Основна тема
Црно/бијела тема
Инверзна тема

Подешавaња

Умањи / Увећај

Изаберите тему

Основна тема
Црно/бијела тема
Инверзна тема

Veronika Simon (SWR), Anđelko Šubić  [ DW ]

17. 01. 2025. 12:21

Grip hara Njemačkom, šta je sa vakcinom?

Provided by Deutsche Welle

Slabost, temperatura, kašalj, bol u grlu... Nema gotovo nikog ko ne poznaje tipične simptome prehlade. To po pravilu počinje da hara već u oktobru, ali Njemci kao Njemci – oni imaju precizan mehanizam kada se proglašava početak talas gripa.

Institut za zarazna oboljenja Robert Koh vrijedno sakuplja uzorke onih koji su došli sa simptomima prehlade u ljekarske ordinacije širom Njemačke i ako u najmanje svakom petom uzorku bude pronađen virus gripa, to je onda epidemija. To se u stvari dogodilo već u nedelji kada se čekala Nova godina, a prošle sedmice utvrđeno je najmanje 11.070 oboljenja od gripa.

Iako se obično misli: Bilo mi je hladno, pa sam uhvatila ili uhvatio prehladu, hladnoća u stvari nema – ali i ima veze s gripom. Virusi ne vole sunce tako da zimi zaista jesu stabilniji, ali najveći je problem to što su tokom zime prozori zatvoreni i prostorije se dovoljno ne provjetravaju, a istovremeno i ljudi bježe u zatvorene prostore – na veliku radost virusa koji se tako brzo i lako širi.

Nos curi, ali nije problem tek hladnoća, nego povoljne okolnosti za širenje virusa: svi su u zatvorenom, ne provetrava se dovoljno, a nema ni sunca koje bi „ubilo“ viruse

Ne znamo da kažemo...

I dok se ovih dana ređaju prijave bolovanja – pa i u našoj redakciji – ni stručnjaci Instituta Robert Koh ne znaju da kažu koliko će da potraje ova pošast. „Ima dužih i kraćih talasa gripa“, kaže portparolka Instituta Suzane Glasmaher. Tokom 2023. je, na primjer, bilo dva talasa gripa: na samom početku godine, a onda ponovo u martu. Zato nije bez osnova vakcinisati se i sad, jer se ne zna da li će doći još jedan talas.

Ipak, ljekari od vakcine ne očekuju čuda. Vakcinisati se sada protiv ovog tipa gripa ima samo donekle smisla: vakcini je potrebno barem nedelje da u zdravom organizmu stvori određeni imunitet, a kod starijih osoba i duže, iako one često dobijaju pojačanu, „konjsku“ dozu vakcine. Najveći problem je, međutim, sam virus gripa: ima ih gomila različitih, a da stvar bude još gora, on se veoma brzo mijenja.

Napraviti vakcinu protiv baš svih verzija jednostavno je nemoguće, jer će i virusi da se promijene dok vakcina ne dođe do vas. Već tokom proljeća stručnjaci analiziraju viruse i procjenjuju koji će da bude problem sledeće zime. U suštini se bira samo četiri ili pet virusa ili užih porodica virusa za koje će se onda proizvoditi vakcina.

Vakcinacija doduše pomaže, ali protiv gripa se samo procenjuje to koji će virusi sledeće godine da dominiraju – a to znači i da je efikasnost relativno skromna...

Koktel godine

Imunološki stručnjaci imaju laboratorije, računare i statistiku, ali nemaju kristalnu kuglu koja će da im prorekne budućnost. Zato i jeste bilo veoma loših procjena: u sezoni gripa 2014/15. naknadno je utvrđeno da je efikasnost vakcine bila manja od 20 odsto. Ljekari kažu da „ove godine imamo dobar koktel“, onda kada je efikasnost iznad 60 procenata.

„To nije najbolja efikasnost“, priznaje i Glasmaher iz Instituta, „ali je to najbolja vakcina protiv gripa koju možemo da imamo“. Efekat se pritom multiplicira, jer vakcinisane osobe neće zaraziti druge, pa zato to baš i nije tako loš rezultat.

Isto tako, iskustvo ljekara pokazuje da vakcinisane osobe brže i lakše prebole grip, čak i ako su na djelu virusi koji nisu u „koktelu godine“. Jer, treba znati: grip može da bude i smrtonosan. Smatra se da je tokom prošle sezone u Njemačkoj zabilježeno preko 1.100 smrtnih slučajeva čiji je uzrok grip, a u sezoni 2017/18. bilo ih je zastrašujućih više od 25.000. To znači da, čak i kada je talas gripa „slab“, u Njemačkoj će to odnjeti bar nekoliko stotina života.

Loša iskustva korone

To znači da se za oboljele od drugih bolesti, a prije svega za osobe starije od 65 godina svakako savjetuje vakcinisanje. Ali i tu postoji problem: pogotovo u doba korone naveliko se raspravljalo o smislu i efektima vakcina, a među „antivakserima“ širile su se zastrašujuće priče o posledicama vakcinacije.

Jedino što može da se savetuje čuli smo milion puta za vreme korone: držati udaljenost, ne kijati ljudima u lice, provetravati prostorije...

Sve je to dovelo do toga da i Njemci sve manje žele da se vakcinišu i protiv gripa: „Svetska zdravstvena organizacija savjetuje vakcinisanje protiv gripe za najmanje 75 odsto populacije starije od 65 godina, a od toga smo veoma daleko“, priznaje Suzane Glasmaher iz Instituta Robert Koh. Tako je 2022. samo 43 odsto starije populacije prihvatilo vakcinu.

U tome je i svojevrsna zanimljivost kada je riječ o njemačkom društvu: iako su građani bivše socijalističke Istočne Njemačke tradicionalno nepovjerljivi prema svemu što nalaže država, kada je riječ o vakcinisanju protiv gripe oni stoje nešto bolje nego Zapadnjaci, pokazuju podaci Državnog zavoda za statistiku.

Inače, jedini savjet protiv gripa može da bude ona kolekcija propisa kojom su nas bombardovali tokom korone: prati ruke, držati udaljenost od drugih, provjetravati prostore... Može opet i maska – iako ona prije svega služi da vi ne zarazite druge, a manje kao zaštita od virusa koje bi drugi htjeli da vam poklone.

DW

Пратите нас на

Најновије

Најчитаније