22. 11. 2025. 13:38 >> 13:50

Australija zabranjuje društvene mreže za mlađe od 16 godina

Australijska vlada je do sada imenovala devet platformi za koje će važiti zabrana: Fejsbuk, Instagram, Snepčet, Treds, TikTok, Iks, Jutjub, Redit i striming platforma Kik.

Tinejdžerka sa telefonom — Zabrana upotrebe društvenih mreža za mlađe od 16 godina u Australiji prvi je takav primer u svetu

Od 10. decembra, kompanije u čijem su vlasništvu društvene mreže moraće da preduzimaju „razumne korake" kako bi obezbedile da mlađi od 16 godina u Australiji ne mogu da otvore naloge na njihovim platformama.

Već postojeći nalozi moraju da budu deaktivirani i uklonjeni.

Iz ove zabrane, prve te vrste u svetu je ideja da smanji „pritiske i rizike" kojima deca mogu biti izložena na društvenim mrežama, kažu iz australijske vlade.

Negativni uticaji javljaju se zbog „osmišljenih funkcija koje ih podstiču da provode više vremena pred ekranima, dok im istovremeno nude sadržaje koji mogu naškoditi njihovom zdravlju i blagostanju".

Društvene mreže koristi 96 odsto dece uzrasta između 10 i 15 godina, a sedam od 10 njih bilo je izloženo nekom štetnom sadržaju i ponašanju, pokazuju podaci studijae čiju je izradu traćila vlada početkom 2025.

Neki od njih promovisali su mržnju prema ženama, prikazivali video snimke borbi i sadržaja koji promoviše poremećaje u ishrani ili samoubistvo.

Svako sedmo dete je takođe prijavilo da je doživelo seksualno zlostavljane, a više od polovine je reklo da su bili žrtve sajber nasilja.

U pitanju nije zabrana već način da „deca da upoznaju sebe pre nego što ih upozna svet", kaže Greg Atvel, direktor australijske grupe aktivista 36 meseci koja se zalagala za podizanje minimalnog uzrasta za korišćenje društvenih mreža sa 13 na 16 godina.

„Ovde je suština u odlaganju momenta kada postaju digitalni građani ekosistema društvenih mreža za 36 meseci", dodaje.

Koje platforme su pogođene?

Australijska vlada je do sada imenovala devet platformi za koje će važiti zabrana: Fejsbuk, Instagram, Snepčet, Treds, TikTok, Iks, Jutjub, Redit i striming platforma Kik.

Vlada se našla i pod pritiskom da proširi zabranu na onlajn gejming.

U strahu da će se naći na meti, gejming platforme kao što su Robloks i Diskord nedavno su uvele provere starosti za neke funkcije u očiglednom pokušaju da izbegnu uključivanje u zabranu.

Vlada je rekla da će nastaviti da vrši reviziju spiska pogođenih platformi i da će uzeti u razmatranje tri glavna kriterijuma dok to radi.

Ti kriterijumi se sastoje od toga da li je jedina ili „značajna svrha" platforme da omogući onlajn društvenu interakciju između dva ili više korisnika, kao i da li omogućava korisnicima da imaju interakciju sa nekim ili svim drugim korisnicima, i da li postoji mogućnost objavljivanja materijala.

Jutjub Kids, Gugl Klasrum i Vocap nisu uvršteni jer je ustanovljeno da ne zadovoljavaju te kriterijume.

Deca će takođe i dalje moći da gledaju sadržaje na platformama kao što su Jutjub, što ne zahteva da imaju otvoren nalog.

Kako će zabrana biti sprovedena?

Deca i roditelji neće biti kažnjeni za kršenje zabrane.

Za njeno sprovođenje će biti zadužene društvene mreže, a suočiće se sa novčanim kaznama u visini i do 32 miliona američkih dolara za teška i ponovljena kršenja.

Vlada kaže da ove kompanije moraju da preduzmu „razumne korake" da drže decu podalje od platformi i da koriste tehnologije za garanciju starosti korisnika - na navodeći tačno koje.

