Društvo

B.Č.J. [ Mina ]

04. 06. 2022. 14:48   >>  14:46 1

DOBARDŽIĆ

Nema jedinstvene baze podataka o slučajevima diskriminacije

U Crnoj Gori još nije ustanovljena jedinstvena baza podataka o slučajevima diskriminacije na nacionalnom nivou, kazala je zamjenica Zaštitnika ljudskih prava i sloboda, Nerma Dobardžić, navodeći da su statistički podaci jedno od ključnih mjerila i pokazatelja o prisustvu neke pojave u društvu.

Ona je, kako je saopšteno iz institucije Ombudsmana, imala prezentaciju o praksi rada sektora za zaštitu od diskriminacije na onlajn radionici Savjeta Evrope o postupanju u slučajevima govora mržnje, kroz poboljšanje prikupljanja podataka.

Dobardžić je kazala da institucija Zaštitnika vodi bazu podataka koja je inovirana prije par godina.

"Podaci su podijeljeni po osnovima, područjima, oblicima i načinu okončanja (podnosilac, opština, lice lišeno slobode, grupa povrijeđenog prava, povrijeđeno pravo, drugo povrijeđeno pravo, način povrede, status) što činimo dostupnim javnosti putem naših polugodišnjih i godišnjih izvještaja i preko web sajta”, kazala je Dobardžić.

Ona je istakla da još nije ustanovljena jedinstvena baza podataka na nacionalnom nivou, i da Institucija kontinuirano predlaže uvođenje takve baze podataka, kojoj bi Zaštitnik imao pristup.

Dobardžić je kazala da na zahtjev Zaštitnika državni organi (Sudski savjet, Osnovno državno tužilaštvo, Sudovi za prekršaje, Viši sud za prekršaje, Uprave policije, Uprave za inspekcijske poslove) dostavljaju statističke podatke vezano za slučajeve diskriminacije.

Kako je navela, nacionalnom strategijom rodne ravnopravnosti 2021. – 2025. jedna od obaveza Ministarstva pravde, ljudskih i manjinskih prava je uspostavljanje i objedinjavanje evidencije o slučajevima diskriminacije po osnovu pola i roda.

“Pa očekujemo da će pored obaveze koja proističe iz datog dokumenta koja se odnosi na diskriminatorni osnov pol i rod, biti proširen i na sve druge diskriminatorne osnove”, rekla je Dobardžić.

Govoreći o predmetima u radu, ona je navela da je izraženo prisustvo govora mržnje i dalje razlog za zabrinutost i zahtijeva angažman zajednice, prvenstveno institucija sistema

“Na osnovu dosadašnje prakse može se zaključiti da se na govor mržnje najčešće reaguje procesuiranjem u prekršajnom postupku ili izricanjem mjere upozorenja, dok vođenje postupaka krivičnopravne prirode još uvijek predstavlja izuzetak”, rekla je Dobardžić.

Prema njenim riječima, pogrešno shvatanje granica slobode izražavanja i zlonamjerno prekoračenje, naročito u onlajn svijetu, veoma često prelazi u otvoren govor mržnje, a reakcije na takve slučajeve najčešće proizvode novi govor
mržnje.

“Neprimjerena komunikacija, govor mržnje i senzacionalistički narativi u medijima postali su jedan od najvećih problema u oblasti javnih komunikacija”, kazala je Dobardžić.

 

Пратите нас на

Коментари 1

остави коментар

Остави коментар

Правила коментарисања садржаја Портала РТЦГ
Поштујући начело демократичности, као и право грађана да слободно и критички износе мишљење о појавама, процесима, догађајима и личностима, у циљу развијања културе јавног дијалога, на Порталу нијесу дозвољени коментари који вријеђају достојанство личности или садрже пријетње, говор мржње, непровјерене оптужбе, као и расистичке поруке. Нијесу дозвољени ни коментари којима се нарушава национална, вјерска и родна равноправност или подстиче мржња према ЛГБТ популацији. Неће бити објављени ни коментари писани великим словима и обимни "copy/paste" садрзаји књига и публикација.Задржавамо право краћења коментара.

Да бисте коментарисали вијести под вашим именом

Улогујте се