М.В. [ Глас Америке ]

20. 03. 2023. 18:50   >>  20:10

СТЕЈТ ДЕПАРТМЕНТ

Проблеми корупција, правосуђе, напади на новинаре...

Проблеми у независности судства, кршења слободе изражавања, корупција у влади, родно насиље и насиље над ЛБГТQ особама су неки од основних проблема уочених у Црној Гори, наводи се у годишњем извјештају Стејт департмента о стању људских права у свијету. Као значајна кршења људских права издвојили су “кредибилне извјештаје о наводној тортури за коју су одговорни владини агенти, озбиљним проблемима са независношћу правосуђа, и озбиљним рестрикцијама слободе изражавања". Извјештај је данас у Вашингтону представио амерички државни секретар Ентони Блинкен.

Некажњивост је, како наводи Стејт департмент у Извјештају, и даље проблем, “а влада није уложила много напора да идентификује, истражи, кривично гони или казни званичнике који су кршили људска права”.

Када је ријеч о изборном процесу и политичком учешћу у Црној Гори, у извјештају Стејт Департмента се оцјењује да су, упркос протестима опозиције, избори генерално сматрали слободним и фер. Помиње се примјер парламентарних избора 2020. године које је, како се подсјећа у извјештају, мисија ОДИХР-а оцијенила генерално транспарентним и ефикасним, али је такође истакла да је владајућа партија имала непрописну предност злоупотребом државних ресурса и доминатним медијским присуством, што је подрило квалитет информација доступних бирачима.

Стејт Департмент оцјењује да су избори били компетитивни и да су одржани у веома поларизованој атмосфери због питања религије и националног идентитета.

Такође наводи примјер предсједничких избора 2018. година за које су посматрачи навели да су били мирни, са мањим неправилностима које нису утицале на исход. У извјештају се истиче да је постојала слобода формирање и дјеловања политичких странака, али да су владе премијера Здравка Кривокапића и Дритана Абазовића, “наставиле претходну традицију употребе државне администрације и државних компанија за политичко запошљавање”.

“Према невладиним организацијама, политички лидери наставили су да посматрају запошљавање у државним компанијама и централним и локалним владиним агенцијама као значајни ресурс који би се могао искористити за будуће локалне и националне изборе. Аналитичари вјерују да су се странке нове владајуће већине бориле око постављања својих присталица у тим организацијама како би стекле структурну предност над опозицијом на будућим изборима”, истиче се у извјештају Стејт департмента.

Као значајне проблеме када је ријеч о стању људских права у Црној Гори, Стејт Департмент у свом извјештају између осталог наводи кредибилне извјештаје о мучењу за које су одговорни владини агенти.

"Било је извјештаја у којима се наводи да је полиција мучила осумњичене и да је било пребијања у затворима и притворним центрима широм земље. Влада је кривично гонила неке полицајце и затворске чуваре оптужене за прекорачење овлашћења, али су судски процеси одлагани. Невладине организације наводе да је на дужности и даље неколико полицајаца за које је утврђено да су одговорни за кршење правила службе, укључујући случајеве прекомјерне употребе силе“, наводи се у извјештају и додаје да је некажњивост и даље проблем, нарочито међу полицајцима и затворским званичницима.

Стејт Департмент оцјењује и да постоје озбиљни проблеми са независношћу правосуђа, упркос томе што је то гарантовано и Уставом и законима. Истиче се да влада није поштовала независност и непристрасност правосуђа, те да су неке невладине и међународне организације и правни експерти истакли да су политички притисак, корупција и непотизам утицали на тужиоце и судије.

"Процес именовања судија и тужилаца и даље је донекле исполитизован, иако је Уставом и законима предвиђено да тужилачки савјет бира тужиоце, а судски судије...Стална одлагања у попуњавању кључних судских положаја, укључујући оних у Врховном суду, ометали су судску ефикасност“, наглашава се у извјештају.

Корупција је, према мишљењу Стејт департмента, и даље значајан проблем у Црној Гори. Подсјећа се да је било бројних медијских и извјештаја невладиних организација да су и претходна и актуелна влада наставиле корупцију по старом шаблону.

"Корупцију у пракси запошљавања заснованој на личним односима или политичкој припадности, јавност је сматрала ендемском у влади и другдје у јавном сектору на локалном и националном нивоу, нарочито у областима здравствене заштите, високог образовања, у правосуђу, царинама, политичким странакама, полицији, оружаним снагама, урбаном планирању и грађевинарству“, наглашава Стејт департмент у свом редовном извјештају.

Када је ријеч о слободи изражавања, Стејт департмент оцјењује да то подрива растући тренд говора мржење, вербалне пријетње и вријеђање новинара и грађанских активиста, те неријешени напади на новинаре. У медијима, како је оцијењено, изражаван је низ различитих политичких и друштвених ставова, укључујући и критике на рачун владе. Подсјећа се међутим да су медијски регулатори интервенисали неколико пута током 2022. године да би сузбили реемитовање програма неких медија из Србије, те руских државних медија.

Стејт Департмент наводи да није било извјештаја да је влада користила насиље против медија, али да владини званичници јесу осуђивали медије који су критиковали владу. Истиче се и да су неријешени напади из претходних година доприносили атмосфери застрашивања медија, те да се новинари и даље суочавају са застрашивањем, пријетњама насиљем и нападима непознатих појединаца због свог извјештавања, укључујући о корупцији и кријумчарењу.

Стејт Департмент као озбиљне проблеме када је ријеч о стању људских права у Црној Гори наводи и изостанак истрага и одговорности за родно насиље, те истиче да је породично насиље и даље трајан и озбиљан проблем у свим заједницама „ који влада није озбиљно покушала да ријеши. Стејт департмент се позива на извјештаје невладиних организација, према којим су преживјели породичног насиља наставили да се суочавају са потешкоћама када је ријеч о процесуирању њихових случајева у судском систему чиме се, како је оцијењено, промовише атмосфера некажњивости за оне одговорне за насиље.

Преживјели насиља и починиоци, како се наводи, често настављају да живе заједно због дугих суђења, економске зависности, друштвених норми и изостанка алтернативног смјештаја. Оцјењује се и да је одговор полиције неадекватан, и да полицајци често савјетују жене да опросте нападачима или да не нанесу штету њиховим изгледима за запошљавање.

Црногорска влада такође није ефикасно примјењивала законе којима се од насиље штите припадници расних и етничких мањина, а најрањивије жртве дискриминације су Роми, Ашакалије и Египћани, напомиње се у извјештају.

Додаје се и да је дискриминација и малтретирање преовладавају када је ријеч о припадницима ЛГБТQ заједнице, а да особе са инвалидитетом немају једнаки приступ образовању, здравственим услугама, јавним зградама, и саобраћају као остали.