Teri Šulc  [ DW ]

09. 09. 2024. 07:24

EU: spor oko privilegija za ruske diplomate

Češki ministar spoljnih poslova Jan Lipavski to vidi ovako: u trećoj godini od početka ruske agresije na Ukrajinu, Rusija ne samo da vodi asimetrični rat protiv Evrope – već Evropa Kremlju čak prepušta i asimetrične prednosti.

Razloge praškog ogorčenja treba potražiti u 2014. Tada su dva češka državljanina poginula u eksploziji jednog skladišta municije u češkom selu Vrbetice. Kao odgovorne za taj čin češke vlasti označile su dva saradnika ruske vojne obavještajne službe GRU.

Četiri godine kasnije, upravo ta dva agenta su, kako se tvrdilo, u britanskom Salisburiju otrovali bivšeg sovjetskog špijuna Sergeja Skripalja i njegovu ćerku. U obje akcije, kako se tvrdilo, koristili su lažne, nebiometrijske pasoše za putovanja, što je dodatno otežalo njihovu identifikaciju.

Ruski državljani više ne mogu da uđu u Češku bez biometrijskog pasoša. Šef diplomatije Lipavski bi želeo da isti potez povuku i druge članice Evropske unije (EU), naročito u kontekstu sve većeg broja sabotaža u Evropi, koje, kako se sumnja, ne samo da su povezane s Kremljom, već ih Kremlj i podstiče.

„Znamo da su ruska inostrana predstavništva uključena u hibridni rat protiv Evrope", rekao je Lipavski u razgovoru za DW. „Poznato nam je mnogo slučajeva ruskih sabotaža. Mislim da su izvještaji obavještajnih službi po tom pitanju prilično jasni."

Češka inicijativa

Česi su ponovili jedan zahtjev koji su EU partnerima uputili prije devet mjeseci: da se ograniči sloboda kretanja Rusa na teritoriji EU. Akreditovanim diplomatama, kako predlaže Prag, više ne bi bilo dozvoljeno da se slobodno kreću po zemljama Šengenskog prostora.

Po češkim procjenama, oko 3.000 ruskih diplomata i članova njihovih porodica na teritoriji EU ima diplomatske pasoše. „Ne postoji nikakva obaveza za zemlje EU da se tu šengenski privilegiju proširi i na ruske diplomate", naglasio je Lipavski.

Međutim, nisu sve vlade zemalja EU saglasne s njegovim mišljenjem. U dopisu upućenom komesaru EU za spoljnu politiku Žozepu Borelu, češki ministar je u junu istakao kako ruska agresija i „planirani akti sabotaže i napadi ruskih obavještajnih službi" zahtijevaju hitno preispitivanje šengenskog pitanja.

To pismo je potpisalo samo sedam ministara spoljnih poslova članica Unije – među njima su bile tri baltičke zemlje, Danska, Holandija, Poljska i Rumunija.

U tom pismu Lipavski je naglasio kako je Češka svjesna „straha od osvetničkih mjera", te da je Češka ukalkulisala i moguću reakciju Moskve. Prag smatra da bi troškovi za EU zbog mogućih ruskih kontramera bili manji od moguće štete koju bi ruski diplomate ili agenti mogli naneti Evropi.

Mjera s ograničenim efektom?

Postoje i kontraargumenti, a njih Elizabet Bro itekako razumije. Ona je autorka knjige „Dilema branioca: prepoznavanje i odvraćanje agresije u sivoj zoni”. Ona za DW kaže: „Rusija bi sigurno rekla: ako evropske zemlje ukinu vize za naše diplomate, mi ćemo uraditi isto. Tako funkcioniše Rusija.”

U konfliktu između EU i Rusije, tako bi nastao novi, diplomatska front, dodaje Bro koja je stručnjak za bezbjednost u American Enterprise Institute. Ipak, po njenom mišljenju češki prijedlog nije vrijedan prevelike pažnje, jer je efekat te mjere, kako kaže, ograničen:

„Ako ruska vlada želi da unese nemir u Evropsku uniju, onda ima i druge načine osim diplomata sa slobodom kretanja po Šengenu."

To je „jak signal" upućen ruskom predsjedniku Vladimiru Putinu, smatra Bro, ali napominje da bi EU morala da uloži puno energije „kako bi saznala šta može da uradi i kako bi reagovala ako Rusija odgovori protjerivanjem naših diplomata.” To bi na kraju, smatra stručnjakinja, samo skrenulo pažnju sa onoga što bi po njenom mišljenju trebalo da bude glavni zadatak Zapada: pružanje podrške Ukrajini da pobijedi u ratu.

Ruska čorba

Bro ipak dijeli češke brige oko mogućnosti koje Rusija ima za širenje haosa u Evropi: „Jednu stvar moramo priznati, oni su veoma svestrani u svojim aktivnostima, kao i u tome koga sve uključuju u te aktivnosti", naglašava ona.

Povećanje broja sabotaža i hibridnih taktika je razlog za zabrinutost, smatra ona: „Štetne ruske aktivnosti protiv naših zemalja volim da uporedim s kuvanjem čorbe: uzmeš sve što ti je pri ruci, a ako nedostaje neki sastojak, uzmeš nešto drugo."

Česi planiraju da nastave s pokušajima da Rusima oduzmu neke od tih sastojaka: „Ja, moje kolege i ministri, nastavićemo da lobiramo", napominje šef diplomatije Lipavski. „Koristićemo različite diplomatske kanale kako bismo objasnili koliko je jedna takva mjera zapravo važna."