Kersten Knip  [ DW ]

26. 09. 2023. 09:41

Njemačke firme ulažu u Kinu uprkos Strategiji vlade u Berlinu

I u 2023. je mnogo novca iz Njemačke otišlo u Kinu. Samo u prvih šest mjeseci ove godine njemačka preduzeća investirala su na Dalekom istoku oko 10,3 milijardi evra, navodi se u analizi Instituta njemačke privrede (IW). Samo na Kinu u prva dva kvartala 2023. otpada 16,4 odsto direktnih njemačkih investicija u inostranstvu. „Kina nikada ranije nije bila tako važna u odnosu na ostatak ulaganja u inostranstvu“, kaže stručnjak tog instituta Jirgen Mates za novinsku agenciju Rojters.

-pročitajte još: Prijeti li ozbiljan trgovinski sukob sa Kinom?

Da su brojke impozantne smatra i Johan Furman, šef pekinškog predstavništva njemačke Fondacije Konrad Adenauer, bliske stranci CDU. Za njih je, međutim, zaslužan angažman relativno malog broja njemačkih koncerna, prije svega onih iz hemijske i automobilske industrije. Samo je hemijski gigant BASF u 2022. investirao deset milijardi evra u jedan novi pogon u južnokineskoj provinciji Guangdong. I to potpuno sam, bez kineskog partnera.

„U razgovorima se može uočiti da su njemačka srednja preduzeća postala nešto rezervisanija i opreznija zbog korona-restrikcija tokom lokdauna“, kaže Furman. „Osim toga te firme su zabrinute i zbog nesigurnosti u vezi s lancima snabdijevanja, odnosno zbog geopolitičkih faktora rizika.“

-pročitajte još: Kina smjenjuje Njemačku kao džin automobilske industrije

Šta je „De-Risking“, a šta „De-Coupling“?

Njemačka savezna vlada u julu je predstavila svoju Strategiju prema Kini u kojoj se zalaže za „smanjenje rizika“ – iliti „De-Risking“ kako se u Strategiji navodi. U obrazloženju vlade se navodi pritom da Kina teži da „stvori ekonomsku i tehnološku zavisnost kako bi to onda iskoristila za sprovođenje svojih političkih ciljeva i interesa“. Zato Njemačka želi da „smanji zavisnosti u kritičnim oblastima, kako bi umanjila i rizike koji iz toga proizilaze“. Istovremeno, njemačka vlada naglašava da ne želi „odvajanje“, odnosno „De-Coupling“. Berlin, dakle, ne želi prekid veza s Kinom. „Mi želimo da održimo ekonomsku isprepletanost s Kinom“, navodi se u Strategiji njemačke vlade.

Savezno udruženje njemačke industrije (BDI) pozdravlja tu strategiju. „De-Risking da, ali ne i De-Coupling! To je ispravna strategija“, naglasio je predsjednik BDI Zigfrid Rusvurm u julu ove godine. „Strategija ukazuje na geopolitičke rizike, ali istovremeno naglašava njemačke interese po pitanju supstancijalnih ekonomskih veza, odnosno kooperacija s Kinom s ciljem da se savladaju globalni izazovi“, rekao je Rusvurm.

Biznis važniji od bezbjednosnih rizika

Veličina direktnih investicija njemačke privrede u Kini tokom 2023. pokazuje da brojna njemačka preduzeća i ekonomske interese i dalje posmatraju izolovano od bezbjednosnih aspekata, ukazuje Nora Kircderfer, ekonomistkinja Njemačkog instituta za globalne i regionalne studije (GIGA) iz Hamburga. „Ta strategija dugoročno gledano nosi sa sobom visoke rizike.“ Pa ipak, statistika pokazuje da njemačke firme poslovanje s Kinom i u Kini i dalje vode kao „business as usual“ (uobičajeni posao), dodaje Kircderfer.