Navedeno je nekoliko mogućnosti, među njima i upotreba vladinih ličnih karata, prepoznavanje lica ili glasa i „zaključivanje starosti".

Ovaj sistem koristi i druge informacije osim godine rođenja, kao što su pretraga i interakcija na mrežama da bi procenio starost korisnika.

Deca sa telefonima — Studija australijske vlade pokazala je da društvene mreže koristi 96 odsto dece starosti između 10 i 15 godina, a sedam od 10 njih je bilo izloženo štetnom sadržaju i ponašanju

Vlada ohrabruje platforme da koriste više različitih metoda istovremeno.

Takođe je rekla da platforme ne mogu da se oslone na to da korisnici sami deklarišu vlastite godine ili da roditelji garantuju za decu.

Meta, vlasnik Fejsbuka, Instagrama i Tredsa, najavila je da će početi da gasi tinejdžerske naloge od 4. decembra.

Oni koji budu bili ugašeni greškom moći će da koriste vladinu ličnu kartu ili da pošalju video selfi kako bi verifikovali uzrast, saopštila je kompanija.

Druge pogođene platforme još nisu saopštile na koji način će se povinovati zabrani.

Hoće li funkcionisati?

Bez jasne predstave o tome koje metode će kompanije koristiti, teško je reći da li će zabrana društvenih mreža biti efikasna.

Ipak, izražena je zabrinutost da tehnologije za verifikaciju starosti mogu pogrešno da blokiraju neke korisnike, dok istovremeno ne uspeju da prepoznaju druge koji su maloletni.

Izveštaj same australijske vlade pokazao je da je tehnologija za procenu lica, na primer, najmanje pouzdana metoda za tačnu demografiju koju treba da pronađe.

Postavljena su i pitanja da li su novčane kazne za kršenje zabrane dovoljno visoke.

„Meti treba oko sat vremena i 52 minuta da zaradi 50 miliona dolara", rekao je bivši rukovodilac Fejsbuka Stiven Šiler

Kritičari tvrde da zabrana, čak i ako bude pravilno primenjena, neće zapravo smanjiti onlajn štetu po decu.

Internet stranice za dejting i platforme za gejming nisu među zabranjenima.

Nisu ni četbotovi veštačke inteligencije, koji su nedavno dospeli u vesti zato što su navodno ohrabrivali decu da oduzmu sebi život i zbog „senzualnih" razgovora sa maloletnicima.

Postoje i kritike da će tinejdžeri koji se oslanjaju na društvene mreže da bi učestvovali u zajednici ostati izolovani i tvrde da bi edukacija dece kako da rukuju društvenim mrežama bila efikasnija.

Australijska ministarka za komunikacije Anika Vels je priznala da zabrana možda nije „savršena".

„Delovaće pomalo neuređeno tokom primene.

„Uvek je tako sa velikim reformama", , rekla je početkom novembra.

Ima li razloga za brigu oko zaštite podataka?

Kritičari su takođe izrazili zabrinutost u vezi sa masovnim sakupljanjem i pohranjivanjem podataka koji će biti neophodni, i njihovom potencijalnom zloupotrebom, dok platforme pokušavaju da verifikuju starost korisnika.

Australija, kao i većina sveta, poslednjih godina je doživela niz masovnih hakovanja podataka, među kojima je bilo nekoliko kada su osetljive lične informacije bile ukradene, prodate ili objavljene.

Ali vlada kaže da je u zakonima obuhvaćena „snažna zaštita" ličnih informacija.

Oni određuju da takve informacije ne smeju da se koriste ni za šta drugo sem za verifikaciju uzrasta i da moraju biti uništene čim se to obavi, sa „ozbiljnim kaznama" za kršenja ovog propisa.

Vlada takođe kaže da platforme moraju da ponude alternativu upotrebi vladinih ličnih karata za potvrđivanje starosti.

Kako su reagovale kompanije koje poseduju društvene mreže?

Kompanije u čijem su vlasništvu društvene mreže bile su užasnute kad je zabrana bila najavljena u novembru 2024. godine.

One su tvrdile da će to biti teško sprovesti, da će ga biti lako zaobići i da će oduzimati vreme korisnicima, kao i da će predstavljati rizik po njihovu privatnost.

