Srećko Matić  [ DW ]

20. 12. 2023. 09:40

Kako je glasala dijaspora u Njemačkoj (i zašto baš tako)?

„Na izbore sam izašla zato što je krajnje vrijeme da se nešto promijeni. A to je i moja dužnost. Građanska dužnost, kao državljana Srbije, bez obzira što sam ovdje. Sve mora da se promijeni…“

„Momentalnu situaciju u Srbiji vidim kao dobru i nadam se da ide još na bolje. Jer momentalna vlada, šta radi kod nas, stvarno je fantastično. Najviše mi se sviđa što se brinu za sve!“

Ovo su izjave dvije državljanke Srbije za DW, nakon što su glasale na izborima u konzulatu Republike Srbije u Diseldorfu.

A kako je na parlamentarnim izborima glasala srpska dijaspora u Njemačkoj? Prema podacima sa sajta Republičke izborne komisije rezultati su sljedeći:

Ambasada u Berlinu (upisanih 1.078, glasalo 737)

Srbija protiv nasilja, SPN (61,6 odsto - ukupno 454)

Srpska napredna stranka, SNS (17,37 odsto - 128)

Izborna lista Usame Zukorlić: (6,38 odsto - 47)

Konzulat Diseldorf (849/615)

SPN (34,8 odsto - 214)

Usame Zukorlić (24,55 odsto - 151)

SNS (24,39 odsto - 150)

Mi – glas iz naroda (3,25 odsto - 20)

Konzulat Minhen (1.271/987)

SPN (53,7 odsto - 530)

SNS (28,37 odsto - 280)

Mi – glas iz naroda (4,86 odsto - 48)

Konzulat Štutgart (1.131/875)

SNS (48,69 odsto - 426)

SPN (31,77 odsto - 278)

Usame Zukorlić (5,26 odsto - 46)

Mi – glas iz naroda (3,89 odsto – 34)

Lista Dr Miloš Jovanović (3,09 odsto - 27)

Konzulat Frankfurt na Majni (1.643/1.067)

SPN (36,83 odsto - 393)

SNS (26,68 odsto - 306)

Usame Zukorlić (18,65 odsto - 199)

Mi – glas iz naroda (3,94 odsto - 42)

Konzulat Hamburg (354/299)

SPN (49,83 odsto - 149)

SNS (27,42 odsto - 82)

Usame Zukorlić (6,35 odsto - 19)

Mi – glas iz naroda (4,35 odsto - 13)

Dr Miloš Jovanović (3,34 odsto – 10)

Zašto dijaspora glasa tako kako glasa?

Šta se tiče načina na koji glasaju ljudi srpskog porijekla koji žive u Njemačkoj, odnosno njihovih političkih preferencija, to je generalno slabo istraženo područje, kaže za DW njemačka sociološkinja Sabrina Majer. Razlog za to je činjenica da se radi o relativno maloj populacija.

U fokusu interesovanja njemačkih istraživača su prije svega tri najveće migrantske grupe: ljudi turskog (2,8 miliona), ruskog (1,4 miliona) i poljskog (2,2 miliona) porijekla, napominje Majer.

„Ali, ako povučemo paralelu s ljudima koji potiču iz Turske, kojih je mnogo više od Srba, onda vidimo da među njima ima veoma mnogo ljudi koji već dosta dugo žive u Njemačkoj i koji imaju neku svoju predstavu o tome kakva je današnja Turska, iako današnja Turska uopšte nije takva u stvarnosti. To je slika kojom dominira nostalgija“, kaže za DW Sabrina Majer sa Univerziteta u Bambergu.

„Kad se radi o zemljama na čijem čelu su lideri koje se smatra autokratama, ili čiji se stil vladanja opisuje kao autokratski, tu ljudi često imaju utisak da ta zemlja igra važnu ulogu na spoljnopolitičkom planu, da je snažna. I tu onda vidimo i da su ljudi u dijaspori na neki način ponosni na svoju zemlju“, kaže Mayer. Kao primjer navodi turskog predsjednika Erdogana koji je i uoči prošlih izbora forsirao osjećaj nacionalnog ponosa među Turcima koji žive u Njemačkoj.

Novi talas migranata kritičan prema vlasti

Nasuprot toj grupi birača dijaspore koji u pravilu već dugo žive u Njemačkoj je druga grupa, oni ljudi koji su tek posljednjih godina došli u inostranstvo, kao novi ekonomski migranti – po pravilu bolje obrazovani, ljudi koji imaju mnogo bolju sliku o stvarnoj situaciji kod kuće i koji svojim glasom u dijaspori često izražavaju protest protiv onih političkih opcija zbog kojih su, kako tvrde, morali da napuste domovinu.

Osjećaj ponosa kod jednog dijela pripadnika dijaspore još je izraženiji zbog činjenice da pripadnici dijaspore u Njemačkoj često nemaju pravo glasa, pa nemaju ni osjećaj da ih njemačke stranke predstavljaju niti da im se direktno obraćaju:

„Nije važno koliko je ta grupa velika ili mala, nije toliko važna ni činjenica da pripadnici dijaspore imaju relativno mali udio u ukupnom broju glasova. Mnogo je važniji signal koji se šalje. Sjetimo se Erdogana. On je Turcima u inostranstvu poručio da oni, bez obzira gdje žive, pripadaju Turskoj, da se on brine o njima njih. Tu političari igraju jasno na kartu nacionalnog ponosa“, kaže za DW sociološkinja Majer.

Zašto za desnicu?

Jedan od anketiranih glasača ispred konzulata u Srbije u Diseldorfu rekao nam je da misli da je „veoma važno da pojačamo desnicu u Srbiji“. Profesorka političke sociologije iz Bamberga u svom istraživačkom radu dosta se bavila pitanjem zašto su migranti često skloni desničarskim opcijama, odnosno recimo zašto njemački doseljenici iz Rusije tako često biraju desničarsko-populističku Alternativu za Njemačku (AfD)

„Naravno da se tu najprije zapitate zašto ljudi koji dolaze iz inostranstva u Njemačkoj glasaju za stranku koja je protiv stranaca? Ali, tu bi trebalo znati da desničarske stranke u Njemačkoj u svom javnom djelovanju postavljaju jasne razlike između tzv. ’dobrih i loših stranaca’. Dobri stranci potiču iz pretežno hrišćanskih zemalja, na primjer iz Rusije ili iz Srbije. Ti ljudi sigurno ne bi imali problema s AfD-om kad bi ona došla na vlast.“

Njemački „integracioni paradoks“

Postoji i jedan fenomen koji istraživači u Njemačkoj nazivaju „integracioni paradoks“. To je fenomen koji se povezuje s mladim ljudima, kaže Majer:

„To su uglavnom pripadnici druge generacije doseljenika. Oni dobro žive, dobro su integrisani i dobro zarađuju. I svejedno, često imaju osjećaj da su u većoj mjeri diskriminisani, nego recimo njihovi roditelji, odnosno prva generacija. Taj osjećaj se onda manifestuje u odbacivanju vlasti u Njemačkoj, jačem fokusiranju na zemlju porijekla, iako u toj zemlji možda nikada nijesu ni živjeli.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.