K. J.

01. 06. 2023. 11:46   >>  11:47

БАНКА ХРАНЕ

Држава осим новчане мора пружити и неновчану помоћ

Сиромаштво, глад, насиље међу дјецом, смањење дјечје смртности, доступност здравствене заштите свој дјеци, помоћ материнству и подршка породици само су нека од питања друштва, које би државе потписнице Конвенције УН о правима дјетета, морали да ријеше, поручено је из Банке хране.

На првој Свјетској конференцији о добробити дјеце, која је била одржана 1925. у Женеви, 1. јун је проглашен Међународним даном дјеце. Званично, овај датум је усвојен као Међународни дан дјеце у међународној заједници 1950. године.

“Дјеца из социјално угрожених породица и то само оних који примају материјално обезбјеђење породице ( МОП) чији износ је срамотно низак ( креће се од 85 до 150 еура), од државе имају мјесечно, 50 еура дјечијег додатка. Њега може добити највише петоро дјеце у породици, упркос негативном природном прираштају. Сва остала дјеца независно од услова у којима живе и породичних примања, имају исти дјечији додатак у износу од 30 еура. Са двадесет еура разлике, се не могу умањити изражене социјалне разлике и ускраћене могућности, међу дјецом”, наводи се у саопштењу.

Бесплатне књиге за основну школу имају сва дјеца али, истичу, бесплатан школски прибор немају чак ни дјеца из социјално угрожених породица, као ни уџбенике за наставак школовања, па се њихово образовање неријетко, завршава на овом нивоу.

“Дјеца која живе у немаштини а чији родитељи због строгих услова остваривања права на МОП-а, не могу имати дјечији додатак од 50 еура нити бесплатан вртић. Дјеца која живе у зони сиромаштва, а то је нажалост свако треће у држави, немају једнаке прилике за рани развој, образовање, развијање вјештина и потенцијала у складу с доби, постизање доброг школског успјеха, стицање знања и вјештина потребних за боље плаћене послове у одраслој доби, очување физичког и менталног здравља, квалитетну исхрану...”, прецизирају у саопштењу.

Наводе да се дјеца сиромашних трудница рађају слабија и подложнија обољењима, што се додатно продубљује неквалитетном исхраном у доби ранога развоја, лошим стамбеним условима, немогућношћу подмиривања скривених трошкова (бесплатне) здравствене заштите, не могу се уписати у дјечји вртић ако им родитељи нису корисници МОП-а, те су ускраћена за стручну образовну подршку.

“Иако је образовање кључно за излазак из сиромаштва, сиромашно дијете има мање шансе за постизање бољег образовања и квалификација. Да би се прекинуло дуготрајно сиромаштво и његово преношење на сљедећу генерацију, дјеци која живе у сиромаштву морају помоћи држава, локална заједница и стручњаци, а осим новчане помоћи, нужно је пружити им и и неновчану помоћ “, истичу и саопштењу.

За социјално угрожене породице велики проблем представља становање, будући да су незапосленост, ниска примања, задуженост и финансијска несигурност непремостиве препреке остварењу тог основног људског права па питање становања социјално угрожених грађана треба регулисати на новоу државе.

“Плаћање или барем субвенционисање кирије и градња социјалних станова су пут ка рјешењу”, пише у саопштењу.