajuće stranke i opozicioni Demohrišćani nisu mogli da se dogovore o zajedničkom rješenju u politici migracija, 43 odsto ispitanih pripisuje objema stranama podjednako. Trećina za to uglavnom krivi SPD i Zelene, dok svaka sedma osoba vidi odgovornost prvenstveno kod CDU/CSU.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku