[ Mина/М.Л.Б. ]

24. 05. 2023. 19:38   >>  19:47 1

ЦГО ПРЕДСТАВИО ИСТРАЖИВАЊЕ

Око 53% грађана сматра да су партије најодговорније за подјеле

Скоро половина грађана Црне Горе сматра да је у држави присутан проблем радикализације, а 53,4 одсто да су политичке партије најодговорније за подјеле у друштву, показало је истраживање Центра за грађанско образовање (ЦГО).

Истраживање је урађено од 15. до 21 маја у сарадњи са фонадицијом Фридрих Еберт и агенцијом Дамар, на узорку од 1.002 испитаника.

Према резултатима истраживање, које је представљено данас у Подгорици, 38 одсто грађана сматра да се о идентитетским темама у Црној Гори не води озбиљна друштвена и научна дебата, а 34,4 има супротан став.

Више од половине грађана, 53,4 одсто, сматра да су политичке партије најодговорније за подјеле у црногорском друштву.

Да су то вјерске заједнице сматра 23,3 одсто грађана, да је страни фактор 9,3 одсто, док 6,3 одсто испитаника види медије као најодоговорније.

На питање да ли је угрожен секуларни карактер Црне Горе, 44,7 одсто испитаника одговорило је негативно, 34,6 позитивно, а 20,7 одсто да не зна.

Према истраживању, 41,1 одсто грађана сматра да је у Црној Гори на сцени рехабилитација ратних злочинаца и покрета, и историјски ревизионизам, 36,4 одсто да није, док 22,5 одсто нема став.

Да је у Црној Гори присутан проблем радикализације сматра 48,7 одсто грађана, 30,7 да не постоји, док 20,6 одсто нема став о томе.

Као начине за рјешавање проблема радикализације друштва грађани виде усвајање Закона о забрани фашистичких и квинслишких, неофашистичких и екстремно-десничарских организација, у јачању грађанског образовања и активнијем дјеловању институција и невладиних организација, јачању образовног карактера медија, организовању јавних и медијских дебата.

На питање у којој мјери се осјећају сигурно када су напољу, 39,4 одсто је договорило да се осјећа дјелимично сигурно, 25,2 одсто доста сигурно, 18,3 потпуно сигурно, док се 17,1 одсто осјећа мало или ни најмање сигурно.

Већина грађана, 78,9 одсто, сматра да држава треба да спроведе политику преиспитивање дозвола за ношење оружја и смањења количине оружја у друштву, 12,6 одсто да не мора.

Да предсједник треба да има већа овлашћења у вршењу власти сматра 45 одсто грађана, да не треба 42,3 одсто, док 12,7 нема став о том питању.

Резултати истраживања су показали да 48,8 одсто грађана сматра да постоји законски оквир адекватне контроле рада Владе и Скупштине и њихове одговорности за донешене одлуке, 35,2 одсто да не постоји, а 16 одсто испитаника нема став.

Да грађани могу утицати на власт и контролисати је и ван избора преко јавних расправа сматра 18,4 одсто испитаника, путем грађанских иницијатива 13,7, протеста 13 одсто, док 16,8 одсто испитаника мисли да грађани не могу имати утицај.

Већина испитаника, 60,3 одсто, оцијенило је да политичке партије у Црној Гори не држе до предизборних обећања 27,6 одсто да држе, а 12,1 нема став.

На питање да ли локалне власти у Црној Гори треба да имају већа овлашћења у доношењу одлука позитивно је одговорило 51,8 одсто грађана, негативно 36,9 одсто, док 11,3 одсто нема став.

Истраживање је показало да више од половине грађана, 55,3 одсто, сматра да Српска православна црква (СПЦ) треба да има исту позицију као било која вјерска заједница јер је Црна Гора грађанска држава.

Да СПЦ мора имати посебан статус јер је већина њених вјерника у Црној Гори оцијенило је 30,2 одсто испитаника, док 14,5 одсто нема став.

Већина грађана, 67,9 одсто, сматра да владавина права није могућа без одговорности, транспарентности и једнакости свих пред законом, 21,1 одсто да је могућа, а 11,1 одсто нема став.

На питање да ли у Црној Гори постоји правосудни
систем у којем се може добити правду, 47,6 одсто одговорило је да је правда спора али достижна у Црној Гору, 14,4 одсто да правосудни систем функционише, 31,6 да правосудни систем ради само за оне који су моћни и имају везе, а 6,4 одсто нема став о томе.

Да су међунационални односи у Црној Гори добри, али да би их требало значајно унаприједити сматра 52,5 одсто испитаника, 12,7 одсто да су одлични, а 30,6 одсто да су лоши и да је то озбиљан проблем.

У којој мјери се полиција бави безбједносним проблемима који Вас забрињавају, 46,7 одсто је одговорило да се дјелимично бави, 19,3 одсто у потпуности , 20,7 одсто да се углавном не бави, 10,2 одсто да се уопште не бави.

Грађани као главни ослонац Црне Горе у спољној политици треба да буде виде Европску унију, а затим Србију, Русију, Сједињене Америчке Државе.

Више од половине грађана сматра да су потребне нове политичке структуре које Црну Гору могу увести у ЕУ, 25.2 да не требају, а 19,8 одсто нема став о томе.

Да Црна Гора треба да остане на позицији признања Косова и да остави Србији и Косову да сами рјешавању своје односе сматра 46,8 одсто грађана, 32,2 да треба пружити подршку нормализацији односа између те двије земље, док 20,9 одсто мишљења да нова Влада треба да повуче признање Косова.

Резултати истраживања су показали да 69,9 одсто испитаника сматра да црногорске институције могу у потпуности или донекле да се изборе корупцијом и организованим криминалом, док 22,8 одсто сматра да не могу.

Скоро половина грађана, 49,8 сматра да је изазовна економска ситуација у Црној Гори узрокована међународним трендовима и посљедицама корона вируса, 41,9 одсто неодговорним одлукама власт, а 8,3 одсто нема став.

Грађане су питали у којој мјери је у Црној Гори рад достојанствен, уговорен, безбиједан, пристојно и на вријеме плаћен. Да то зависи од послодавца и да има примјера добре праксе казало је 60,5 одсто испитаника, 21,5 одсто да није уопште, 14,1 одсто да је то значајном уређено, а четири одсто нема став.