Kristof Švanic (tagesšau, ARD)  [ DW ]

23. 11. 2024. 00:12

„Kina je pretnja za bezbednost Evrope“

Smatrate li da je Kina uništila podvodne kablove u Baltičkom moru?

Abigael Vasilje: Moramo sačekati rezultate istrage pre nego što optužimo Kinu. Neophodno je biti krajnje oprezan i osloniti se na pouzdane činjenice. U suprotnom, doprinosimo širenju dezinformacija, koje sami pokušavamo da suzbijemo.

To je posebno važno jer se mi, Evropljani, nalazimo u kritičnom trenutku kada uviđamo da Kina predstavlja pretnju bezbednosnoj arhitekturi Evrope. Trenutno vodimo veoma delikatnu i tešku raspravu – zato moramo biti sigurni da imamo dokaze.

Zašto je Kina pretnja bezbednosti Evrope?

Vasilje: U poslednje dve godine Kina je uvek tvrdila da neće isporučivati Rusiji smrtonosnu opremu. Međutim, prošle nedelje dobili smo dokaz da Kina isporučuje smrtonosne dronove proizvedene u regionu Sinđijang, koji se zatim šalju Rusiji. Na taj način Kina je prekršila sopstvene crvene linije.

I ranije je Kina predstavljala pretnju bezbednosnoj arhitekturi Evrope kroz trgovinske i finansijske tokove s Rusijom: 2023. bilateralna trgovina između ove dve zemlje dostigla je rekordnih 240 milijardi dolara, što je povećanje od preko 26% u odnosu na 2022.

Ovo pokazuje da kineski izvoz u Rusiju zamenjuje robu iz Evrope i drugih partnerskih zemalja koje su uvele sankcije. Kina je bila ekonomski spas za Moskvu, i to ju je već činilo pretnjom za našu bezbednost.

Druga faza bila je isporuka robe dvojne namene – visokotehnoloških proizvoda koji mogu imati vojnu primenu, uključujući materijale i opremu koja Rusiji omogućava da proširi proizvodnju oružja.

A sada smo dostigli sledeći nivo - s izvozom smrtonosnog naoružanja.

Pored toga, postoji vojna i bezbednosna saradnja između Rusije i Kine – od Baltičkog mora preko sajber prostora do svemira. Broj zajedničkih vojnih vežbi značajno je porastao. Još 2017. Kina je izvela zajedničku vojnu vežbu s Rusijom u Baltičkom moru. Sve ovo predstavlja pravu pretnju za bezbednost evropskog kontinenta.

Koji je cilj Kine s ovom politikom i s vojnom podrškom Rusiji?

Vasilje: Kini ne odgovara da Rusija izgubi ovaj rat, jer je cilj oslabiti Zapad i transatlantsko partnerstvo, uključujući NATO. Peking ima jasno zacrtan cilj – zauzeti mesto globalne sile ovog veka u međunarodnom poretku. Kada Rusija podriva Zapad i liberalne vrednosti koje on zastupa, to koristi Kini.

Kroz rat u Ukrajini Kina stiče geostrateški prostor, posebno na globalnom jugu, i može se dalje pozicionirati kao alternativa Zapadu. To je za Kinu od velike važnosti.

Zbog njenih globalnih ambicija i trenutne geopolitičke situacije, kineska podrška ruskom ratu u Ukrajini sada predstavlja pretnju evropskoj bezbednosnoj arhitekturi.

Ipak, ne verujem da kinesko rukovodstvo želi da Kina bude viđena kao bezbednosna pretnja Evropi. Peking se nalazi u pravoj dilemi – Kini je potrebno evropsko tržište i evropska tehnologija.

Kina bi najviše volela da zauzme poziciju protiv SAD, ali uz Evropu na svojoj strani. Zato kineski predstavnici često dolaze u Evropu i pokušavaju da promene evropski stav prema Kini. Međutim, bez uspeha – kineska podrška Moskvi i dalje narušava odnose i evropsku percepciju Kine.

Ipak, čini se da se ravnoteža između sukobljenih interesa u Kini – podrivanja Zapada, s jedne strane, i stabilnosti globalnog poretka zarad trgovine, s druge – pomerila ka agresivnijoj spoljnoj politici.

Vasilje: Ne verujem da Kina u tome vidi sukob interesa. Peking hoće sve. Vizija Kine za svet je jasna: želi da dominira globalnim trgovinskim sistemom, a trgovina zahteva stabilnost.

Ne smemo zaboraviti da je prioritet Komunističke partije opstanak i stabilnost same partije. Međutim, trenutno smo u fazi u kojoj socioekonomski izazovi u Kinimogu dovesti u pitanje tu stabilnost. Partiji je potrebna nova legitimnost – novi društveni ugovor s narodom. Bezbednost je osnova kineskog društvenog ugovora, pa opšta stabilnost ostaje prioritet.

I da, Kina želi da Rusija dobije rat, ali takođe želi da ostatak Evrope ostane relativno stabilan – pod kineskim uslovima. Kina želi da evropska tržišta i dalje prosperiraju i ostanu otvorena za kineski izvoz.

