[ BBC ]

27. 11. 2024. 13:07   >>  15:37

Zašto postoji sporazum o primirju u Libanu, ali ne i u Gazi

Zašto je proglašeno primirje u Libanu, ali ne i u Gazi, u kojoj rat duže traje? Kako smo uopšte došli u ovu situaciju?

Izraelska i libanski Hezbolah postigli su primirje.

Izrael je vodio rat na dva fronat od 7. oktobra prošle godine, zajedno sa onim protiv Hamasa u Gazi.

Neprekinuta eskalacija navela je političare i analitičare iz čitavog sveta da izraze bojazan će Bliski istok ući u opšti rat.

Pitali smo dopisnike BBC-ja koji prate događaje u ovom regionu zašto je proglašeno primirje u Libanu, ali ne i u Gazi, i kako smo uopšte došli u ovu situaciju?

Karin Torbi, dopisnica BBC njuza na arapskom, Bejrut

Postoje upadljive razlike u pristupu Izraela dvojici njegovih najvećih regionalnih neprijatelja - Hamasu u Gazi i Hezbolahu u Libanu.

Dok je Gaza deo entiteta trenutno pod izraelskom okupacijom, Liban je suverena država, mada je nekad bila pod okupacijom Izraela, sve dok ga odlučan otpor Hezbolaha i drugih nije naterao da se povuče.

Uprkos ogromnim vojnim sposobnostima i nadmoći u vazduhu, Izrael je trpeo gubitke u kopnenoj operaciji u Libanu.

Posle skoro dva meseca, nije uspeo da stekne kontrolu nad gradovima na jugu, niti je uspeo da neutrališe sposobnost Hezbolaha da ispaljuje rakete ka njegovom severu i dalje od njega.

Hezbolah je takođe uspeo da proširi napade dublje u Izrael, narušivši život u velikim gradovima i dovevši do žrtava.

To se sve dešavalo dok je izraelska vojska trpela sve veći broj gubitaka u južnom Libanu.

Izrael takođe nije uspeo da stvori uslove za povratak raseljenih građana na sever.

To je moglo da odigra ključnu ulogu u ubeđivanju izraelskog premijera Benjamina Netanjahua da pristane na primirje sa Hezbolahom.

Na sve to dodajte iscrpljenost izraelske vojske, i političke i ekonomske posledice primoranosti da šalju sve više i više rezervista u sukob.

Doktorka Lejla Nikolas, autorka Globalne i regionalne strategije na Bliskom istoku, takođe kaže da „Izraelci nemaju jasan plan za takozvani prvi dan posle svega u Gazi“.

Ona dodaje da se to može odložiti dok Donald Tramp ne postane američki predsednik u januaru.

Poređenja radi, jasan okvir za sporazum u Libanu već je postojao i o uslovima primirja je bilo pregovarano na osnovu njega.

Primirje je zasnovano na Rezoluciji UN 1701, koja je okončala rat između Izraela i Hezbolaha 2006. godine.

• Počeo primirje Izraela i libanskog Hezbolaha posle više od godinu dana borbi
• Izraelska kopnena invazija na Liban: Razlozi i pozadina
• Kako Izrael zamišlja novi Bliski istok

Veći deo detalja o sporazumu ostaje nejasan ili dvosmislen.

To ukazuje da su obe strane morale da preispitaju vlastite ciljeve da bi primirje funkcionisalo.

Izrael nije uspeo da do kraja eliminiše pretnju Hezbolaha i osigura, vojnim sredstvima, bezbedan povratak njegovih građana na sever Izraela.

Hezbolah, koji je pretrpeo mnoge udarce zadate njegovom vođstvu, institucijama i vojnoj komandi, takođe izgleda da je odustao od prvobitnog uslova da neće prekidati napade na izraelske položaje pre okončanja rata u Gazi.

„Očigledno je da Iran (finansijski i ideološki pomagač Hezbolaha) neće želeti da Hezbolah bude uvučen u dugi rat iznurivanjem koji će ga dodatno iscrpeti“, dodala je doktorka Nikolas.

Adnan El Burš, dopisnik BBC njuza na arapskom, Gaza

Neki u Gazi su ovaj sporazum nazvali odlukom Hezbolaha da odustane od strategije „jedinstva frontova“.

To je koncept koji su prihvatili Hezbolah i Hamas na početku rata sa Izraelom da bi koordinisali operacije između članova takozvane „osovine otpora“, koja obuhvata druge grupe u Gazi, Hute u Jemenu, i druge manje grupe u Iraku.

