Основна тема
Црно/бијела тема
Инверзна тема

Подешавaња

Умањи / Увећај

Изаберите тему

Основна тема
Црно/бијела тема
Инверзна тема

Društvo

Туфик Софтић [ rtcg.me ]

12. 11. 2023. 07:17   >>  07:18

BERANE

Kada će SDT naći vremena za "Mednem" i "Fodemo"?

Kada je premijer Velikog Vojvodstva Luskemburga 2004. godine, Žan Klod Junker, nakon kapitalnih donacija Crnoj Gori koje su brzo propale, izjavio da je postignut značajan napredak u oblasti ekonomije, mediji su se takmičili ko će brže prenijeti tu informaciju.

"Moram reći da je postignut značajan napredak u oblasti ekonomije. Ekonomski rast u Crnoj Gori je znatno veći od prosjeka u Evropi“, ostale su zabilježene njegove riječi tokom posjete Mila Đukanovića toj zemlji.

Junker je dodao da je "impresioniran smanjenjem stope nezaposlenosti i inflacije u Crnoj Gori“.

Samo dvije godine ranije Vlada Luksemburga je preko svoje Agencije za međunarodni razvoj „Lux development“ finasnirala izgradnju mljekare Zora u Beranama i unaprjeđenje drvoprerade i šumarstva.

To je učinjeno da bi se navodno podstakao povratak crnogorskih azilanata sa područja Bihora, koji su dvije, tri godine ranije iskoristili ratna dešavanja na prostoru Kosova i političku nestabilnost na Balkanu, da u velikim talasima zapljusnu tu najrazvijeniju zapadoevropsku državu.

Veliko Vojvodstvo je kroz projekat „Mednem“, razvoj mljekarstva na sjeveroistoku Crne Gore, doniralo našoj državi preko deset miliona eura.

Isto toliko novca Luksemburg je sjeveru Crne Gore, sa istim ciljem i u isto vrijeme, donirao kroz projekat „Fodemo“ - podrška šumarstvu i drvnoj industriji. 

Jedina fabrika dugotrajnog mlijeka u našoj državi radila je tek dvije, tri godine i danas njene mašine, kako je ranije saopšteno iz menadžmenta mljekare Lazine, koja je sada vlasnik i mljekare Zore, mogu da se prodaju jedino u staro gvožđe. Tadašnja državna drvoprerađivačka preduzaća su propala, dok je posao sa šumama prešao u ruke tajkuna koji su dvadeset godina gazdovali u toj oblasti.   

Dopri poznavaoci prilika iz tog vremena kažu da je ono što je bilo zajedničko zajedničko za oba projekta bilo to da su bazirani na nerealnim projektima i procjenama.          

"Kao, recimo, na zvaničnoj procjeni da je na području beranske opštine tada imalo jedanaest hiljada krava, takozvanih muznih grla. Poslije se u šali  pričalo kako su popisivači te godine išli noću s kliještima, i za uva goveda 'heftali' po tri registraciona broja“, kaže jedan od onih koji je učestvovao u tom poslu.          

"Ti parametri su, međutim, bili presudni da luksemburgška Vlada razvije projekat "Mednem",  čiju okosnicu je činila beranska mljekara Zora, sa ukupnim dnevnim kapacitetom od pedeset hiljada litara mlijeka, ili 7-8 hiljada litara na sat“, priča naš sagovornik.          

Vođa projekta, Škotlanđanin Tom Hodž, koji je na kraju završio na potjernici Interpola i u zatvoru, tada je iz punih usta izjavio da je posao međunarodnih stručnjaka da stvore profitabilnu fabriku, i da ako  to ne urade, "smatraće da nisu obavili posao“.          

Broj povratnika iz Luksemburga koji su našli uhljebljenje u mjekari Zora bio je, međutim, zanemarljiv - slovom i brojem, bilo ih je samo dvoje.         

Još manje sreće prisilno vraćeni crnogorski državljani su vidjeli od projekta "Fodemo", kroz koji  je luksemburška Vlada, kako je prezentovano te jeseni, ulagala u revitalizaciju drvne industrije i šumarstva u Crnoj Gori.

