Zašto se Srbiji prognozira manji privredni rast nego proletos

Srpska privreda će ostvariti rast od 2,8 odsto u 2025. godini, što je za petinu manje u odnosu na prognoze iz aprila, kažu iz Svetske banke.

Rad u fabrici — Rast bruto domaćeg proizvoda jedan je od pokazatelja koliko zemlja napreduje

Od lidera do fenjeraša.

Tako bi fudbalskim rečnikom mogao da se opiše put Srbije na tabeli ekonomske lige Zapadnog Balkana, ukoliko se obistine predviđanja Svetske banke.

Iako je srpska privreda najveća u ovom evropskom regionu koji čini šest zemalja, njen rast će ove godine najviše i usporiti, objavili su iz te institucije u redovnom jesenjem izveštaju.

Za slabiju aktivnost privrede predsednik Srbije Aleksandar Vučić više puta je okrivio „blokade i nerad", aludirajući na antivladine proteste koji traju od novembra 2024, a pokrenuti su zbog pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu.

Uprkos toj tvrdnji, u junu je rekao da očekuje rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) veći od tri odsto, ali u Svetskoj banci očekuju da on bude 2,8 odsto u 2025.

To je za 1,1 procentni poen manje u odnosu na 2024, a Svetska banka je smanjila očekivanja za 0,7 procentnih poena, odnosno za petinu, u odnosu na projekcije iz aprila ove godine.

Podaci ukazuju na „usporavanje zamaha srpske privrede“ usled spoljne i domaće neizvesnosti koja se odrazila na poslovno poverenje i „naglo usporavanje" privatnih ulaganja, kaže Ričard Rekord, vodeći ekonomista Svetske banke za Zapadni Balkan, za BBC na srpskom.

To se posebno odnosi na strane direktne investicije, koje su „više nego prepolovljene" u odnosu na isti period prošle godine, dodaje.

Manje stope rasta očekuju se na celom Zapadnom Balkanu - sa 3,6 odsto u 2024. na tri odsto u 2025. godini, a samo Severnu Makedoniju i Crnu Goru čeka „skromno ubrzanje“, navode iz Svetske banke.

Za te dve zemlje su projekcije rasta povećane u odnosu na april, kao i za Albaniju, za Kosovo su nepromenjene, a smanjene su za Srbiju i Bosnu i Hercegovinu.

Šta muči srpsku privredu?

Nije samo manjak investicija klip u točkovima srpske privrede.

Ove godine bilo je manje kukuruza, šećerne repe, soje, malina, višanja, šljiva i jabuka, dok je pšenice, suncokreta i grožđa više nego 2024, pokazuju preliminarni podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Posle „još jedne slabe poljoprivredne sezone“, na poverenje potrošača su uticale rastuće cene hrane, iako su se potrošnja i proizvodnja pokazale „relativno otpornim“, kaže Ričard Rekord.

„Podbacio“ je i sektor usluga usled „unutrašnje i spoljne nestabilnosti“, a građevinarstvo, koje je prethodnih godina bilo u velikom rastu, ove godine stagnira, kaže ekonomista Aleksandar Zdravković za BBC na srpskom.

Ovo je drugi put da se snižavaju projekcije Svetske banke za tekuću godinu, jer je prvobitno očekivano da će rast u Srbiji iznositi četiri odsto, dodaje viši istraživač Instituta ekonomskih nauka (IEN).

Poljoprivredna proizvodnja u Srbiji bila je lošija u Srbiji 2025. — Pšenica je jedan od rethih useva koji je ove godine imao bolji prinos u Srbiji, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS)

Na učinak srpske privrede ovog puta je uticala unutrašnja neizvesnost, ali i pogoršanje poslovne klime u svetu, posebno u najrazvijenijim zemljama Evrope.

„Ovo je važno za Srbiju s obzirom na dubinu trgovinskih i investicionih veza sa glavnim ekonomijama EU kao što su Nemačka i Italija, posebno u proizvodnji“, dodaje stručnjak Svetske banke.