Ključna razlika između sporazuma o primirju u Libanu i izostanku istog sporazuma u Gazi je to što je Hezbolah prepustio pregovore libanskoj vladi, dok Hamas predvodi pregovore u Gazi i odbija da ga predstavlja Palestinska uprava u Ramali.

Podele među Palestincima, nedostatak jedinstva i priznate zvanične države koja bi upravljala pregovorima sa Izraelom odigrali su određenu ulogu u izostanku sporazuma o primirju u Gazi.

Neki eksperti kažu i da postoji rupa u Hamasovom vođstvu, pošto je Izrael izvršio atentate na ključne ličnosti u organizaciji.

To znači da Hamas sada nije u situaciji da efikasno pregovara o primirju.

Poteškoće u komunikaciji između lidera Hamasa unutar i izvan Gaze to samo dodatno otežavaju.

Profesor Fati Sabah, pisac i politički analitičar iz Gaze, rekao je za BBC da „Izrael smatra rat u Gazi njegovim glavnim bojnim poljem imajući u vidu da je Hamas pokrenuo borbe a ne Hezbolah.

„Napad na Hezbolah u Libanu bio je prilika koja se ukazala Izraelu kad je Izrael osetio da je uništio Hamasovu vojnu sposobnost u Gazi.“

Profesor Sabah takođe veruje da su razmere borbi sa Hezbolahom, koji je sposobniji i veća je pretnja od Hamasa, bile faktor koji je Izrael razmotrio tokom pregovora o primirju.

„Hezbolahove rakete su stigle do gradova kao što su Tel Aviv i Haifa, i imale su bolne posledice po Izrael i hiljade ljudi koji su raseljeni sa severa“, kaže Sabah za BBC.

Profesor Sabah takođe veruje da su na Izrael uticali stavovi savezničkih zemalja kao što su SAD i Francuska, kojima je sve više smetala, kako su rekli, „izraelska agresija“ prema Bejrutu.

Muhanad Tutundži, reporter BBC njuza na arapskom, Jerusalim

Nekoliko faktora je dovelo do toga da Izrael i Liban postignu sporazum u ovom trenutku, naročito imajući u vidu izričito drugačije političke i vojne realnosti u Libanu i Gazi.

U Libanu, Hezbolah, koji se bori protiv Izraela, deo je šireg političkog krajolika, predstavljajući samo jednu od mnogih verskih i političkih grupa u zemlji.

Neki analitičari tvrde da ne dele svi libanski građani Hezbolahovo viđenje sukoba sa Izraelom.

Situacija u Gazi je međutim značajno drugačija.

Tamo je vladajuća politička i vojna sila Hamas, koju podržavaju nekoliko drugih frakcija sa sličnim antiizraelskim stavovima.

Za Izraelce, rat u Libanu je takođe drugačiji nego rat u Gazi.

Cilj vojne operacije u Libanu je da se eliminišu sve vojne pretnje po stanovnike severnog Izraela i povratak bezbednosti u region.

U Gazi, Izrael je objavio nameru da potpuno iskoreni Hamas, što je cilj koji do sada nije do kraja ostvaren.

Izrael takođe želi da oslobodi preostale taoce, njih 10, koji se još uvek drže u Gazi, što bi svakako uticalo na pregovore o primirju.

Bivši šef izraelskog Saveta za nacionalnu bezbednost Jakov Amidror je rekao za BBC da među mnogim Libancima vlada strah da će se sukob proširiti na druge delove Libana.

To bi, rekao je on, moglo da dovede do razaranja sličnog onom viđenom u južnim predgrađima Bejruta.

On je takođe istakao izraelsku stratešku odluku da razdvoji pristup Libanu od sukoba u Gazi.

Za Izrael je to ključno, jer omogućuje zemlji da se u potpunosti posveti iskorenjivanju Hamasa u Gazi, kaže on.

Amidror je istakao da pravi test ovog primirja ne leži u samom sporazumu, već u njegovoj primeni i postavio je pitanje kako će Izrael reagovati ako Hezbolah bude prekršio primirje.

• Ko vlada Libanom i koliku moć ima Hezbolah
• Netanjahu besan na Međunarodni krivični sud: 'Mi brinemo o ljudima u Gazi'
• Koje je sve vođe Hamasa ubio Izrael

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk