Друштво

Б.Б. [ Мина ]

30. 09. 2022. 15:11   >>  15:29

МИЛИЋ

Вртићи пребукирани, улагања у предшколско образовање недовољна

У Црној Гори је у посљедњих деценију донекле уважен значај предшколског образовања, али су вртићи и даље пребукирани, васпитни кадар демотивисан, а издвајања из државног буџета за ову област недовољна, сматра професор Филозофског факултета у Никшићу Саша Милић.

Милић је био гост онлајн интервјуа "Предшколско образовање у Црној Гори: Проблеми и изазови", који Удружење Родитељи и агенција МИНА реализују у оквиру пројекта Родитељи између чињеница и мишљења.

Милић је казао да је посљедњих деценију донекле уважен значај предшколског образовања, али и даље далеко од онога како би требало да буде.

"Ако знамо да се мозак развија до шесте/седме године, као и друге фунцкије, да не говоримо о елементима социјалног и емоционалног развоја који своје темеље добија у периоду предшколства, мислим да ми као друштво и даље неадекватно третирамо предшколско образовање", рекао је Милић.

Он је оцијенио да било вријеме да се престане са писањем стратегија и других планских докумената који се не примјењују.

Милић је указао да у последњој стратегији коју ју Црна Гора усвојила постоје три општа циља - повећање обухвата дјеце у вртићима, повећање квалитета и отвореност и већи квалитет рада за осјетљиве групе.

"Обухват од 95 одсто који је зацртан у тој стратегији је нералан овим темпом и овом количином улагања или издвајања из државног буџета у предшколско образовање, која су минимална у односну на неке развијене државе", навео је Милић.

Он је указао да велики број градова у Црној Гори до недавно није ни имао јаслене групе, што показује однос према комплетном систему прешколског образовања и васпитања.

Од 2015. раст дјеце у вртићима 36 одсто, а инфраструктура остала иста

Милић је рекао да је у односу на 2015/16. годину забиљежен пораст обухвата дјеце за 36 одсто, али да то није пратило увећање инфраструктуре, кадра, као ни издвајања из буџета за предшколско образовање, а то говори да се врло често бавимо бројкама.

Он сматра да квалитет рада у предшколским васпитним установама није унапријеђен, те да се стандарди који су предвиђени планским документима често крше и обесмишљавају.

Према ријечима Милића, у Стратегији владе за 2021/25. годину постоје докази да се крше стандарди када је у питању број дјеце која бораве у васпитним групама.

"Просјек по групама је преко 30. Упоредите укупан обухват са бројем васпитних група, он је значајно већи јер су ту и јаслене групе која имају максимум до 12 дјеце, што је такође преко европских стандарда", казао је Милић.

Он је рекао да ће, ако се одвоје јаслене групе видјети да вртићке имају просјек који је далеко изнад 30, а закон дозвољава 25.

"Да ли Министарство посвјете и јавне предшколске установе крше закон тиме што имају толики број уписане дјеце је отворено питање", навео је Милић.

У једној вртићкој групи чак 62 дјеце, немогуће радити

Он је рекао да је проблем пребукираности вртића присутан у готово свим црногорским општинама, али да су и даље најпроблематичнији централни и јужни регион.

"Приликом посјете васпитним јединицама Јавне предшколске установе 'Ђина Врбица' у групи је било уписано 58, чак и 62 дјеце. Колеге се труде, додјељују три-четири васпитача, али не можете физики да функционишете, а камоли да било шта спроведете", истакао је Милић.

На питање да ли се иде на уштрб квалитета како би се задовољио циљ повећања обухвата дјеце, Милић је казао да квалитет трпи и да је у оваквим условима готово немогуће радити.

Како је рекао, велико је питање шта даље и како доћи до предвиђеног циља од 95 одсто обухвата дјеце.

Милић је нагласио да је значајан број васпитно-педагошког кадра квалитетан, али да тај број квалитетних људи тешко може пратити квалитет рада у васпитним групама.

Велики број "увезених" диплома, посебно међу медицинским сестрама

Он је казао да постоји и кадар који није квалитетан, јер се проформе додјељују лиценце и добијају звања.

"Имате мањи постотак људи који не воли своју професију, али ради у вртићу. Уколико немате огромну љубав и жељу да радите са дјецом вама тамо није мјесто", поручио је Милић.

Он је казао да има доста "увезених" диплома за које би органи требало да испитају вјеродостојност, посебно кад је у питању средњи медицински кадар који ради у вртићима.

Милић је рекао да постоји неколико начина на које се може дјеловати како би се поправило стање у образовном систему, али да у последње двије године не види да се ишта промијенило.

"Заправо мислим да мијења на горе. Мислим да је стање у образовном систему крајње алармантно, да влада велика апатија и демотивисаност кадра", истакао је Милић.

Он је навео да просвјетни кадар врло често ради у неодговарајућим условима, неадекватно су плаћени, и да сматра да у црногорском друштву професорска/наставничка професија није уопште цијењена.

Милић је рекао да је крајње вријеме да се приватне иницијативе укључите у систем, наводећи да је Црна Гора једина држава региона у којој приватне предшколске установе не могу повлачити одређени дио средстава из државног буџета.

Према његовим ријечима, требало би се хитно радити и по питњу кадра.

