Друштво

Туфик Софтић

06. 10. 2022. 07:14   >>  07:14 1

ПОТРАГА ЗА АРХИВОМ

Документација Фабрике целулозе нестала, бивши радници остају без пензија

Бивши радници беранске фабрике целулозе и папира актуелизовали су питање потраге за архивском грађом која је нестала из ове давно угашене и затворене компаније, без које добар дио њих не може регулисати право на пензију.

Они су затражили да се утврди шта се десило са персоналном и финансијском документацијом тог предузећа за период од 1963. до 2004. године.

Фабрика целулозе и папира је отворена 1963. и радила је све до 1989. године, када је затворена, одмах након АБ револуције. Потом је 1997. године отворен само папирни блок, који је опет отишао у стечај 2004. Приватизација није успјела, и врло брзо из фабрике је почело да се односи све што вриједи, од старог папира, до старог гвожђа.

Општина Беране је још 2015. године пријавила Управи полиције да су из бивше управне зграде нестала комплетна документа, међу којима су се, између осталог, налазиле платне листе које служе за попуњавање обрасца М4, приликом одласка радника у пензију.
Бишви радници истичу да случај није расвијетљени ни до данас и да се они због тога суочавају са озбиљним проблемима.

"Документација је, према нашим сазнањима, изнешена из управне зграде и натоварена на камион. Да ли је завршила на неком од сметлишта или је продата откупљивачима старог папира, не знамо. Било како било ради се о криминалу, то је смишљено урађено након усвајања закона на основу којег бивши радници пропалих предузећа пензију могу да остваре са навршених 30 година радног стажа", кажу неки од њих.

Нестанак обимне документације први је тада пријавио Микан Дабетић, књиговођа који је у посљедњих тридесет година, након затварања фабрике у вријеме АБ револуције, био радно ангажован да бившим радницима фабрике целулозе и папира издаје неопходне папире.

"Био сам запрепашћен када сам видио да је сва финансијска документација фабрике целулозе и папира за период од четири деценије нестала из управне зграде", прича Дабетић.

Он додаје да је случај пријавио у нади да ће се предузети ефикасне мјере како би се несталој документацији ушло у траг, али да има утисак да се све то заташкава, као да се ради о потпуно неважној ствари.

Из полиције су раније саопштили да су случај нестанка архивског материјала из некадашње фабрике целулозе и папира Подручном органу за прекршаје и да је након тога, на основу Закона о архивској дјелатности, ради даљег поступања предмет прослијеђен Државном архиву.

Једино што је могла урадити, тадашња локална управа у Беранама формирала је комисију која је успјела да спаси и архивира само незнатан дио докумената. Они су потом претражили стару фабричку управну зграду и сакупили нешто документације која је била разбацана свуда.

"Та документација је склоњена при општинској архиви. Ради се, можда, о неких пет одсто од укупне документације која је припадала овој фабрици, док је све остало нестало", кажу у Општини Беране.

Да је документација највјероватније уништена након што је фабрика паира престала да ради и управна зграда остала празна и необезбијеђена, Порталу РТЦГ је потврдио и један од тадашњих високих фабричких руководилаца.

"Сасвим сигурно знам да је све до завршетка стечаја и приватизације 2004. године све уредно чувано. Шта се послије дешавало, то могу знати само приватни власници", казао је овај саговорник.

Према његовом мишљењу највјероватније да су персонална документа и остала вриједна финансијска документа уништена, и тиме доведено у питање право једног броја радника на остваривање пензије.

Некада највећа компанија у граду на Лиму, која је запошљавала двије хиљаде људи, била је прва жртва антибирократске револуције. Затворена је упркос прорачунима канадских стручњака да би са мањим бројем упослених могла оптимално да ради.

Тада је углавном и опљачкана од темеља до крова, и њен целулозни дио угашен за сва времена. Онда је пред изборе 1997. године отворен папирни блок и запослено око двјеста радника.

Само седам година касније, половином 2004. и ова фабрика је уведена у класични стечај. Имовина књиговодствено вриједна дванаест милиона еура, уступљена је београдском предузећу "Тигоимпекс" званично за 999.573 еура.

Од силних обећања неформалног власника тог предузећа, Радоја Гомилановића, о покретању производње и великим плановима за ову компанију, које је као маглу сијао по разним институцијама, није било ништа.

Овај бизнисмен се брзо ослободио радника, а потом распродао сву покретну имовину, вриједне машине и опрему. Само кратко вријеме просторије су биле под обезбјеђењем. Онда је и обезбјеђење укинуто и у круг фабрике, пословну зграду и хале, могао је ући ко код хоће.

Без одговора је остало питање да ли је неко ушао са намјером да уништи архивску грађу која је била у управној згради, или је у питању немар.

Кроз фабрику целулозе и папира и касније фабрику папира, за четири деценије прошло је око петнаест хиљада радника. Архиве и писаног трага о томе више нема. Многи неће моћи да остваре нека елементарна права, ако је документација уништена или јој се не уђе у траг, за шта за сада нема никавих изгледа.



 

Пратите нас на

Коментари 1

остави коментар

Остави коментар

Правила коментарисања садржаја Портала РТЦГ
Поштујући начело демократичности, као и право грађана да слободно и критички износе мишљење о појавама, процесима, догађајима и личностима, у циљу развијања културе јавног дијалога, на Порталу нијесу дозвољени коментари који вријеђају достојанство личности или садрже пријетње, говор мржње, непровјерене оптужбе, као и расистичке поруке. Нијесу дозвољени ни коментари којима се нарушава национална, вјерска и родна равноправност или подстиче мржња према ЛГБТ популацији. Неће бити објављени ни коментари писани великим словима и обимни "copy/paste" садрзаји књига и публикација.Задржавамо право краћења коментара.

Да бисте коментарисали вијести под вашим именом

Улогујте се

Најновије