Same kompanije svoje odluke o ulaganjima u Kini objašnjavaju „dugoročnim očekivanjima“, tj. tržišnim šansama u Kini. Martin Brudermiler, šef Uprave hemijskog koncerna BASF, mamutski projekat u Kini je nedavno opravdao time da će „do 2030. za dve trećine rasta u hemijskoj industriji biti zaslužna Kina“. Zato BASF, kako je rekao, želi da učestvuje u tom rastu, odnosno Njemci žele da lokalno proizvode za tamošnje, kineske mušterije. Kako bi ipak smanjili rizik, BASF se odlučio da u novi pogon na Dalekom istoku ulaže sam, da projekat realizuje u sopstvenoj režiji – dakle bez kineskog partnera.

-pročitajte još: Hoće li kineski automobili preplaviti Njemačku?

Šta je s automobilskom industrijom?

I njemački proizvođači automobila žele vežu prodaju u Kini, a ujedno i da se odupru konkurenciji kineskih proizvođača električnih vozila. U prvoj polovini ove godine svaki treći Folksvagen proizveden u svijetu, svaki treći Mercedes i svaki treći BMW prodat je upravo u Kini. Prema zvaničnim podacima, njemački proizvođači vozila su u 2022. imali udeo na kineskom tržištu od 19,5 odsto – što je inače nešto malo više od udjela japanskih proizvođača. To je međutim 6,5 odsto manje nego 2021. i takv trend pada se nastavlja. Kineski proizvođači odavno su vodeći u segmentu elektro-mobilnosti što je na dosta impresivan način pokazao i nedavni sajam IAA, koji se početkom septembra održao u Minhenu. Broj kineskih izlagača tamo se naime – udvostručio.

„Razlog za dalje investicije njemačkih proizvođača automobila u Kini je prije svega izuzetno važan značaj te zemlje kao tržišta za plasman proizvoda. A tu je i energetska tranzicija, kao i najava kraja proizvodnje motora s unutrašnjim sagorevanjem“, ocjenjuje se u studiji Instituta njemačke privrede iz septembra ove godine.

Ekonomisti Instituta ukazuju takođe da se trenutno još uvjek suviše malo zna o eventualnim rizicima. Potencijalni rizici i posledice moguće zavisnosti od Kine moraju se dalje istražiti, dodaje se. „Hitno su potrebne informacije o tome da li su neki proizvodi zaista neophodni, kakvu ulogu oni imaju u lancima snabdijevanja samih kompanija, odnosno mogu li oni da se u odgovarajućoj količini i u dovoljno kratkom roku zamjene proizvodima iz drugih zemalja ili sopstvenom proizvodnjom. U tom kontekstu važnu ulogu ima i pitanje da li je znanje (know-how) u Evropi još uvjek na raspolaganju“, zaključuje se u studiji.

Kina protiv „protekcionizma“

U samoj Kini s pažnjom prate debatu oko „smanjenja rizika“ koja se vodi u Njemačkoj, kaže Nora Kircderfer. Kineska vlada s neodobravanje gleda na njemačke rezerve prema toj zemlji. Istovremeno, Peking po pitanju konjunkturnog razvoja karte ne polaže samo na izvoz, već i na domaću potrošnju. Vladajuća Komunistička partija je 2020. predstavila svoju strategiju „Dva krvotoka“.

Jedan „krvotok“ se eksplicitno odnosi na domaću potrošnju, a drugi se odnosi na međunarodnu robnu razmjenu. Tako bi, po strategiji, trebalo podstaći domaću potrošnju, a smanjiti zavisnost Kine od izvoza. No, kao i kod nedavne inicijative „Made in China 2025“, i tu se u stvari radi o jednom većem cilju: „Te strategije ne bi trebalo samo da ojačaju Kinu kao poslovnu lokaciju, već i da kreiraju te ekonomske zavisnosti“, smatra Kircderfer.

Peking odbacuje i „De-Risking“ i „De-Coupling“, i smatra da je to politizacija privrednih veza, kaže Johan Furman. Kinezi, dodaje, smatraju da je to protekcionizam, odnosno suprotstavljanje globalizaciji. „U Kini se trude da predstave svoje strategije, poput ’Made in China 2025’, kojom se podstiče što je moguće veća nezavisnost te zemlje, kao nešto što se veoma razlikuje od onoga što rade u Njemačkoj. Ali, to zapravo u stvarnosti nije slučaj.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.