Jelena Subin - BBC novinarka  [ BBC ]

05. 11. 2025. 11:04   >>  11:40

Ima li leka za 'Apoteku Beograd'

Višegodišnji problemi u neravnopravnoj utakmici sa privatnim apotekama, kao i loše upravljanje doveli su do blokade računa državnih apoteka u Beogradu, saopštili su zaposleni.

Hladan mermerni pod u centralnom gradskom lokalu, i tek po koja štedljiva sijalica obasjava savršeno izrezbarene drvene pultove i police.

Na njima su ponegde raspoređene kutije lekova.

Kroz odškrinuta ulazna staklena vrata do uličnog šetališta jedva dopire miris čajeva, penicilina i slatkastih vitamina.

Apotekarska ustanova Beograd sada miriše na propast.

Tamo gde su se nekad vodili razgovori sa pacijentima o terapijama, sada se sve glasnije priča o dugovima i otkazima.

Višegodišnji problemi u neravnopravnoj utakmici sa privatnim apotekama, kao i loše upravljanje doveli su dotle da trenutno nema novca ni za isplatu zarada, ni nabavku lekova.

„Više nemamo uslove da dostojanstveno obavljamo posao za koji smo se školovali.

„Nemamo lekove koje izdajemo na recept.

„Blokirani su nam računi i neizvesno je kada ćemo moći da nabavimo lekove i medicinska sredstva zbog dugova“, kaže Jelena Boro, farmaceutkinja zaposlena u Apotekarskoj ustanovi Beograd, za BBC na srpskom.

Zbog decenijskog zanemarivanja problema u apotekarskom sektoru, zaposleni su u više navrata protestovali, a poslednji put su obustavili rad na jedan dan i izašli na ulicu 30. oktobra.

Zaposleni Apoteke Beograd saopštili su 4. novembra da očekuju da će ih predsednik skupštine Beograda Nikola Nikodijević do kraja nedelje primiti na razgovor o nalaženju rešenja za probleme sa kojima su suočeni.

Kažu da su onemogućeni da obavljaju osnovni posao ustanove - izdavanje lekova i medicinskih sredstava na recept - zbog neredovnog snabdevanja osnovnim lekovima i medicinskim sredstvima, poput insulina, antibiotika, citostatika, analgetika, saopštili su.

Zaposleni navode da je Grad Beograd kao osnivač preduzeo je mere za restrukturiranje u aprilu, ali da su one bile „zakasnele i nedovoljne“ za rešavanje nagomilanih problema.

O situaciji u kojoj je ustanova „Apoteka Beograd" govorio je i gradonačelnik Aleksandar Šapić.

„Apoteke Beograd su godinama u problemu, subvencionišu se direktno iz gradskog budžeta.

„Pre godinu dana sam predložio da se, kao u Novom Sadu, uđe u koncesiju ili privatizaciju, ali su svi moji predlozi odbijeni“, kazao je Šapić na nedavno održanoj konferenciji za novinare.

Apoteke Beograd imaju u svom vlasništvu samo sedam ili osam objekata, a svi ostali prostori u kojima posluju uzeti u zakup, dodao je.

„Laž je da se ta firma uništava kako bi se u njenim prostorijama otvorile kockarnice", tvrdi.

Jelena Borut, međutim, kaže da su oni zdravstveni radnici, ne biraju direktora i samim tim ne mogu ništa da prihvate, niti da odbiju.

„Grad postavlja upravni odbor i direktora i nemamo nikakav uticaj na poslovanje apoteka.

„Ko ih postavlja, treba i da kontroliše njihov rad. 'Apoteke Beograd' dugo pokazuju pad poslovanja, sigurno poslednjih 15 godina“, kaže Boro i naglašava da im plata kasni pola godine.

Veruje i da je propadanje moglo da se zaustavi ranije, ali da to niko nije hteo, pa ni Grad kao njihov osnivač.

„To je okoštali sistem iz bivšeg vremena i mnogo ima neracionalnog trošenja.

„Veliki broj apoteka nije mogao rentabilno da posluje.

„Zaostali su i trebalo je da se reorganizuju na vreme, ali je to više politička, nego ekonomska priča“, kaže Dragovan Milićević, ekonomista za BBC na srpskom.

