K. J.

30. 08. 2023. 12:04   >>  12:08 1

ЦДТ

Из Црне Горе се више одлази, него што се у њу досељава

Из Црне Горе се у периоду од 2011-2021. године одселило више од 74.000 особа, што је број становника града величине Никшића, пише у анализи Центра за демократску транзицију.

Овај негативан тренд се, кажу, наставља и у 2022. години, када се према подацима званичне статистике из Црне Горе одселило 1.951 особа више него што се доселило.

То су подаци које су Друштво статистичара и демографа (ДСД) и Центар за демократску транзицију (ЦДТ) представили у анализи „Зашто Црној Гори није стало до сопственог становништва?“.

“У периоду од 2011-2021. године, из Црне Горе се одселило 74.031 лица, а са друге стране доселило укупно 66 409 лица. Стога, укупан миграциони салдо био је негативан и износио је 7.622 за овај десетогодишњи период. У просјеку, годишња имиграција у Црној Гори износила је 6.375 лица у периоду од 2011-2021. године. Након овог периода број имиграната се убрзано повећава, посебно од марта 2022. године, када долази до значајнијег прилива држављана Украјине и Русије”, пише у анализи.

У прва три мјесеца 2023. године у Црној Гори боравак до 90 дана пријавило је више од 64.000 држављана Русије, преко 11 100 из Турске и око 5.000 држављана Украјине, а ако се узму у обзир већ претходно одобрени привремени и стални боравак, процјењује се да у Црној Гори регистрован привремени или стални боравак има преко 80.000 странаца.

“Што је 13% укупне популације. Имиграција представља велики потенцијал за раст и развој нашег друштва, уколико држава створи претпоставке да са њима управља у складу са међународном праксом. Који дио странаца, од 80.000 присутних, види Црну Гору као трајније мјесто животног и професионалног опредељења, остаје непознаница. Растући тренд одлазака из Црне Горе, успорила је пандемија 2020. године, али ипак емиграција према државама ЕУ и даље је на високом нивоу (2 768 лица у 2020. години). Од укупног броја први пут издатих боравишних дозвола у 2021. години, њих 65% издало је пет држава: Њемачка (27,2%), Хрватска (16,4%), Словенија (9,4%), Луксембург (8,4%) и Шведска (4,3%)”, наводи се у документу.
Док значајан дио становништва мигрира у циљу тражења посла ван Црне Горе, рапарлелно са тим значајан број странаца долази у Црну Гору из истих разлога.

“Годишња квота за привремени боравак и рад странаца у посљедње три године није се мијењала и износила је 20 454, док је број одобрених дозвола износио 27 634 у 2019. години, 19 354 у 2020. години, 20 580 у 2021. години и 29 319 дозволе за привремени боравак и рад странаца у 2022. години, с̌то је за 8.739 или 42,46% дозвола вис̌е у односу на исти период 2021. године”, наводе из ЦДТ-а.

Нажалост, Министарство унутрашњих послова не располаже тачним подацима о броју исељених држављана нити о разлозима њиховог одласка, јер они који одлазе из Црне Горе не одјављују пребивалиште како би задржали одређена права у Црној Гори, што, кажу, отежава сагледавање обима укупне миграције.