[ BBC ]

01. 12. 2025. 10:05   >>  10:50

Trampova imigraciona politika ponovo razdvaja porodice - pretnja i onima koji su se ujedinili posle decenije

Marvenova majka i sestra mogle bi biti vraćene na Haiti, koji su razorile bande, nakon završetka američkog programa zaštite.

U kući pored vode, u gradu Lejklendu na Floridi, Marven se smeje sa dve žene koje neizmerno voli - sestrom Rošel i njihovom biološkom majkom Gerlin.

Dok proslavljaju njegov 16. rođendan, očigledno je koliko su bliski, iako su bili razdvojeni 10 godina.

Sada strahuju da bi ponovo mogli da se razdvoje.

Sa njima slavi i Stejsi Nageli Angulo, koja je Marvena usvojila kada je imao tri godine, posle razornog zemljotresa 2010. godine na Haitiju.

Kada je porast nasilja bandi izazvao novu humanitarnu krizu na ovom karipskom ostrvu pre tri godine, Stejsi je pomogla Gerlin i Rošel da dođu u Sjedinjene Države (SAD) i tako je ponovo okupila porodicu.

Dve Haićanke, čija imena smo izmenili radi njihove bezbednosti, žive i rade u SAD-u zakonito, u okviru programa nazvanog Privremeno zaštićeni status (TPS).

Ovaj program pruža zaštitu ljudima koji su već u SAD-u, a potiču iz zemalja pogođenih ratom ili prirodnim katastrofama.

Međutim, u februaru TPS prestaje da važi za oko 350.000 Haićana, što je jedna od sveobuhvatnih mera imigracione politike koju sprovodi američki predsednik Donald Tramp.

Rošel, koja sada ima 21 godinu, veselo aplaudira dok Marven duva svećice, ali osmeh na licu Gerlin polako nestaje.

Za samo nekoliko meseci, ona i ćerka bi mogle da budu deportovane.

Posle zemljotresa, Gerlin je živela u glavnom gradu Haitija Port-o-Prensu, boreći se da izdržava decu.

Kaže da joj je odluka da da Marvena na usvojenje „zauvek ostavila ožiljak", ali da je „želela bolji život za njega".

Stejsi, koja je bavi renoviranjem nekretnina, kaže da je osetila snažnu potrebu da usvoji dete sa Haitija posle katastrofe i da je Marvena odgajala zajedno sa njeno dvoje biološke dece.

Kada je čula da nasilje opet vlada na Haitiju, počela je da istražuje zakonite načine za dolazak Rošel i Gerlin u SAD.

Kada je 2023. godine pokrenut humanitarni program, njih dve su se odmah prijavile.

„Tri nedelje kasnije, odobren im je dolazak, bile su u avionu i ovde sa nama", kaže Stejsi.

Dve Haićanke su prvo živele u prikolici u Stejsinon dvorištu, a posle su iznajmile stan u blizini.

Sada Gerlin radi u hotelu, a Rošel u supermarketu i u vrtiću, a san joj je da postane medicinska sestra.

Marven često prespava kod njih u stanu i obožava haićansku hranu koju sprema Gerlin.

Kaže da mu je život sada „potpuniji".

Ali Rošel i Gerlin se užasno plaše povratka na Haiti.

Nasilje bandi je primoralo desetinu stanovništva ostrva da se raseli, prema podacima Ujedinjenih nacija (UN), dok je broj otmica i ubistava naglo porastao.

Silovanja i podmetanja požara se dešavaju skoro svakodnevno.

• Majka četvoro dece u imigracionom pritvoru: 'Podržavaću Trampa do kraja života'
• Tramp: 'Stop migrantima iz zemalja trećeg sveta'
• Kako bi Amerika izgledala bez imigranata

Rošel, sada 21-godišnjakinja, kaže da je u Port-o-Prensu najviše strahovala da će je neko oteti.

„Bila sam u školi i gledala kako otimaju devojke mojih godina", kaže ona.

„Tražili su otkup za njih, ali ih nisu vratili", kaže ona, dodajući da veruje da su neke otete devojke ili silovane ili ubijene.

Kaže da svakodnevno od prijatelja i rođaka na Haitiju dobija potresne snimke, neki od kojih prikazuju spaljena tela i obračune bandi.

„Pucnjava ne prestaje. Ne možete da izađete iz kuće".

Stejsi je za Donalda Trampa glasala na poslednja tri predsednička izbora, ali je sada užasnuta mogućnošću da Rošel i Gerlin budu deportovane.

„Da li želimo otvorene granice? Apsolutno ne.

„Da li želimo da se kriminalci deportuju? Apsolutno da", kaže ona.

„Ali razdvajati porodice poput naše i deportovati ljude u zemlje u kojima je apsolutno nebezbedno... to je nezamislivo i nesavesno".

