М.М.

28. 12. 2022. 15:33   >>  15:30

ЦЕРОВИЋ ПОРУЧИЛА

Oстварени најбољи резултати Љекарскe коморe

Година на измаку је за Љекарску комору и еснаф била најплодоноснија до сада, оцијенила је предсједница др Жанка Церовић током додјеле годишњих награда на церемонији која је одржана на Медицинском факултету Универзитета Црне Горе.

“Колеге доктори, најугледнији међу нама, добро знају да су цијели радни вијек провели примајући мјесечну плату од 600 или 700 еура и, административно, у статусу нижерангираних чиновника у јавној управи. То смо, заједничким снагама и у сарадњи са Владом, Скупштином и Министарством здравља Црне Горе промијенили. Подсјећам на повећање плата за око 30 одсто у јануару ове године а, затим и на измјене и допуне Закона о зарадама у јавном сектору средином 2022. године”, истакла је др Церовић.

“Поносни смо на забиљежене резултате јер данас зарада доктора износи око 1.200 еура, специјалисте око хиљаду и по еура, а супспецијалисте око 1.700 еура. Не можете од љекара очекивати нити да остају у земљи нити их можете охрабрити да стекну љекарско звање ако им нијесте обезбиједили елементарне услове за рад и живот”, нагласила је предсједница Љекарске коморе.

Она је истакла, међутим, да је Љекарска комора увјек на опрезу, па се, у том контексту, струковно удружење суочава са озбиљним изазовом који је оличен у нацрту Закона о здравственој заштити.

“Овај документ, према нашем мишљењу, доводи у питање наша људска, Уставом загарантована права - да, након радног времена у јавном здравственом сектору, у своје слободно вријеме ординирамо и у приватној пракси”, казала је др Церовић.

Ипак, како је нагласила, охрабрује чињеница да је Министарство здравља инклузивно и што је Љекарска комора активан учесник преговора с циљем да се нађе компромисно рјешење.

“А, Љекарска комора има јасан приједлог. Тражимо да се спорни члан 112 дефинитивно брише. Међутим, актуелно рјешење треба усавршити и елиминисати могућност злоупотребе права на допунски рад у приватним установама. Како? Па, тако што ћемо законски афирмисати већ уговорену радну обавезу да, у овом случају, доктор - од 7 до 15 сати, односно у дежурству, мора бити на свом радном мјесту у јавном здравственом систему. Док му траје радно вријеме, љекар болнице, дома здравља или било које друге јавно-здравствене установе, не може пружати услуге ни на једном другом радном мјесту. С друге стране, сваком доктору из јавног здравства треба омогућити да, након завршеног посла у матичној кући, ради и код приватника - ако то жели”, сматра предсједница Љекарске коморе.

Она каже да искрено вјерује да је иницијатива Министарства здравља добронамјерна и да комора у потпуности подржава намјеру да се дође до законског рјешења које јача јавни сектор и који је усмјерен на добробит свих грађана Црне Горе.

“А, грађани ове земље смо и ми - љекари”, казала је др Церовић уз подсјећање на Устав Црне Горе који у члану 62 прописује: „Свако има право на рад, на слободан избор занимања и запошљавања, на правичне и хумане услове рада и на заштиту за вријеме незапослености”.

“Дакле, имајући у виду наш Устав, чврсто смо увјерени да и Закон о здравственој заштити по мјери пацијента истовремено подразумијева и закон по мјери здравственог радника. То не искључује једно друго, већ је, напротив, комплементарно.

Љекарска комора постоји да би осигурала услове да доктор остварује своја законом и Уставом загарантована права, а за пацијенте смо ту да бисмо им пружили оптималну здравствену заштиту. Сви смо, дакле, несумњиво, на истом задатку”, навела је она.

Др Церовић је позвала Министарство здравља Црне Горе да заједнички спроведу опсежно истраживање и да се недвосмислено утврде потребе пацијената, али и кадровске, техничке и просторне капацитете јавног здравственог система.

“Након тога, више неће бити општих мјеста ни за хвалу ни за негативну критику већ ћемо у специјалност, метар квадратни и у апарат знати колико нам људи, амбуланти, нових уређаја или болница тачно фали. Вријеме је да насумичне претпоставке из којих нужно произилазе само произвољне опсервације, преточимо у конкретне податке и изведемо тачне закључке”, објаснила је она.

Вођени том идејом, како је казала, ми морамо дефинитивно спознати државни интерес и могућности за нова улагања.
“Тада се, за све што држава није у прилици сама да рјешава, евентуално отвара простор за приватно-јавна партнерства. Приватна пракса може, ако је то интерес државе, да буде ослонац и да јача јавни здравствени систем”, напоменула је др Церовић.

А, напретка без очувања постојећег и стварања новог кадра - не може бити, навела је предсједница коморе.

“Уз жељу да ћемо у години пред нама јачати еснаф и да ћемо, без обзира на све разлике, ми између себе пронаћи заједнички језик, честитам предстојеће празнике, желим вам добро здравље и обећавам да Љекарска комора Црне Горе остаје ваш најбољи савезник”, поручила је на крају церемоније, др Церовић.

Подсјећамо, годишњу награду за установу године “Др Петар Миљанић” добио је Завод за трансфузију крви, награду “Др Бранко Зоговић” за доктора године освојио је др Ђорђије Крњевић док су најбољи студенти медицине са просјечном оцјеном 10 Рајмонд Гјонај, Матија Марковић и Лука Рековић.