Takođe su sugerisale da će odvesti decu u mračne kutke interneta i lišiti mlade ljude društvenog kontakta.

Snep, u čijem je vlasništvu Snepčet, i Jutjub takođe su negirali da su njihove platforme društvene mreže.

Roditeljska kompanija Jutjuba, Gugl, navodno i dalje razmišlja da sudu podnese žalbu na uvrštavanje njegove platforme.

Gugl nije odgovorio na pitanja BBC novinara.

Iako je obuhvaćen zabranom, Jutjub kaže da nije društvena mreža

Iako je najavila da će početi da primenjuje zabranu ranije, Meta je tvrdila da će ta zabrana ostaviti tinejdžere sa „nedoslednom zaštitom u brojnim aplikacijama koje koriste".

Na parlamentarnim saslušanjima u oktobru, TikTok i Snep su rekli da se i dalje protive zabrani, ali da će je sprovesti.

Iz Kika, jedine australijske kompanije obuhvaćene zabranom, rekli su da će uvesti „niz mera" i nastaviti da sarađuje „konstruktivno" s vlastima.

„Razgovarao sam s nekima iz jedne od velikih tehnoloških platformi i pitao ih šta ih to brine", rekao je Atvel za BBC.

„Rekli su da to po njih predstavlja rizik od svetske zaraze. Brinu se da bi ono što se dešava u Australiji moglo da se proširi na druge delove sveta i žele da to svedu samo na Australiju", dodaje on.

Imaju li druge zemlje slične zabrane?

Zabrana mlađima od 16 godina da koriste društvene mreže je prva te vrste u svetu i druge zemlje pažljivo prate šta se dešava.

Ograničavanje vremena koje deca provode ispred ekrana isprobani su na drugim mestima, ali ni jedna zemlja nije uvela potpunu zabranu na dotične platforme.

U Velikoj Britaniji, novi propisi o bezbednosti uvedeni u julu uticali su na to da se onlajn kompanije suočavaju sa velikim novčanim kaznama ili čak zatvaranjem njihovih rukovodilaca ako ne uspeju da sprovedu mere zaštite mladih ljudi od gledanja ilegalnog ili štetnog sadržaja.

Druge evropske zemlje dozvoljavaju upotrebu društvenih mreža ispod određenog godišta uz roditeljski pristanak.

U septembru je francuska parlamentarna istraga preporučila zabranu društvenih mreža za mlađe od 15 godina, baš kao i „policijski čas" za one starosti između 15 i 18 godina.

Danska je najavila planove da zabrani društvene mreže za mlađe od 15 godina, dok Norveška razmatra sličan predlog.

Španska vlada je poslala parlamentu nacrt zakona prema kom mlađi od 16 godina moraju da imaju dozvolu pristupa od zakonskih staratelja.

U međuvremenu, pokušaj u američkoj saveznoj državi Juti da se mlađima od 18 godina zabrani upotreba društvenih mreža bez pristanka roditelja blokirao je federalni sudija prošle godine.

Hoće li deca pokušati da zaobiđu zabranu?

Tinejdžeri koje je intervjusao BBC rekli su da otvaraju nove naloge sa lažnim godištem pre nego što zabrana uopšte stupi na snagu - mada je vlada upozorila društvene mreže da od njih očekuje da otkrivaju takve naloge i gase ih.

Tinejdžeri na internetu takođe dele alternativne društvene mreže ili daju savete za koje se nadaju da će im pomoći da izvrdaju zabranu.

Neki od njih, među kojima su i influenseri, prebacili su se na zajedničke naloge sa njihovim roditeljima.

Komentatori takođe predviđaju skok upotrebe VPN-ova, koji skrivaju zemlju iz koje se pristupa internetu, kao što se desilo u Velikoj Britaniji posle primene propisa o kontroli starosti korisnika.

„Da, deca pronalaze načine da zaobiđu prepreke. To ne znači da zakon ne treba da postoji.

„Mi i dalje imamo propise koji su tu zarad njihove bezbednosti", kaže Atvel.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu.

Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk