Основна тема
Црно/бијела тема
Инверзна тема

Подешавaња

Умањи / Увећај

Изаберите тему

Основна тема
Црно/бијела тема
Инверзна тема

DW

Nemanja Rujević (Beograd) [ DW ]

04. 12. 2023. 14:02

Izborna kampanja u Srbiji: Kosovo donosi poene, EU se ne pominje

Grafit na jednom zidu u Beogradu

Dvije sedmice pred izbore jasno je da pitanje „evropskog puta" Srbije ne igra gotovo nikakvu ulogu u kampanji. S druge strane, tema Kosova je u vrhu prioriteta te ni vlasti ne mogu da je izbjegnu, iako bi htjele.

Te dvije stvari – da se malo priča o EU, a mnogo o Kosovu – tijesno su povezane, kažu sagovornici DW.

„Na neke stvari režim naprosto ne može da utiče“, kaže istoričar i politikolog Stefan Radojković.

Pitanje Kosova je dobilo ogroman prostor u kampanji, najviše zato što SAD i EU ove godine „vrše pritisak“ kroz niz sporazuma u Briselu i Ohridu, otvoreno govoreći da od Beograda očekuju defakto priznanje nezavisnosti Kosova, smatra Radojković.

„Oni su insistirali na francusko-njemačkom planu koji je posljedično postao veoma prisutan u srpskim medijima“, kaže on za DW. „Takođe, odnos Aljbina Kurtija prema srpskoj zajednici je takav da čak i mejnstrim mediji u Srbiji tome moraju da posvete prostor.“

-pročitajte još: Bojan Elek: Koraci ka normalnosti na sjeveru Kosova

Kosovo i „životne teme"

Stara mudrost analitičara i istraživača javnog mnjenja, koja se ponavlja iz kampanje u kampanju, glasi da je prosječnom glasaču Kosovo manje bitno od „životnih“ tema – sve dok ne postane bitnije.

„Prioritet su mu borba protiv nezaposlenosti, životni standard i ekonomska stabilnost“, rekao je Aleksandar Ivković iz Centra za savremenu politiku.

„Na drugom mjestu su borba protiv korupcije i kriminala, pa tek na trećem Kosovo i Metohija, osim ako ne izbije neka kriza na Kosovu. Tada raste interesovanje za tu temu“, dodao je Ivković za „Blic“.

Upravo je vlast Aleksandra Vučića insistirala na tim „životnim“ pitanjima i u ovoj kampanji.

Na velikom predizbornom skupu u beogradskoj Areni u govorima su opet najčešće pominjani putevi, pruge, stadioni, radna mjesta i plate. Ali, niko od govornika, a posebno ne Vučić, nije propustio da govori o „odbrani teritorijalnog integriteta“ i tome da nikada neće prihvatiti nezavisnost Kosova.

Aleksandar Vučić na mitingu Srpske napredne stranke 2. decembra 2023. u Beogradskoj areni

Prema Stefanu Radojkoviću, vlast je pogodila „skoro savršena oluja“ koja bi mogla da utiče na ishod izbora.

Prvo, rat u Ukrajini je donio veliki pritisak, a potom inicirao i poskupljenja koja pogađaju građane. Takođe u vezi s ratom u Ukrajini traje evropski pritisak da se „riješi" pitanje Kosova.

To su, kaže dalje Radojković, desne i nacionalne stranke namirisale kao adut da poentiraju pred izbore.

„Ako su desne ili konzervativne partije prošle godine dobile neke glasove na pitanju rata u Ukrajini – u kojem nema nikakve uloge Srbije – onda pitanje Kosova, koje je daleko bliže, neizbježno ispliva i pored ovih životnih tema“, kaže Radojković.

„Takođe je neizbježno da je najveći dio glasača vrlo negativno nastrojen prema kad je neko kompromisno raspoložen za bilo kakve predloge Zapada“, dodaje on.

Vučićevi birači su desno

Mnogi posmatrači su i vraćanje bivšeg predsjednika Tomislava Nikolića u kampanju Srpske napredne stranke protumačili kao način da se kolebljivim glasačima ponudi poznato patrijarhalno lice, „domaćin iz Batočine“.