U prvih pet meseci 2025. bilo je 67,5 odsto manje direktnih stranih investicija u odnosu na isti period prošle godine, objavila je Narodna banka Srbije.

Ekonomista Zdravković navodi i konkretne „otežavajuće okolnosti“ - aktuelnu političku krizu koja je počela u novembru 2024. i „probleme“ sa Naftnom industrijom Srbije (NIS), kojoj su sankcije najavljene u januaru 2025, a uvedene 9. oktobra.

„Pozitivno je što politički problemi uglavnom imaju kratkoročan ili, u najgorem slučaju, srednjeročan uticaj na ekonomsku aktivnost.

„Više brine preveliko oslanjanje na direktne strane investicije, ulaganje u sektore sa niskom stopom profita, neefikasnost institucija, korupcija, manjak konkurentnosti u prodajnom sektoru i netransparentno vođenje javnih finansija“, nabraja Zdravković.

Uprkos problemima, Srbija bi i sa predviđenom stopom od 2,8 odsto rasla brže od proseka u Evropskoj uniji.

Time bi dostigla „izvestan stepen“ približavanja tim zemljama po životnom standardu, kaže Ričard Rekord iz Svetske banke.

„Privreda Srbije ima značajan potencijal, a sa pravim strukturnim reformama, stopa rasta zemlje mogla biti čak i udvostručena“, veruje Rekord.

Zašto Zapadni Balkan 'usporava'?

Srpska privreda je najveća na Zapadnom Balkanu i njen slabiji rezultat u 2025. glavni je razlog nižih projekcija za ceo region, koji će ove godine imati rast od 2,8 odsto, a u 2024. je on iznosio 3,5 odsto, objavila je Svetska banka.

Manji rast privatnih investicija je jedan od glavnih razloga usporavanja, a opadanje ulaganja u evropskim zemljama „očigledno ima uticaja na zemlje Zapadnog Balkana, imajući u vidu njihove bliske ekonomske veze sa EU“, kaže Ričard Rekord.

Privrede koje su više okrenute proizvodnji, a manje uslugama, poput Srbije, „ izloženije su ovoj vrsti poslovne neizvesnosti“, dok su se one koje se više oslanjaju na usluge i turizam, poput albanske, „pokazale otpornijim“, objašnjava ekonomista.

„Skromna poboljšanja“ u očekivanjima Svetske banke odnose se na Crnu Goru i Severnu Makedoniju, ali „delimično odražavaju slabije rezultate u tim zemljama prošle godine“, dodaje.

„Ubrzani napredak na planu proširenja Evropske unije igra ulogu u podršci rastu i poslovnom sentimentu u Albaniji i Crnoj Gori“, naglašava.

Iz Svetske banke upozorili su i na sve težu situaciju sa radnom snagom u šest zemalja Zapadnog Balkana, a prognoziraju da će u narednih pet godina imati 190.000 radnika manje.

Usled tranzicije ka obnovljivim izvorima energije i sve široj upotrebi veštačke inteligencije u privredi, oko 20 odsto radnika u regionu će možda morati da se prekvalifikije za obavljanje drugih poslova i zanimanja, dodaju.

Najave su „zabrinjavajuće“, a manjak radne snage je „veliko ograničenje“ za balkanske privrede, kaže ekonomista Zdravković.

„U celom regionu imamo nizak prirodni priraštaj, što dodatno pogoršava situaciju.

„Nema drugog rešenja nego da prođemo kroz ono što su prošle druge evropske zemlje i prosto uvezemo radnu snagu iz država gde su prosečna primanja manja nego u Srbiji i regionu“, zaključuje.

Pogledajte kakve bi posledice mogle da donesu američke sankcije NIS-u:

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Подешавaња

Умањи / Увећај

Изаберите тему

Zašto se Srbiji prognozira manji privredni rast nego proletos

Šta muči srpsku privredu?

Zašto Zapadni Balkan 'usporava'?

Пратите нас на

Најновије

Најчитаније