[ Туфика Софтић ]

18. 09. 2023. 07:05   >>  10:50 2

АНДРИЈЕВИЦА И ПЕТЊИЦА

Миграције незаустављиве, ђака сваког дана све мање

Из Основне школе "Бајо Јојић" у Андријевици за само прве двије седмице од почетка школске године исписало се пет ученика, који су са својим родитељима напустили овај малени град на сјеверу Црне Горе.

То је Порталу РТЦГ казао директор ове градске школе Бранко Кастратовић, који је казао да не види начин како да се миграције зауставе.

“Школа на чијем сам челу, само за ових петнаест дана остала је без пет ученика, који су се одселили. Ако се овако настави, ја у овом тренутку не могу ни да замислим шта ће бити до краја године”, каже Кастратовић.

Директор основне школе "Бајо Јојић" је рекао да има потпуно разумијевање за родитеље који са дјецом одлазе и напуштају Андријевицу.

"Људи једноставно иду за бољим животом, за пословима. Треба ли да их осуђујемо због тога? Напротив, док се год не створе бољи услови за живот у Андријевици, док не буде послова, тај процесс ће бити незасутављив", казао је Кастратовић.

Невладина организација “Еуриомост” је недавно саопштила да је за 13 посљедњих година на сјверу мање ученика за око десет хиљада, позивајући се на податке Монстата.

Подаци о броју новоуписане дјеце, односно првака у двије мање сјеверне општине, Петњици и Андријевици, више су него забрињавајуци и показују незаустављиви негативни тренд миграција.

У Андријевици број становника у последњих двије деценије преполовљен

У свим школама, на читавој територији општине Петњица ове школске године уписано је свега 30 првака. Тај број у Андријевици за свега седам већи, гдје је у матичној школи уписано 26 првака, а у још десет подручних одјељења још 19, што је укупно 45 првака.

Показатељи говоре да је у Андријевици број становника у последњих двије деценије практично преполовљен.

Као драматичан податак наводи се и то да је у општини Андријевица током прошле године склопљено свега двадесетак бракова.

Директор градске Основне школе “Бајо Јојић” Бранко Кастратовић каже да дјеце у Андријевици има у односу на неке друге општине, али да, нажалост, одлазе за својим родитељима, што је, пованља, евидетно већ на почетку школске године.

Он подсјећа да је на подручју Андријевице некад абило хиљаду ученика, а данас их има свега 388.

“Ми покушавамо нешто д аучинимо да олакшамо живот младим брачним паровима, па смо планирали да отворимо јаслице. Али, у неком тренутку узраста дјеце, млади људи породично одлазе за бољим животом”, каже Кастратовић.

Према посљедњем попису у андријевичкој општини живи 5.117 становника. То је око шест стотина мање у односу на 2003. годину, или дупло мање у односу на 1953. годину. Већ наредни попис показаће колике су размјере миграција.

Према неким незваничним подацима, урбано језгро у Андријевици нема више ни петсто становника, а само до прије неколико градић је бројао хиљаду становника.

У Петњици уписано свега 500 ученика свих разреда

Осим што је уписано свега 38 првака, на простору цјелокупне општине Петњица, уписано је и свега 500 ученика свих разреда. Тај број осамдесетих година прошлог вијека био је скоро три хиљаде.

Пад наталитета најбоље потврђује стање у Основној школи "Махмут Адровић" која ове школске године, укључујући четири подручна одјељења, броји 150 ученика, од чега 16 првака. Укупан број ученика је пет пута мање него 1986. године, када је ова образовна установа имала 750 полазника.

Ако се томе дода да Средњу школу у Петњици последњих година уписује свега 100 ученика, онда се лако може закључити да је последњих деценија на овом простору који, са 28 насеља обухвата површину од 173 квадратна километра, број ђака скоро десеткован.

Директор ОШ "Махмут Адровић" у Петњици Алмир Пљакић, потврђује да је број ђака првака из године у годину мањи.

“Тачно је да опада број ученика и да то представља велики проблем, али пред том чињеницом не треба кукати него тражити рјешење”, истиче Пљакић.

У локалној управи у Петњици сматрају да су миграциона кретања, а самим тим и све мањи број ученика, велики проблеми са којима се суочава, не само Бихор, него и читави сјеверни регион.

Кажу да локална управа, у оквиру својих могућности, настоји да створи повољнији амбијент за заустављање негативних трендова, подизање наталитета и живот младих брачних парова.

Већина Петњичана сматра с друге стране да су неравномјерни регионални развој и дискриминаторски однос државе према Бихору кумовали смањењу броја ученика.

“Петњици је педесетих година прошлог вијека неправедно одузет статус општине. Након тога није дошло до реализације неких крупних инфраструктурних пројеката, па самим тим ни до отварања очекиваног броја нових радних мјеста. Зато су људи из Бихора масовно напуштали свој завичај, јер чим нема одговарајућих послова, млади одлазе, а и они који остају ријетко се одлучују да формирају брачну заједницу. Зато се није чудити што што је и у Петњици све мање народа, а самим тим и све мање ђака у школским клупама”, прича један старији становник ове општине.

Сабахета Новалић из Удружења „Вриједне руке“ наводи да је маћехински однос државе према сјеверу Црне Горе један од главних узрочника што је дошло до десетковања ученика у образовним установама на простору Бихора.

“Људи са овог подручја су деценијама уназад, притиснути неповољним економским приликама, почели да се исељавају према западноевропским земљама, Подгорици и југу Црне Горе. То није озбољно дотицало државне институције. Умјесто конкретних мјера слушали смо празну причу државних званичника. Тако је број ученика у нашим школама из године у годину почео да опада и да поприма забрињавајући карактер”, каже Новалић.

У Андријевици и Петњици нијесу ријетки они који сматрају држава мора да донесе стратегију за развој сјевера, којом треба да се дефинише посебан фонд из којег би се издвајао новац за реализацију капиталних инвестиција, отварање радних мјеста и јачање породичног бизниса, што би, евенутално, допринијело заустављања миграција и подизања наталитета.

До тада школске зграде у маленим и сиромашним општинама, као што су Петњица и Андријевица, “плакаће” за првацима.