Он је казао да је накада Филозофски факултет у Никшићу, односно студијски програм за предшколско образовање, са уписном квотом од 350, производио кадар за биро.

"Борио сам се да тај број смањи, па смо дошли до броја 35. То је нормална бројка, међутим сад се испоставља да немамо довољно кадра у неки општинама. Факултет има ту могућност да бројку повећа и то је поље на којем би хитно требало реаговати", додао је Милић.

Он је казао да је кадар који посљедњих година излази са Филозофског факултета заиста квалитетан и да посједује адекватна знања, али да је питање да ли посједује и адекватне вјештине.

"Ако би се нешто морало мијењати онда би ту тебало бити више праксе у јавним предшколским установама, не само у Никшићу, како би студенти добили најбоље могуће узоре", рекао је Милић додајући да студенте не спремају, и не треба да спремају, за рад у групама са 60 дјеце.

Васпитачки кадар квалитетан, али проблем све већа агресивност дјеце

Он сматра да је најпотребнији програм обука васпитачког кадра за педагошко адекватно регулисање дјечје понашања, јер, како је указао, иако постоји иделан обухват, васпитачи имају проблема са агресивношћу код дјеце.

"Свјетски трендови говоре да је агресивност у порасту генерално, не само у Црној Гори, већ у државама у којима имамо нормалан обухват, однос да свако друго дијете исказује агресивно понашање, док свако пето исказује физичку агресију према другоме. Црна Гора није мимо свијета, посебно ако томе додамо оволики обухват", рекао је Милић.

Он је казао да би дјеца више требало да бораве напољу и имају више физичке активности током боравка у предшколским установама из неколика разлога, од којих најалармантијих гојазност.

Милић сматра да колеге са Факултета за спорт и физичко васпитање треба да много више раде са дјецом, а не да буду руководиоци образовних институција.

"Затвореност дјеце у становима, васпитним групама, вуче много негативних посљедица, поготово по интелектуални развој. Превише боравка пред било којим екраном води у неку врсту интелектуалне тромости, поремећају пажње, вида, значајан утиче и на смањење вјештине код дјеце", упозорио је Милић.

Он је истакао да је у многим развијеним европским земљама дневни боравак вани обавеза без обзира на временске прилике.

"Хајде да се вратимо васпитању, игри, природи, физичком развоју, јер он је у директној спрези са интелектуалним и социјалним развојем", нагласио је Милић.

Он је рекао да је Црна Гора заостала у праћењу и примјени савремених трендова, и подсјетио да је мастер студиј образовне политике на Филозофском факултету укинут, јер је тадашња управа сматрала да то није потребно.

"Ми имамо политичко-администативни систем управљања који траје деценијама, а који се у задње двије године мијења на горе, до те мјере да постајем безнадежан", рекао је Милић.

Говорећи о инклузији дјеце са посебним потребама у прешколским установама, Милић је казао да су у том дијелу направљени велики искораци, али да су они често праћени стихијским потезима, да је то неријетко било контрапордуктивно.

Он је рекао да нема довољно асистената, те да се годинама није успијевао ријешти њихов статус у образовном систему, већ су често коришћене различите политичке манипулације.

Милић сматра да нијесу ни потребни асистенти ако немају адекватно образовање, те да су неопходнији специјалисти инклузивног образовања.

Према његовим ријечима, и остали просвјетни кадар треба да буде обученији из домена инклузије.

Предсједница удрушења Родитељи Кристина Михаиловић оцијенила је да је предшколско васпитање и образовање у Црној Гори у претходних деценију добило пажњу надлежних иснтитуција, али да им се не посвећује пажња у довољној мјери.

Она је саопштила да, према подацима Министарства просвјете, предшколске јавне и приватне установе у Црној Гори похађа више од 24 хиљаде дјеце.

Михаиловић је указала да је проблем пребукираности вртића изражен у скоро свим општинама.

Како је навела, обухват дјеце од три до шест година је око 77 одсто и примјећује се да је тренд раста неко вријеме присутан, док је циљ стратегије која се тиче ове области обухват од 95 одсто.

"Остало је још простора за повећање броја дјеце, али је питање да ли за то имамо капацитете“, додала је Михаиловић.

У оквиру пројекта Родитељи између чињеница и мишљења, који финансирају Европска унија у Црној Гори и Цоунцил оф Еуропе Программе Оффице ин Подгорица, удружење Родитељи и агенција МИНА баве се темама из области образовања, које треба да помогну родитељима да стекну јаснију слику о проблемима на које често указују.

Пратите нас на

Коментари 0

остави коментар

Остави коментар

Правила коментарисања садржаја Портала РТЦГ
Поштујући начело демократичности, као и право грађана да слободно и критички износе мишљење о појавама, процесима, догађајима и личностима, у циљу развијања културе јавног дијалога, на Порталу нијесу дозвољени коментари који вријеђају достојанство личности или садрже пријетње, говор мржње, непровјерене оптужбе, као и расистичке поруке. Нијесу дозвољени ни коментари којима се нарушава национална, вјерска и родна равноправност или подстиче мржња према ЛГБТ популацији. Неће бити објављени ни коментари писани великим словима и обимни "copy/paste" садрзаји књига и публикација.Задржавамо право краћења коментара.

Да бисте коментарисали вијести под вашим именом

Улогујте се

Најновије