Faruk Šabanović (ARD i agencije)  [ DW ]

08. 01. 2025. 12:03

Tramp zahtijeva veća izdvajanja za odbranu: „Nismo na pijaci“

I prije nego što je zvanično preuzeo dužnost američkog predsjednika, Donald Tramp izaziva čuđenje i odmahivanje glavom. Svojim zahtjevom da zemlje-članice NATO ubuduće izdvajaju pet odsto svog bruto domaćeg proizvoda (BDP) za odbranu naišao je na otpor kod više njemačkih političkih stranaka.

Predsjednik Odbora za odbranu Bundestaga Markus Faber (FDP) smatra da je pet odsto BDP-a suviše veliko izdvajanje. U intervjuu za Uredničku mrežu Njemačka (RND), rekao je: „32 države NATO moraće da se dogovore u vezi novog zajedničkog minimuma koji je iznad cilja od dva odsto.“ On pak računa s izdvajanjima većim od tri odsto – a o tome se mora odlučiti konsenzusom, naglasio je Faber.

Štrak-Cimerman uočava potrebu za djelovanjem

Njegova prethodnica na mjestu predsjednice Odbora za odbranu, a sada poslanica u Evropskom parlamentu, Mari-Agnes Štrak-Cimerman, takođe smatra da je Trampov zahtjev s ciljem od pet odsto pretjeran. „Ne bi trebalo da dozvolimo da nas svaka Trampova izjava uzrujava. Nismo na pijaci“, izjavila je političarka FDP-a za RND.

Međutim, kako je dodala, SAD s pravom očekuju da će članice NATO potrošiti više novca na odbranu, kako nacionalnu, tako i zajedničku u okviru Alijanse.

„S obzirom na geografski položaj Njemačke, njen ekonomski potencijal i veličinu, to je primjereno, nakon što smo se decenijama krili iza SAD u nadi da se možemo osloniti na njih i da će one osigurati našu bezbjednost“, rekla je još evropska poslanica Štrak-Cimerman.

Merc: Jačanje odbrambene sposobnosti važnije je od procenata

Lider CDU Fridrih Merc smatra da je udio budžeta za odbranu u bruto domaćem proizvodu prvenstveno računski podatak. Ono što je važno jeste jačanje Bundesvera i ponovno uspostavljanje nacionalne i savezničke odbrane, rekao je on u intervjuu za Bajerišer rundfunk. „A dva, tri ili pet odsto su u suštini nebitni, odlučujuće je to da uradimo ono što je neophodno kako bismo se odbranili.“

Cilj je, kako je dodao Merc, da se u Njemačkoj najprije stvarno dođe do donje granica od dva procenta. To je trenutno moguće samo kroz specijalni fond od 100 milijardi evra. Riječ je o fondu koji je savezni kancelar Olaf Šolc najavio nakon ruskog napada na Ukrajinu.

Vagenkneht za promjenu kursa prema Vašingtonu

Stručnjak SPD-a za spoljnu politiku Ralf Štegner nedvosmisleno je odbacio Trampov zahtjev. „To je potpuno ludilo. Nama ne treba više oružja na svijetu, nego manje“, izjavio je on za novinski portal Politiko.

Šefica BSW Sara Vagenkneht zahtijeva promjenu kursa spoljne politike Njemačke prema SAD. „To što Tramp zahtijeva povećanje izdvajanja za odbranu na pet odsto nije nikakvo iznenađenje“, rekla je ona za Politiko. Sada je vrijeme da se prekine „vazalska lojalnost SAD“, smatra Vagenkneht i dodaje da je Njemačkoj potrebna „nezavisnost umjesto podaništva“, kao i „vidno poboljšanje francusko-njemačkih odnosa“.

Izdvajanja za odbranu zemalja-članica NATO su i tokom prvog Trampovog mandata predstavljala kamen spoticanja. Tada je republikanski političar zaprijetio da će se SAD povući iz NATO ukoliko zemlje-partneri ne ispune svoju obavezu da za odbranu izdvajaju najmanje dva odsto BDP-a.

Habek: Neophodni su novi krediti za Bundesver

Debata o odgovarajućoj visini izdvajanja iz budžeta za odbranu je, zahvaljujući Trampu, dobila na zamahu. Savezni ministar privrede Robert Habek (Zeleni) prebacio je kancelaru Olafu Šolcu (SPD) da je u vrijeme prethodne koalicije CDU i SPD kada je bio ministar finansija smanjio budžet Bundesvera.

„Posebni fond s kojim smo počeli da djelujemo protiv katastrofe već 2027. godine više neće biti na raspolaganju. Zbog toga u narednih nekoliko godina moramo da učinimo više da zaštitimo mir i bezbjednost ove zemlje“, izjavio je Habek za magazin Štern. On bi, kako je rekao, planirane ogromne izdatke za odbranu finansirao kroz nove milijarde kredita. Uredba upisana u ustav Njemačke, tzv. „kočnica zaduživanja“, po Habeku „ne bi smjela da odlučuje o tome koliko je Njemačka bezbjedna“.

„Njemačka mora biti u stanju da se brani – u svakom segmentu, po pitanju kibernetičke bezbjednosti, zaštite digitalne infrastrukture, civilne odbrane. I za to na raspolaganju mora da stoji potreban novac. Jasno je da ne možemo jednostavno negdje da uštedimo, već da je potrebno da uzmemo kredite“, rekao je on.

Habek se ranije u intervjuu za magazin Špigel izjasnio za povećanje budžeta za odbranu na 3,5 odsto BDP-a u narednim godinama. Tada se našao na meti kritika kancelara Šolca zbog toga što nije dao nikakve predloge o tome kako bi se to povećanje finansiralo.