• Šta je pošlo po zlu na Haitiju? Pet istorijskih činilaca koji su uzrokovali neprolaznu krizu u zemlji
• Ko je Džimi „Roštilj“ Šerizije, moćni vođa bande u središtu nasilja na Haitiju?
• Haiti: Pod unakrsnom vatrom u gradu koji terorišu bande

Privremeno zaštićeni status je za Haićane produžavan više puta od kada je uveden 2010. godine.

Međutim, sada američko Ministarstvo unutrašnje bezbednost (DHS) tvrdi da se „ekološka situacija na Haitiju dovoljno popravila da je za državljane Haitija bezbedno da se vrate kući".

Istovremeno, američke vlasti svojim građanima savetuju da ne putuju na osrtvo zbog „otmica, kriminala, terorističkih aktivnosti, građanskih nemira".

Američka imigraciona služba kaže da produžetak TPS-a za Haićane nije u interesu SAD-a, navodeći poteškoće u bezbednosnoj proveri migranata i pribavljanju informacija od haićanskih institucija, kao i „ozbiljnu pretnju koju predstavljaju bande na Haitiju".

U izjavi za BBC u septembru, portparol Ministarstva unutrašnje bezbednosti je rekao da se TPS zloupotrebljava i eksploatiše.

Američka administracija navodi da oni kojima se TPS ukida mogu dobrovoljno da napuste zemlju ili da koriste druge imigracione mogućnosti.

Advokati upozoravaju da će malo ko ispuniti uslove da ostane, i da će zato mnogi ostati u zemlji nezakonito.

U Majamiju, još jedna Haićanka, koju zovemo Monik, kaže da u SAD-u živi više od 16 godina.

Njen mali dom je ispunjen fotografijama njenog muža, sina i ćerke.

Ona je jedina u porodici kojoj preti deportacija.

Njen muž ima stalni boravak u SAD-u, ćerka je američka državljanka, a sin se prijavio za zelenu kartu i postupak je u toku.

Monik, koja sada radi kao vozačica autobusa, u SAD je došla zakonito preko humanitarnog programa, a 2010. godine je prešla na TPS.

„Da, zove se Privremeno zaštićeni status", kaže ona.

„Ali je privremeno ako je vaša zemlja bezbedna, a Haiti nije bezbedan".

Brišući suze kaže da je uverena da će izgubiti sve i da će možda i umreti ako se vrati.

„Ne šaljite nas na Haiti. Bolje nas ubijte".

Više od milion ljudi u SAD-u ima Privremeno zaštićeni status, a od 1990. godine zaštita je odobrena ljudima iz 20 zemalja.

Ove godine, SAD su ukinule TPS za šest zemalja - Avganistan, Kamerun, Honduras, Nepal, Nikaragvu, i Venecuelu.

Bilo je više pravnih postupaka oko zakonitosti ovih odluka, a zahvaljujući jednom sporu odloženo je ukidanje TPS-a za Haićane.

Na Floridi, gde je Donald Tramp dobio podršku 56 odsto birača, mnoge pristalice republikanaca, poput Stejsi, rekli su nam da žele da se imigracioni zakoni poštuju, ali da su zabrinuti zbog cene koju će platiti ljudi zbog trenutnih politika.

Ona smatra da Republikanska stranka uopšte nije u toku sa mišljenjem njenih pristalica o imigraciji.

Međutim, lokalni preduzetnik Sem Romen, predsednik Republikanske stranke okruga Polka, ima manje saosećanja.

„Znali ste da je to privremeno, izgradili ste život na privremenom statusu, a sada ste uznemireni.

„Pravila su bila jasna".

Na pitanje o situaciji na Haitiju, kaže da nije kvalifikovan da proceni da li je dovoljno bezbedno za povratak, ali smatra da odluku donose kvalifikovani zvaničnici i da veruje njihovom sudu.

Romen kaže da veruje u Ameriku kao „državu zakona i reda" i dodaje da imigracioni sistem „mora da se reformiše".

Budućnost Rošel i Gerlin je neizvesna.

„Rečeno nam je da je Amerika zemlja slobode i bezbednosti", kaže Rošel.

„Sada ne znam gde pripadamo".

„Mnogo volim moju sestru", kaže Marven.

„Ne znam šta bih radio ako joj se nešto desi".

Njih troje - majka, sin i ćerka - poziraju za zajedničku fotografiju.

Ali za nekoliko meseci, njih dve možda više neće biti tu.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Kome je sve Tramp zabranio ulazak u Ameriku
• Trampov obračun sa migrantima: Ko je sve na meti
• 'Ne otvarajte ta vrata': 'Crveni karton' koji pomaže migrantima ugroženim od deportacije iz Amerike
• Tri razloga zašto toliko mnogo migranata želi da pređe iz Meksika u SAD
• Može li Tramp da ukine državljanstvo po rođenju
• Da li bi Tramp stvarno mogao da deportuje milione