М.М.

28. 05. 2023. 12:51   >>  13:11 1

МЕДОЈЕВИЋ

"Црна Гора се суочава са трендом раста броја гладних, а посебно дјеце"

Црна Гора се суочава са трендом раста броје гладних, а посебно дјеце. Држава мора радити на стратешком развоју којим ће се направила одрживе системе за прехрану људи, казала је предсједница Банке хране Црне Горе Марина Медојевић.

"Уједињене нације дефинишу глад као периоде када популације пролазе кроз тешке несташице хране и људи данима не једу ништа. Скоро трећина становништва на планети нема сигурно загарантован оброк, а 828 милиона људи одлазе гладни свако вече у кревет, показују подаци Свјетског програма за храну (WФП) при Уједињеним нацијама", казала је Медојевић.

Истакла је да су пандемија Ковид 19, рат у Украјини, екстремн климатски услови, само неки од разлога зашто поново расте број гладних у свијету.

"У земљама Еуропске уније 95 милиона и 400 хиљада људи, дакле готово 22% становништва, прошле године је било у опасности од сиромаштва или социјалне искључености", казала је Медојевић.

Црна Гора се, како је казала, такође суочава са трендом раста броје гладних а посебно дјеце.

"Ми у Црној Гори још увијек немамо за социјално угрожену дјецу, бесплатан оброк у школи. Материјална давања стижу до ограниченог броја најугроженијих, што доводи до тога да су неки од најугроженијих чланова друштва, искључени из социјалне заштите", поручила је Медојевић.

Казала је да дјеца која живе у немаштини, немају дјечији додатак који прати њихове развојне потребе.

"Недостају нам и сервиси подршке како би ова дјеца имала шансе за нормалан раст, развој и остварење својих потенцијала. Социјалне станови и социјалне пензије Банка хране помиње као веома важан сегмент социјалне политике више од деценију", поручила је Медојевић.

Нагласила је да борба против сиромаштва почиње улагањем у дјецу, "а како код нас, свако треће дијете сиромашно за очекивати је да имамо адекватан системски одговор". 

"Кључно је запошљавање родитеља и заштита породице.Негативан природни прираштај, напуштање већински младих из Црне Горе, није донио системски одговор државе. Не смијемо заборавити болесне и старе јер међу њима има много гладних и сиромашних. Проширење позитивне листе лијекова за социјално угрожене и оснивање фонда за лијечење, не смије остати само маркетинг пред изборе. Иако се број гладних у свијету повећава, трећина хране произведене на свијету се изгуби или баци. У Европској унији сваке године изгуби се или баци око 87,8 милиона тона хране", казала је Медојевић.

Црна Гора, поручује, нема законом дефинисане мјере против бацања хране.

"Само за оно што бацимо у виду хљеба и пецива, потребно је око сто шлепера брашна", казала је она.

Напоменула је да су се све државе ЕУ обавезале да ће преполовити количину бачене хране.

"Расипање хране није само етичко питање и економско питање, јер је то уједно и бачен новац, већ је и питање животне средине. Отпад од хране производи око седам одсто укупних емисија гасова стаклене баште, а производња хране уједно црпи све природне ресурсе. Донирање хране је један од начина који ће умањити број гладних , количину бачене хране, али је и сваки спашени оброк мање отпада који штети јединој планети коју имамо", казала је она. 

Вријеме је,поручује Медојевић, за подстицање пољопривредне производње како бисмо осигурали прехрамбени суверенитет у нашој држави и били мање зависно тржиште.

Проблем сиромаштва је, како зајључује, вишедимензионалам и мора се системски рјешавати кроз међусекторску сарадњу свих актера.