[ Слободна Европа ]

16. 05. 2023. 19:04   >>  19:04

НЕДОСТАТАК КАДРА У ОБРАЗОВАЊУ

"Студенти за катедром, а наставници историје предају препарирање косе и шишање"

У појединим црногорским школама наставници историје предају информатику, музичко, препарирање косе и шишање. Таква рјешења надлежни правдају недостатком стручног наставног кадра, нарочито у школама на сјеверу Црне Горе. Уз то, математику у дијелу црногорских школа предају инжењери металургије, економисти и неријетко студенти.

"Постоји појава у одређеним школама на сјеверу да се ангажују студенти (апсолвенти) јер смо на нивоу државе дефицитарни са кадром из математике, физике, хемије", потврђено је Радију Слободна Европа (РСЕ) у Министарству просвјете.

На питање РСЕ о посљедицама по квалитет знања ученика из предмета који им предаје неквалификован кадар, у Министарству тврде да предузимају све што могу:

"Чинимо све што је у нашој законској моћи да ово питање ријешимо, али у питању је хронични проблем и рјешење се тако мора посматрати, на дуже стазе".

О посљедицама говоре подаци УНИЦЕФ-а, чија анализа показује да 40 одсто црногорских ђака нема ни минимум знања иако су похађали наставу, док је занемарљив број потпуно квалификованих наставника у основним школама.

Коментаришући оваква решења деканица Филозофског факултета у Никшићу, Татјана Нововић, за РСЕ каже да је компетентност наставног кадра основно питање у систему образовања:

"Услед недостатка кадра праве се оваква решења из принуде, потпуно неприкладна и неадекватна."

Додаје да је ријеч о изнуђеним решењима како не би трпјела настава.

Какава рјешења основцима нуди образовни систем свједоче примјери из три школе у Пљевљима.

Наиме, у тамошњој Основној школи "Крушево" наставник историје и географије због малог броја часова норму попуњава у другој школи, гдје поред историје и географије предаје и музичко и ликовно.

Његов колега, наставник историје предаје музичко и информатику у школи "Крушево". Исти наставник у Средњој стручној школи предаје теорију шишања и препарирања косе.

Иако директорица школе "Крушево" Светлана Ђукић за РСЕ тврди да наставник историје који је био ангажован на другим предметима од марта више не ради, у Министарству тврде супротно:

"Наставник којег помињете, предаје ту групу предмета и то само два часа. Наставник за ове предмете се води као нестручна замјена искључиво на период од 30 дана по закону, након чега се поново обнавља конкурс".

Из Министарства кажу да је у питању мали број часова и додају да је настава из ових предмета већим дијелом стручно заступљена:

"Али због недостатка наставника, управа школе је нажалост приморана на овакво рјешење, како се не би зауставио наставни процес".

Примјер из Колашина такође, на сјеверу Црне Горе потврђује наводе Министарства да дјеци предају и средњошколци, односно, студенти.

Наиме, због одласка радника на боловање Основна школа "Ристо Манојловић" из Колашина је као учитељицу у другом полугодишту ангажовала особу са завршеном Гимназијом.

Из Министарства су саопштили да је ријеч о апсолвенткињи на Учитељском факултету јер на тржишту рада нема тог кадра.

Црногорски образовни систем годинама има недостатак кадра из природних наука.

Тридесет одсто нестручног кадра предаје хемију, подаци су Завода за школство. Исто толико и физику, док више од трећине наставника математике није школовано за тај посао, званични су подаци.

Наиме, од укупно 478 наставника математике, њих 163 нема потребну стручну квалификацију.

Математичким задацима и вјештинама ђаке подучавају инжењери металургије, машинства, дипломирани економисти, чак и студенти.

Из Министарства за недостатак тог кадра кажу да је "у питању шири друштвени проблем па га тако треба посматрати и рјешавати".

"Један од разлога је што се ученици радије одлучују за друштвене или хуманистичке студије него природне или техничке. Поред рада у школи, математичари могу да нађу запослење у ИТ сектору, банкама, привреди и другим секторима", кажу из Министарства.

Говорећи о посљедицама оваквог кадрирања по ђаке и њихово знање ако им предају инжењери и сличне професије, деканица Татјана Нововић каже:

"Искрено, то је за мене потпуно неадекватно решење. Чини ми се да смо око тога сагласни и да је то потпуно јасно. Да предаје онај који се није обучавао за наставника."

Наглашава да су нове тенденције у Европи да кадар који ради у школама мора имати адекватно педагошко образовање. Нововић очекује да то буде ускоро прописано и у Црној Гори.

О наставном кадру се, каже Нововић, прича и у свијетлу веома "слабих резултата" ученика на такмичењима и Анализе образовног система коју је урадио УНИЦЕФ.

"Ту смо свједочили једној веома мањкавој и не баш оптимистичној слици о томе колика и каква су знања дјеце из задатих области", наводи овај саговорник.

УНИЦЕФ је у Анализи из новембра 2022. "изразио озбиљну забринутост" квалитетом образовања у Црној Гори јер чак 40 одсто ђака, иако је пратило наставу, није стекло ни минимум знања.

"Више од 40 одсто ученика налази се испод нивоа међународне референтне вриједности којом се означава 'ниско постигнуће', што значи да више од 40 одсто ученика није стекло минимални ниво компетенција упркос томе што је учествовало у образовању", стоји у анализи.

Та анализа је показала да је занемарљив проценат потпуно квалификованих наставника у основним школама:

"Због тога Црна Гора није у стању да прати просјек Европске уније и регионалне трендове образовне политике у овом домену, те не обезбјеђује довољно висок квалитет наставе за нове генерације."

Црна Гора је на последњем ПИСА тестирању заузела 52 мјесто од укупно 79 земаља. Резултати показују да је сваки други ученик у Црној Гори функционално неописмењен.

Од могућих шест нивоа постигнућа црногорски образовни систем је оцијењен двојком.

Нововић наглашава да је разлога више што су у Црној Гори наставници дефицитаран кадар:

"Први је што није било довољно мотивације јер наставник у нашем друштву није афирмисан како треба. То у ствари треба да буде најпрестижнији кадар, који ће бити адекватно награђен и поштован. А да би то био, он мора бити компетентан."

Она сматра да се мора мијењати системски поглед на наставника у друштву. 

"Да то буде професија која је у сваком смислу заштићена. Али и да обавезује; да наставник мора имати одговарајуће стручне компетенције, ако желимо квалитетну школу", закључује Нововић.

Просјечна плата црногорских наставника је 800 еура, подаци су Синдиката просвјете.