Zato Kina evropskim liderima nudi ekonomske predloge s ciljem da promeni evropski stav prema Kini i smanji rasprave o Kini kao bezbednosnoj pretnji. Ovde se ciljevi Kine i Rusije razilaze: Kina želi stabilnost, dok Rusija teži nestabilnosti.

U vašoj studiji o približavanju Kine i Rusije pozivate Evropu da definiše crvene linije za Kinu i posledice njihovog prekoračenja. Kažete da su te linije već pređene. Kako bi Evropa sada trebalo da reaguje?

Vasilje: Postoje tri vrste odgovora. Već dve godine poručujemo Kini: ako Peking isporuči smrtonosno naoružanje Rusiji, to će imati posledice.

Sada, kada je Kina prešla sopstvene crvene linije, o tim posledicama raspravljalo se u ponedeljak u Briselu, među 27 ministara spoljnih poslova EU – ali, nažalost, bez rezultata. Nadam se da ćemo u narednim danima videti koje sankcije će biti uvedene. To je prvi nivo.

Na drugom nivou, jednako je važno priznanje da Kina predstavlja stvarnu bezbednosnu pretnju za Evropu. Još uvek govorimo o partnerstvu i konkurenciji, ali Evropljani do sada nikada nisu izjavili da Kina predstavlja pretnju po bezbednost. Na poslednjem NATO samitu u julu Kina je definisana kao „ključna pokretačka snaga rata".

Treći nivo je pitanje kako strateški ujediniti snage između NATO i EU u suočavanju s pretnjom koju predstavlja Kina. Radi se o bezbednosti Evrope.

Međutim, NATO ima veoma ograničen mandat kada je reč o Kini. Taj mandat moramo proširiti u evroatlantskom kontekstu. Ako Kina dovede u pitanje našu bezbednost ovde u Evropi, NATO mora biti sposoban da odgovori.

Kao EU, moramo preispitati evropske mogućnosti odgovora na kineske akcije, sada kada su crvene linije pređene. Potrebno je stvoriti sinergiju između NATO i EU kako bismo odgovorili na Kinu kao pretnju Evropi.

U svojoj studiji naglašavate potrebu da se spreči dalje produbljivanje odnosa između Kine i Rusije. Da li je to uopšte još moguće?

Vasilje: Odnosi između Kine i Rusije nisu jednostavni. Imaju više razlika i međusobnog nepoverenja nego zajedničkih interesa i poverenja. Njihovi pogledi na budući svetski poredak takođe se razlikuju, naročito kada je reč o stabilnosti i ravnoteži moći.

Ipak, njihovi odnosi se trenutno produbljuju do mere da ih više ne možemo pokušati da razdvojimo Kinu i Rusiju. Te dve zemlje su na putu strateškog produbljivanja odnosa.

Kao Evropljani, moramo bolje razumeti detalje i posledice te veze kako bismo procenili kako će ona uticati na nas. Na primer, saradnja između Kine i Rusije u može biti veoma problematična za Evropu. Intenzivna tehnološka integracija Kine i Rusije odvija se na štetu Evrope, jer obe zemlje koriste civilne proizvode u vojne svrhe.

Evropa sebi ne sme dozvoliti da bude iznenađena onim što dolazi. Moramo se pripremiti i suočiti s realnošću. Postoji obaveza da bolje razumemo odnose između Kine i Rusije kako bismo izbegli neprijatna iznenađenja. Ali, ne smemo trošiti energiju na pokušaje njihovog razdvajanja – to se neće dogoditi.

Kina ne pokazuje interesovanje da bude posrednik u miru između Ukrajine i Rusije. Postoje li kineski interesi na koje bismo mogli diplomatski uticati kako bismo podstakli Kinu na deeskalaciju?

Vasilje: Kina je imala dve godine za to – ali nije delovala. Umesto toga, Kina je povećala egzistencijalnu pretnju za Evropu.

U prvoj fazi rata Evropa je molila Kinu za saradnju. Zahtevi su bili jednostavni i odnosi su se na zajedničke interese, poput međunarodne prehrambene sigurnosti, nuklearne bezbednosti ili oslobađanja zarobljenika. Evropa je tražila od Kine da Rusiji pošalje nekoliko jednostavnih poruka koje bi podržale te napore.

Nažalost, Kina nije podržala ni Evropu ni Ukrajinu. Nije se dogodilo ništa. Jedini izuzetak bila je nuklearna bezbednost – jer odnosi između Kine i Rusije u nuklearnom sektoru počivaju na međusobnom odvraćanju. Kina je, dakle tu delovala – ali samo da bi smirila situaciju radi svog nacionalnog interesa.

Kina ne želi da bude posrednik mira. Dosadašnji kineski predlozi to jasno pokazuju. Pored toga, Kina ima ograničene kontakte s Ukrajinom, pa se nije ni trudila da uspostavi dijalog s obe strane.

Iskreno, ne mislim da bi Kina kao mirovni posrednik bila u interesu Evrope. To bi značilo da Kina redefiniše konture evropske bezbednosne arhitekture u skladu sa sopstvenim interesima.