Svetozar Savić (po ARD i agencijama)  [ DW ]

27. 11. 2024. 11:36

Na snazi prekid vatre između Izraela i Hezbolaha

Nakon obnovljenih masovnih izraelskih vazdušnih udara u Libanu, rano jutros stupio je na snagu najavljeni prekid vatre u ratu s Hezbolahom. Namera je da se okončaju borbe između izraelske vojske i terorističke milicije koju podržava Iran, a koje traju skoro 14 meseci.

Sporazum o prekidu vatre predviđa da će borbe u početku prestati na dva meseca. Hezbolah treba da napusti svoje položaje na južnoj libanskoj granici, dok će se izraelske trupe vratiti na svoju stranu granice. Hiljade libanskih vojnika i „Plavih šlemova“ iz posmatračke misije UN UNIFIL, kao i komiteta kojim predsedavaju SAD, trebalo bi da nadgledaju sprovođenje sporazuma.

Ovog jutra sve je ostalo mirno, osim incidenta koji je prijavila izraelska vojska. Vojnici su „ugledali vozilo s nekoliko sumnjivih lica u zoni gde je kretanje zabranjeno“, saopštila je vojska. Vojnici su ispalili pucnje upozorenja, a vozilo je tada ponovo napustilo to područje.

Izrael je naglasio da će ponovo napasti ako Hezbolah prekrši sporazum. Neposredno pre nego što je stupio na snagu, Izrael je izveo neke od najtežih napada na Bejrut od početka sukoba.

Prema sopstvenom izveštaju, i Hezbolah je te noći napao i Izrael. On je naveo da je, između ostalog, ispalio rakete na izraelske vojnike i mete preko granice u Izraelu.

Hiljade ljudi su već od ranog jutra krenule prema svojim domovima.

Uz posredovanje SAD i Francuske

Američki predsednik Džo Bajden objavio je prekid vatre nakon što je sinoć izraelski bezbednosni kabinet prihvatio sporazum. Cilj je trajni prekid neprijateljstava, rekao je on američki predsednik. Bajden na sporazum gleda kao na priliku za prekid vatre i u Pojasu Gaze. Njegova vlada će, kaže, izvršiti novi pritisak kako bi se okončale borbe između terorističke milicije Hamasa i Izraela.

Sporazum sa Hezbolahom sklopljen je uz posredovanje SAD i Francuska. Obe zemlje žele da rade zajedno kako bi obezbedile da se primirje primeni, navodi se u saopštenju. Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da bi prekid vatre morao da „otvori novo poglavlje za Liban“. Sporazum je, kaže, važan momenat i za Izrael. „Važno je da se ovaj prekid vatre održi – i to trajno“, rekao je Makron.

Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok opisala je prekid vatre između Izraela i Hezbolaha kao „zračak nade za čitav region“. To je nada za stotine hiljada žena, dece i porodica u Libanu, kao i desetine hiljada ljudi sa severa Izraela, naglasila je Berbok. „Primirje između Izraela i Hezbolaha pokazuje šta je moguće postići diplomatskim sredstvima“, rekla je nemačka ministarka, ali i dodala: „Takođe nam je hitno potreban prekid vatre u Gazi kako bi nemački i svi drugi taoci konačno bili oslobođeni i kako bi prestale patnja i glad stotina hiljada žena i dece.“

Netanjahu upozorava Hezbolah

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu oštro je upozorio Hezbolah da se pridržava sporazuma: „Trajanje prekida vatre zavisi od toga šta se dešava u Libanu“, rekao je i dodao da Izrael zadržava „punu slobodu vojnog delovanja“.

Prema jednom visokom zvaničniku američke vlade, i Liban, kao i Izrael, zadržava pravo na samoodbranu prema međunarodnom pravu.

Još nema izjave Hezbolaha

Još uvek nema zvaničnog saopštenja samog Hezbolaha. U američkim vladinim krugovima kažu da SAD nisu pregovarale o prekidu vatre s Hezbolahom, već sa vladom Libana – tako da ona sada mora da preuzme odgovornost za ono što se bude dešavalo u njihovoj zemlji.

Upitno je da li će vlada to uspeti s obzirom na slabost libanske države. Vršilac dužnosti libanskog premijera Nadžib Mikati pozvao je da se sporazum primeni odmah nakon telefonskog razgovora s Bajdenom.

Rezolucija UN iz 2006. kao nacrt

Sporazum je, kako se navodi, uglavnom u skladu s Rezolucijom UN 1701, kojom se bezuspešno pokušavalo da se dođe do trajnog okončanja nasilja nakon prethodnog rata 2006. godine. Američki posrednik Amos Hohštajn zato je uslove novog sporazuma nazvao „1701 Plus“.

Nakon što su borbe prestale, Hezbolah će se u početku povući iza reke Litani, oko 30 kilometara severno od izraelsko-libanske granice. Izraelske kopnene trupe trebalo bi da se povuku iz Libana u roku od 60 dana.

Izraelska vojska je, međutim, naglasila da će njene jedinice za sada ostati stacionirane na jugu zemlje. Ona je upozorila stanovnike područja u kojima je ranije bilo poziva na evakuaciju da se ne vraćaju u svoja sela.

Sprečavanje Hezbolaha da se ponovo naoruža

Važna tačka sporazuma odnosi se na arsenal Hezbolaha, koji je, prema mišljenju stručnjaka, pre početka rata bio jedna od najjačih paravojnih grupa na svetu. Vlada Libana trebalo bi da nadgleda svu prodaju oružja zemlji i njegovu proizvodnju, kako bi obezbedila da ono ne dođe do Hezbolaha ili drugih naoružanih grupa.

Rezolucija UN 1701 iz 2006. već je predviđala takav nadzor – ali je Hezbolah ipak uspeo da značajno proširi svoj arsenal.

Više od 3.700 mrtvih u Libanu

Prema sopstvenim izjavama, Hezbolah je pucao na Izrael u znak podrške Hamasu, što je izazvalo rat u Gazi terorističkim napadom na Izrael 7. oktobra 2023. godine.

Prema zvaničnim podacima, od početka rata više od 3.700 ljudi je ubijeno, a oko 15.500 povređeno u Libanu u izraelskim napadima. Ne zna se tačno koliko je u tom broju civilnih žrtava.

Izrael je ubio veći deo rukovodstva Hezbolaha, uključujući i dugogodišnjeg lidera Hasana Nasralaha. Više od 800.000 ljudi u Libanu je raseljeno zbog rata, a mnogo više ih je pobeglo u susednu Siriju.

U Izraelu u istom periodu, u napadima Hezbolaha stradalo je 76 osoba, većinom civila, više od 700 je ranjeno, a pričinjena je i ogromna materijalna šteta. Međutim, izraelska protivraketna odbrana presrela je većinu projektila Hezbolaha. Evakuisano je oko 60.000 stanovnika severnog Izraela.