MORINJ

HRA: Nadređeni ostali pošteđeni

Državno tužilaštvo propustilo je da zločine u logoru Morinj tretira kao organizovani sistem zlostavljanja zatvorenika, i da za takvo zlostavljanje optuži osobe koje su bile nadređene neposrednim izvršiocima, iako je za tako nešto bilo osnova, smatraju u Akciji za ljudska prava. Viši sud u Podgorici ponovo je danas osudio četvoricu optuženih izvršilaca (Ivo Menzalin, Špiro Lučić, Boro Gligić, Ivo Gojnić) na istovjetne kazne zatvora od 4, 3 i 2 godine, kao i u drugoj prvostepenoj presudi u januaru prošle godine.

Iz HRA su saopštili da je opšta ocjena predmeta Morinj da suđenje izražava tendenciju pravosudnih vlasti Crne Gore da one, koji su bili nadređeni neposrednim izvršiocima zločina, poštede odgovornosti.

Smatraju da je to posljedica neopravdano velikog značaja koji je Viši sud dao olakšavajućim okolnostima na strani okrivljenih, između ostalog da ranije nijesu osuđivani, da su u braku, imaju djecu, lošeg su zdravstvenog stanja i slično.

“Za razliku od onih koje s pravom u praksi Međunarodnog krivičnog sud za bivšu Jugoslaviju i Suda BiH imaju najveći značaj - priznanje krivice, iskreno kajanje i nastojanje optuženih da umanje patnje zatvorenika, a kojih nije bilo na strani optuženih u ovom predmetu”, kaže se u saopštenju.

Navodi se da Sud nije uzeo u obzir ni otežavajuće okolnosti koje su za MKSJ bile ključne u sličnim slučajevima.

“Bespomoćnost žrtava, jer su logoraši u Morinju bili lišeni bilo kakve stvarne mogućnosti da se suprotstave zlostavljanju, zloupotrebu položaja nadređenih komandira stražarskih mjesta (Gligić i Gojnić), veliki broj oštećenih, upornost u izvršenju djela iskazanom kroz izvršenje zločina u dužem periodu i kontinuiranu patnju preživjelih žrtava zbog trauma”, navodi se u saopštenju.

U HRA smatraju da je Državno tužilaštvo propustilo da zločine u logoru Morinj tretira kao organizovani sistem zlostavljanja zatvorenika i da za takvo zlostavljanje optuži osobe koje su bile nadređene neposrednim izvršiocima, iako je za tako nešto bilo osnova.

“U odnosu na nadređene, bilo je moguće primijeniti zakonske odredbe o oblicima odgovornosti kao što su pomaganje, saizvršilaštvo ili komandna odgovornost. Međutim, nijedno lice nije optuženo ni osuđeno na osnovu nekog od navedenih oblika odgovornosti”, ocijenili su u HRA.

Na taj način je, navode u saopštenju, pravosudni sistem u Crnoj Gori procesuiranju zločina u logoru Morinj pristupio bitno drugačije nego što su to činili MKSJ i specijalizovani Odjel za ratne zločine Suda BiH u sličnim predmetima.

„Pred tim sudovima, za zločine počinjene u logorima odgovarao je veliki broj onih koji nijesu bili neposredni izvršioci, ali koji su svejedno okrivljeni i osuđeni za zločine počinjene u logorima”, dodaje se u saopštenju.