Jer, sudeći po anketama, Vučić nema najbolje karte kad je u pitanju tema Kosova. Prema oktobarskom istraživanju Nove srpske političke misli (NSPM), samo 14 odsto birača vjeruje da je „pozicija Srbije i Srba“ na Kosovu jača pod ovom vlašću u Beogradu, a čak 50 odsto misli da je slabija.

„Mnogi kažu da je Vučićevo biračko tijelo na neki način potkupljeno, ali, kako god, ono jeste ukotvljeno u desnom spektru“, kaže Radojković. „I kod njih postoji doza nesigurnosti povodom Vučićeve kosovske politike – suviše je nepoznanica.“

On primjećuje da je čak i proevropska lista „Srbija protiv nasilja“ zauzela tvrđi stav o Kosovu. Radojković se osvrće na nedavni izvještaj DW o posjeti predstavnika te proevropske liste Berlinu.

Kako smo pisali, tamo je Borko Stefanović (SSP) rekao da će ta koalicija sačuvati „ustavni pogled“ na Kosovo i da je ne obavezuju obećanja koja je Vučić evropskim predstavnicima dao iza zatvorenih vrata.

Kao što je za nacionalni dio opozicije – a u pitanju su barem tri značajne izborne liste – Kosovo neka vrsta „zlatne koke“ u kampanji, tako su za najjaču građansku listu to pitanja nasilja, kriminala i korupcije, donekle i siromašenja građana.

-pročitajte još: Vladica Cvetković: Svakoj vlasti se nudi poslušnost

EU je tema za „kamikaze"

Kako su još prije proglašenja te liste rekli izvori DW, i oni su svjesni da se pretjeranim isticanjem Evropske unije kao cilja teško može poentirati u kampanji.

Jer, put ka EU traje predugo, a evropski političari prečesto daju podršku Aleksandru Vučiću za ovo ili ono. Posebno je stvar pikantna u trenutku kad vodeći političari iz EU otvoreno traže faktičko priznanje Kosova.

Politikolog Srđan Cvijić, dobar poznavalac Evropske unije i procesa pridruživanja, kaže da bi samo „politička kamikaza“ u prvi plan kampanje gurala pitanje članstva u EU.

„Jer, svi mediji pod režimskom kontrolom vode anti-EU i antizapadne hajke. Šta bi nekoj opozicionoj partiji donijelo da i zbog toga budu razvlačeni po Vučićevim tabloidima?“, kaže Cvijić za DW.

„A sada čak EU stvarno i nije tema kampanje. Možda je to šokantno kad se pogleda spolja, ali nije. Na talonu je mnogo drugih hitnijih pitanja“, kaže, pominjući kao primjere kriminal i nasilje zbog kojeg su proljetos izbili masovni protesti.

Koliko je zbog odnosa zapadnih zemalja prema Kosovu, a koliko zbog režimske propagande i opšteg zamora od vječnog „evropskog puta“, tek u anketama EU nikad nije stajala lošije.

Prema NSPM, svega 39 odsto građana podržava učlanjenje Srbije u EU, dok 51 odsto to odbija. Taj trend koji se pomaljao prethodnih godina, ove godine se učvrstio.

Ima li još „evropskog puta"?

Druge stvari ukazuju da zvanični Beograd praktično više i ne ide ka EU. Prema izvještaju koji je objavilo Ministarstvo za evropske integracije, od ljeta 2022. do ljeta 2023. Srbija je usvojila tek 27 odsto planiranih pravnih propisa kako bi primijenila pravnu tekovinu EU.

Po dolasku SNS na vlast, u prvoj polovini 2013. godine, bilo je usvojeno čak 85 odsto propisa.

Kad se sve sabere, ne čudi kakav je status EU u Srbiji, piše novinar Boško Jakšić za „Politiku“. Jakšić inače pred ove izbore podržava listu „Srbija na Zapadu“.

„Dio odgovornosti, ne mali, pripada i Evropskoj uniji, koja podržava takvo stanje. Zapadu se jedino žuri da dođe do normalizacije odnosa Srbije i Kosova. Sve ostalo je kretnja u mjestu“, zaključuje Jakšić.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.

DW

Пратите нас на

Најновије

Најчитаније