Saopšteno je da će se ulagati samo u tadašnja državna preduzeća. Slučajno ili ne, Vlada Crne Gore je istovremeno promijenila politiku u toj oblasti, i veliki broj privatnika, kojima je prije toga pomagala da dobiju značajne bankarske kredite, ostavila je na cjedilu i bez drveta.          

Umjesto privatnicima, tadašnja crnogorska Vlada se naglo okrenula posrnulim državnim drvoprerađivačkim gigantima, donoseći program navodne sanacije koji je predviđao njihovu integraciju sa šumarstvom. 

Mnogi su taj potez već tada ocjenjivali kao 'krivo srastanje'. Vrijeme je pokazalo da je to zaista i bilo tako, jer su sva ta preduzeća ili propala ili loše privatizovana.         

Možda to i nije bilo presudno za otpočinjanje projekta "Fodemo", ali je činjenica da ono što su u prvom slučaju bile muzne krave, u drugom su bila "muzna stabla“. 

Istina, stvari sa šumom nisu stajale kao sa kravama. I pored toga što se nemilosrdno uništava do danas, nije baš da je nema. Pa ipak se sasvim ozbiljno dovodio u  pitanje zvanično prikazani plan godišnje sječe od  milion i četiristo hiljada kubika.          

Kada se radilo o planiranom prirodnom prirastu, tu već nema nikakve dileme da su stvari bile potpuno nerealne, jer je tadašnji vladin program predviđao godišnji prirast šuma u Crnoj Gori najvećim u Evropi, i to skoro za duplo. 

U šumarstvu se sada stvari vraćaju na početak i najavljuje ukidanje koncesionog gazdovanja, a mašine fabrike Zora kupe rđu.

Demokratska partija socijalista je u mnogo izbornih ciklusa u to vrijeme crpila i prisvajala i „Mednem“ i „Fodemo“. Danas, kada nije na vlasti, najradije bi da se sve to zaboravi.

Luksemburgške vlasti su se tih godina, uglavnom putem prinudnih deportacija, oslobodile nekoliko hiljada crnogorskih azilanata, a pitanje propalih dvadeset miliona eura, kroz projekte "Mednem“ i "Fodemo“, danas više niko ne postavlja. 

Niko ne pita ni gdje su sada brojni međunarodni stručnjaci i konsultanti koji su prolazili kroz Berane i susjedne gradove i na čije plate i dnevnice je otišao dobar dio tih donacija da bi napravili „profitabilne kompanije“.

Luksemburg nema diplomatsko prestavništvo u Crnoj Gori ili zemljama okruženja, kojem bi se moglo proslijediti pitanje odgovornosti i eventualne spremnosti da se ti poslovi do kraja istraže, a na internetu se može pronaći samo podatak da njihova agencija Lux development ima adresu u Podgorici, ali bez telefonskih ili bilo kakvih drugih podataka za kontakt.

Tragovi ove velike pljačke  izgleda kao da su izbrisani, a Specijalno državno tužilaštvo, koje u to vrijeme nije postojalo, danas je zatrpano važnijim predmetima. Ipak se ne bi smjelo zaboraviti ko je projektovao i izvodio projekte "Mednem“ i „Fodemo“. To su bile međunarodne pare, Crnoj Gori date kroz donaciju. Tim prije je odgovornost tadašnjih državnih vlasti veća.     

Пратите нас на

Коментари0

Остави коментар

Остави коментар

Правила коментарисања садржаја Портала РТЦГВише
Поштујући начело демократичности, као и право грађана да слободно и критички износе мишљење о појавама, процесима, догађајима и личностима, у циљу развијања културе јавног дијалога, на Порталу нијесу дозвољени коментари који вријеђају достојанство личности или садрже пријетње, говор мржње, непровјерене оптужбе, као и расистичке поруке. Нијесу дозвољени ни коментари којима се нарушава национална, вјерска и родна равноправност или подстиче мржња према ЛГБТ популацији. Неће бити објављени ни коментари писани великим словима и обимни "copy/paste" садрзаји књига и публикација.Задржавамо право краћења коментара. Мање

Да бисте коментарисали вијести под вашим именом

Улогујте се

Најновије

Најчитаније