Туфик Софтић

19. 01. 2023. 07:36   >>  07:31

ЈАПАН КОД АНДРИЈЕВИЦЕ

Село мало, ал’ чувено

Нико не зна како је и када једно андријевичко село испод Комова добило назив Јапан, али је то име изазвало велико интересовање медија и захваљујући томе прочуло се до далеког Јапана, на крајњем истоку.

“Јапански дипломате су нам долазили у посјету више пута, а посљедњи пут су нам донијели оригиналне трешње из те далеке земље, које су у знак великог пријатељства засађене у нашем селу”, прича сељанин Раденко Јанковић.

Он каже да је село могло добити име по томе што би се за њега могло рећи да је “село излазећег сунца”.

“Јутарње сунце увијек прво обасја врхове Кома и ово село. Можда је то некада довео у везу са земљом излазећег сунца, али нико жив не памти када је то било. Село се тако зове кољенима уназад”, каже овај човјек.

Било како било, саобраћајна табла са натписом Јапан, на нашем и јапанском писму, дочекује сваког путника намјерника у овај живописни и туристички, ипак, недовољно валоризовани крај.

Да се живот у најудаљенијем андријевичком селу полако гаси, увјериће се свако ко се упути ка том мјесту смјештеном испод саме планиме Ком. 

Поред традиционалног гостопримства поносних мјештана,  треба се добро намучити како би се дошло до неког саговорника, јер у Јапану зими борави свега неколико домаћинстава, и то углавном старачких.  

Приче о поткомовском Јапану које су обишле скоро све континенте нијесу допринијеле заустављању изражене миграције становништва које деценијама, због тешких услова за живот, одлази у срећније крајеве, враћајући се једино љети да обиђе своја имања и евоцира успомене на вријеме када је свака кућа  испод Комова бројала по макер десет чланова.

“У нашем селу је затворена и запуштена школа у којој су својевремено радила два учитеља, васпитавајући бројне генерације ученика. Запуштена је и пропала и стара воденица. Више не меље жито јер га у овом крају нема. Нема ко да сади, а некада су овдје житарицама биле засађиване значајне површине”, прича Раденко.

Све малобројнији мјештани истичу да су поносни што се  њихово село тако зове. Кажу да је лијепо то што се о црногорском Јапану чуло широм свијета, али су незадовољни што, због неравномјерног регионалног развоја, слабог улагања у сјевер Црне Горе и низ других отежавајућих околности, то село полако практично нестаје са мапе.

“Бројни медији су забиљешили како је  2008. године амбасадор велике азијске државе Јапан Тадаши Нагаи посјетио поткомовски Јапан. Објавили су колико је Нагаи био одушевљен што једно мало мјесто у Црној Гори носи име његове земље. Након тога Нагаи је, у знак пажње и поштовања према народу овог краја, андријевичком Дому здравља уручио вриједну донацију јапанске владе”, подсјећа Раденко.

Он каже да је држава с једне стране оживљавањем бивше војне касарне у Јошаници и њеним претварањем у центар за рекреацију учинила да се макер нешто помјери са мртве тачке, али је зато давањем дозвола за изградњу малих хидроелктрана, девастирала ријеке, а само на територији овог поткомовског села има их три.

“Ту више нема ко ни да се побуни. Притиснуто тешким услова за живота, село постаје све више пусто. Ако се у наредном периоду нешто не уради, плашим се да ће Јапан испод Комова постати ничија земља”, каже Раденко.

Његово мишљење дијеле и остали мјештани који причају да су лоша инфраструктура и недостатак радних мјеста главни узрочници због којих народ напушта Јапан. 

Драгослав Бабовић тврди и да је све мање дјевојака које желе да се удају на селу, и да је у Поткомовљу врло тешко формирати породицу. 

“У Јапану нема године да се не затвори по нека кућа”, упозорава овај човјек.

Он се присјећа како је једном приликом у њихово мјесто допутовао новинар јапанске новинске агенције „Кјодо“, Такаши Мариока.

“И њега је привукла новинарска знатижеља. Захваљујући и њему, о нашем селу се чуло до далеког Јапана. А црногорски Јапан је само дванаест километара од Андријевице, а као да је на крају свијета”, каже Бабовић.

Биће прије да је село Јапан вазда било на крај срца, свим властима. Али је зато све ближи концесионарима којима је раније одобрено да на овом подручју немилосрдно, као и свуда, експлоатишу природне ресурсе, без користи за локално становништво.