A.M. [ Мина ]

04. 02. 2023. 13:09   >>  13:15 1

ЛЕКИЋ САОПШТИЛА

"Истрајати у адекватном спровођењу скрининг програма"

Скрининг програми најучесталијих малигних болести временом могу довести до смањења стопе морталитета и здравствени систем мора бити истрајан у њиховом адекватном спровођењу, поручила је директорица Института за онкологију Клиничког центра (КЦЦГ), Сања Лекић.

У свијету се данас обиљежава 4. фебруар - Свјетски дан борбе против малигних болести, које су један од водећих узрочника смрти.

Лекић је агенцији МИНА казала да Институт за јавно здравље од 2013. године није ажурирао податке регистра за рак, па због толике временске дистанце нема прецизних података о учесталости малигних болести у Црној Гори.

Она је рекла да се институције служе процјеном Глобоцана и интерним подацима Института за онкологију КЦЦГ добијених на основу броја пацијената приказаних различитим конзилијумима те установе.

Како је навела Лекић, према тој процијени, у Црној Гори су током 2020. године регистрована око 3.184 нова случаја, а било је око 1.765 смртних исхода.

"Информације о глобалном оптерећењу раком, користећи процјене инциденце и смртности од рака ГЛОБОЦАН 2020, говоре да је у Црној Гори на годишњем нивоу на првом мјесту по учесталости карцином плућа са око 443 новооткривена случаја", казала је Лекић.

Након тога, како је навела, слиједи карцином дојке са 378, колоректални карцином са 330, карцином мокраћне бешике са 156 и простате са 136 новооткривена случаја.

Лекић је рекла да на глобалном нивоу, па тако и у Црној Гори, постоји тренд раста инциденце малигних болести.

Како је навела, очекује се да ће глобално оптерећење раком износити 28,4 милиона случајева 2040. године, што је пораст од 47 одсто у односу на 2020, с већим порастом у земљама у транзицији у односу на развијене због демографских, али и промјена фактора ризика повезаних са глобализацијом и порастом економског развоја.

„Управо из разлога ових предвиђања о константном расту инциденце малигних болести током наредих 20 година у обавези смо да развијемо одрживу инфраструктуру за ширење мјера превенције рака и пружање здравствене заштите повезане са раком“, рекла је Лекић.

Она је казала да љекари Института за онкологију имају могућност да пацијенте лијече по савременим протоколима, захваљујући доброј листи љекова Фонда за здравствено осигурање (ФЗО), која омогућава доступност великог броја иновативних терапија, и модерним апаратима за спровођење зрачне терапије.

Ипак, додаје Лекић, онкологија је грана медицине која се најбрже развија, и медицинско знање из те области се удвостручава сваких 72 дана.

„Обавеза нам је да тежимо и више и боље како би услови и исходи лијечења наших пацијента били што бољи. У том правцу надам се и адекватно ажурираној листи позитивних љекова ФЗО у току ове године, као и финализовању пројекта централне припреме цитостаика и набавке нове опреме и апарата“, рекла је Лекић.

Према њеним ријечима, неопходно је да се направи додатни напор у правцу примарне и секундарне превенције које се, прије свега, тичу примарне здравствене заштите и адекватне информисаности јавности о факторима ризика за настанак малигних болести, могућностима превенције и раног откривања.

„Највише простора за рад и побољшање видим у реорганизацији скрининг програма која је и почела током предходне године, јер је период пандемије ковидом довео до њихове обуставе, што је био проблем и у већини земаља у свијету због приоритизације здрствених потенцијала током пандемије“, навела је Лекић.

Она је казала да је Црна Гора на том пољу релативно на почетку и да, с обзиром на то да се бенефити скрининг програма очекују деценијама након њиховог почетка, морају бити истрајни у њиховом адекватном спровођењу.

„Адекватно спровођени скрининг програми најучесталијих малигних болести какве су карциноми дојке, дебелог цријева и грлића материце, али и карцином плућа могу временом довести до смањења морталитетне стопе од ових болести управо због откривања болести у раној фази када је могућност изљечења већа од 90 одсто“, истакла је Лекић.

Коментаришући оцјену Државне ревизорске институције о неуспјешно спроведеном скрининг програму за карцином дојке, она је рекла да су из њиховог извјештаја јавно упозати са оним на шта су и раније сугерисали, а то је недовољно позивање жена одређене старосне групе од тимова изабраних доктора.

Лекић је истакла да је одзив пацијенткиња био на завидно високом нивоу, али да је број, односно поценат позиваних жена био мали.

Због тога је, додаје, у протекле двије године Институт за онкологију узео директно учешће у кампањама за боље информисање јавности о малигним болестима и могућностима скрининга и раног откривања болести.

Лекић је казала да је, уз ревитализацију скрининг програма почетком септембра, почела и вакцинације против ХПВ вируса, што види као један од најзначајњих догађаја повезаних са јавним здрављем у протеклој години.

„Вакцинација против ХПВ вируса у раној животној доби, те редовни гинеколошки прегледи у репродуктивној доби могу временом у потпунсти искоријенити присуство карцинома грлића материце“, нагласила је директорица Института за онкологију.

Коментаришући најављењу набавку ПЕТ скенера, Лекић је казала да је потреба за тим апаратом као допунском дијагностиком методом, уз остале савремене дијагностиче апарате, неминовна и направљени су одређени кораци у том правцу са ИАЕА.

Према њеним ријечима, у оквиру просторног решења за будућу зграду Клинике за хематологију постоји и решење за просторије будућег ПЕТ ЦТ-а.

„У овом тренутку сви пацијенти који имају потребу за овом дијагностичком процедуром се, на основу мишљења мултидисциплинарног тима, упућују на ПЕТ ЦТ у установе са којима ФЗО има уговор“, рекла је Лекић.

Она је напоменула да та метода не може бити замјена за стандардне дијагностичка процедуре, и да ни у ком случају није примарна метода за рано откривање болести и нема своје мјесто у скринигу.

Лекић је, говорећи о несташици љекова за онколошке пацијенте у претходној години, казала да је то било ружно искуство, прије свега, због организационих потешкоћа које је изазивало одгађање терапија, а потом оптерећење и притисак на амбуланте и дневну болницу у тренутку када љекови буду доступни, и пацијенти се неодложно јаве како би што мање каснили са терапијом.

„Управо кроз такав приступ успјели смо да ти периоди кашњења буду што краћи и да не утичу неповољно на исходе лијечења пацијената“, рекла је Лекић.