K. J.

28. 09. 2023. 13:13   >>  14:11

ИСТРАЖИВАЊЕ ЕПА

Три врсте дневних лептира критично угрожене, ниједна није ишчезла

У Црној Гори за сада не постоји ниједна ишчезла врста дневних лептира али су три врсте критично угрожене, и морамо се позабавити да их очувамо, поручено је са конференције Агенције за заштиту животне средине на којој су представљене црвене листе дневних лептира и водоземаца и гмизаваца у нашој земљи.

Како је казала ауторка публикације “Црвена листа дневних лептира Црне Горе” Сузана Малиџан црвеном листом обухваћене су 192 врсте дневних лептира у Црној Гори.

“Након спроведене категоризације, која била базирана на доступним подацима, дошли смо до девет категорија. Међу категоријом “најмања брига” нашло се 139 врста. Следећа је категорија “скоро угрожене врсте” и ту имамо пет врста. Рањивих, критичних и угрожених врста је 35, а од тога је осјетљивих 13, за 19 је одвојен статус угрожених врста. Три врсте издвојиле су као критично угрожене”, упозорила је Маллиџан.

Аутор публикације”Црвена листа водоземаца и гмизаваца Црне Горе” Душан Јелић навео је да од врста које су процјењене као угрожене у тој категорији, постоји једна врста која је угрожена, шест их је осјетљивих, шест су готово угрожене, а за три немају података.

Малиџан је казала да у Црној Гори за сада не постоји ниједна ишчезла врста дневних лептира.

“То је добро, али постоји категорија на којој треба радити. Ту смо смјестили врсте за које нијесмо имали довољно података да их евалуирамо на ваљан начин и надам се да ћемо се њима позабавити њима. У овом моменту немамо податке за њих, а ажурирање ћемо урадити за пет до десет година и прибавићемо нове податке за све врсте”, закључила је Малиџан.

Њен колега аутор на публикацији, Драган Рогановић, рекао је да су приликом припреме листе слиједили смјернице на регионалном и националном нивоу, па су, каже он, прикупили сву потребну литературу, што им је помогло да оцијене статус лептира.

“Природа је највећа вриједност, а одређени број врста трпи антропогени притисак. Неопходно је адекватно управљати простором и заштићеним природним подручјима. Дневни лептири су значајни индикатори квалитата животне средине и смањењем врста долази до пада биодиверзитета у подручју, па то говори о њиховој значајној улози у природи”, наводи Рогановић.

Заштита дневних лептира подразумијева заштиту њихових станишта, а данас смо, каже Рогановић суочени са климатским промјенама.

“Ту је важно заштитти простор и подручје на којем живе. Данас смо суочени са климатским промјенама које угрожавају читаву популацију, па и дневне лептире. Важно је праћење стања имајући у виду интезитет притисака којима су изложени лептири и то ће бити смјерница за будућу оцјену статуса врста”, испричао је Рогановић.

Ово је, како каже, прва оваква публикација код њихов задатак је да се кроз мониторинг прате стање и да у зависности од тога побољшавају услове за очување њиховг статуса.

“Ми се надамо да ћемо адекватним управљањем постићи то да се тај тренд утицаја на станишта заустави и да се унаприједи статус и ми бисмо били задовојни да највећи број њих буде у зеленој зони. Овај процес је дио дуготрајан”,навео је Рогановић.

Координаторка сектора за заштиту природе, др Милка Рајковиц Митровић рекла је да црвена листа представља глобални приказ статуса угрожености биљних и животтињских врста.

“Програм црвене листе има циљ идентфикафију таксона којима је заштита најнеопходнија као и да оцијени глобални индекс нарушености биодиверзитета.На основу члана 90 Закона о заштити природе црвене листе биљака, животиња и гљива утврђује ЕПАна основу међународних црвених листа и научних података према степену њихове угрожености, распрострањености”, навела је она.

Црвенен њиге које ће израдити ЕП имаће и мјере заштите и мјере за побољшање статуса угрожених врста.