М.М.

12. 05. 2023. 10:25   >>  12:47 2

ВОЈИНОВИЋ

"Обавиће се процјена у којим школама треба повећати број психолога и педагога"

У Скупштини Црне Горе одржава се 70. сједница Одбора за здравство, рад и социјално старање поводом консултативног саслушања на тему „Ризик, узроци и посљедице вршњачког насиља у Црној Гори“.

Министар просвјете Миомир Војиновић казао је да је формирана Комисија која ће процијенити на основу броја ученика у одређеним школама гдје треба повећати број психолога и педагога. 

Комисија ће размотрити и могућности да у оним школама у којима тренутно на основу норматива не постоје психолози и педагози, да се нађе начин на који се могу ангажовати и укључити у ове активности.

"Вјерујемо да ће у скорије вријеме појавити стручна лица која ће радити искључиво у школама како би урадили све када је у питању превенција насиља", истакао је Војиновић.

До сада шест телефонских пријава вршњачког насиља

Војиновић је напоменуо да од 4. маја функционише бесплатна телефонског линија за пријаву насиља.

До сада је било, како је казао Војиновић,  осам позива и једну говорну поруку.  Шест позива се односило на пријаву вршњачког насиља.

"Имамо класификацију насиља по врсти, четири пријаве су се односиле на комбиновано физичко и вербално насиље, једна на физичко, вербално и сајбер насиље и једна пријава на искључиво физичко насиље", објанио је Војиновић.

Напоменуо је и да је 8. маја лиценцирана полицијска академија гдје се може стећи стручна квалификација асистента у превенцији насиља и вандализма.

Директор центра за аутизам развојне сметње и дјечју психијатрију Иван Крговић казао је да је евидентан пораст насиља међу дјевојчицама на друштвеним мрежама.

"На западу су исто примијетили да друштвене мреже утичу лоше на насиље, и родитељи морају да преузму одговорност у виду да слушају дјецу и прате њихово понашање", казао је Крговић.

Казао је да не постоји вакцина како би одједном поправили и утицали на дјецу и поправили њихово понашање.

"Не може да буде димензијално рјешење, постоје кулутролошки, психолошки и психијатријски обрасци гдје негдје можемо да дјелујемо симптоматски", истакао је он.

Психотерапија, како каже, има значајно већи ефекат и зато је добар предлог који је усвојен да се повећа присуство психолога и педагога у школама.

"Ни на западу нијесу ријешили проблем вршњачког насиља, али ми морамо учити од других и слиједити неке добре моделе, скандинавске земље попут Исланда и Финске добри су примјери, они су разним програмима успјели да смање вршњачко насиље", поручио је Крговић.

Нагласио је да се морају јачати службе које су јако битне, да су потребни специјални педагози и кадровска рјешења за за Дјечији дом Младост Бијела Херцег Нови.

Психолог Мелиса Хот истакла је да је неопходно успоставити сарадњу између породица и школе.

"Породица је кључна, јако је важна сарадња породице и школе како би утицали на рјешење овог проблема", казала је Хот.

Поручила је да морамо озбиљно да радимо на превенцији, и да не постоји систем који пружа породичну психотерапију.

"То је недоступно, породице то обично морају да плаћају, а јако је важно да се цијела породица укључи у психотерапије", казала је Хот.

Поручује да се школа најчешће узима као мјесто гдје се врши вршњачко насиље јер је у суштини најбројнија заједница, али морамо нагласити да се насиље дешава и ван школе.

"Сложени су фактори који довооде до ризика насиља.. поред тога што се насиље учи, имамо и срединске факторе, билошке, синергија између генецких фактора и породице. Наисље се дијели на директно и индиректно, односно кад насилник директно физички напад жртву или да се жртви угрожава друштвени статус", објаснила је Хот.

Нагласила је да су потребна су истраживања која ће нас упутити на то шта детерминише насилнике и жртве.

Предсједница Уније средњошколаца Лана Љешковић казала је да је потребно пронаћи рјешење у виду полицајца, да ли у дворишту школе или у квартовима.

"Барем један за неколико школа, па да се ускладе одмори, како би могло службено лице да спроводи превенцију насиља", истакла је Љешковић.

Нагласила је да морамо порадити на већој доступности и информисаности о одржавању менталне хигијене.

Казала је да је потребно увођење барем једног обавезног разговора дјеце са психологом током године.