Na pitanja o situaciji i stanju u „Apoteci Beograd", BBC na srpskom nije dobio odgovore od Ministarstva zdravlja, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, ali ni od Grada Beograda.

Kako je došlo do propasti?

Zaposleni u „Apoteci Beograd" uvereni su da je propast počela 2012. godine, kada je država uvela centralizovan sistem javnih nabavki za kupovinu lekova na recept.

Dok privatne apoteke imaju mogućnost da slobodno biraju dobavljače na tržištu i ugovaraju uslove kupovine i odlaganje plaćanja, za Apoteku Beograd to radi Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO).

„Ali RFZO taj posao ne obavlja za privatne apoteke koje isto izdaju lekove na recept.

„Time nam je onemogućeno da pravimo pregovore sa dobavljačima, da tražimo povoljnije uslove i postali smo neravnopravni u tržišnoj borbi“, kaže Borut.

Sledeći korak ka propasti, dodaje, jeste to što nije usvojen Zakon o apotekarskoj delatnosti.

„Ovim zakonom bi se regulisale bitne stvari na tržištu lekova, između ostalih i minimalno rastojanje između apoteka koje mogu da se otvore.

„U Beogradu one postoje jedna do druge i to nema nigde“, kaže Boro.

Na taj način, naglašava, dolazi do širenja i ekspanzije apoteka, što dovodi do gušenja tržišta.

„Gase se male privatne apoteke, državne više nisu konkurentne sa cenama lekova, jedino uslugom koju pružmo“, kaže ona.

U Apoteci Beograd u svakoj smeni dežura jedan magistar farmacije, što je po zakonu, a to ne poštuju sve privatne apoteke, dodaje.

Apoteka u vlasništvu države u Beogradu je bilo oko 112 do pre godinu i po dana, a danas ih je 59, podaci su sindikata „Opstanak".

Šta ako se ugase državne apoteke?

U tom slučaju, ostaće samo privatne i država bi mogla da izgubi kontrolu nad snabdevenošću lekovima, objašnjava Boro.

„Ostaće samo privatne apoteke koje će se takmičiti međusobno, dok ne formiraju monopol na tržištu.

„Tada će naplatiti za sve ove popuste koje sada daju, jer neće imati konkurenciju“, upozorava Borut.

Bez državnih apoteka ostali su i drugi veći gradovi u Srbiji, iz istih ili sličnih razloga, dodaje.

Šta kažu nadležni, a šta traži sindikat

Grad Beograd će u saradnji sa Vladom Srbije pokušati da što pre reši problem poslovanja i plata u ustanovi „Apoteke Beograd“, rekao je u septembru Nikola Nikodijević, predsednik Skupštine Grada Beograda.

„'Apotekama Beograd' je nekoliko puta uplaćivana jednokratna pomoć, nekoliko stotina miliona dinara, ali ni to nije bilo dovoljno, oni su u problemu.

„Pokušaćemo što pre da rešimo problem, a da ne ugrozimo sistem snabdevanja lekovima u Beogradu, kao i da rešimo materijalni status zaposlenih, oni moraju da prime platu“, kazao je.

To se, međutim, još nije dogodilo, pa su zaposleni nedavno održali jednodnevni štrajk ispred Skupštine Grada.

Članovi sindikata „Opstanak" nedavno su izneli podatak da je više od 200 radnika napustilo Apoteke Beograd, a da će ih još 50 otići jer ne mogu da izdrže bez plate.

Zaposlenih je ranije bilo 1.200, pre godinu i po dana do 800, a 2025. oko 500, kaže Dragan Popović iz sindikata.

Sindikat traži da se upravljačka prava prenesu sa grada na republički nivo.

„Ako Grad nije u mogućnosti da preuzme odgovornost kao osnivač zdravstvene ustanove, Zakon o zdravstvenoj zaštiti upućuje na lokalnu samoupravu da obavesti nadležnog ministra zdravlja i prebaci osnivačka prava na Republiku Srbiju“, navodi se u dopisu koji je sindikat poslao gradonačelniku.

Šta kaže Farmaceutska komora Srbije?

Farmaceutska komora Srbije poslala je gradonačelniku Beograda dopis u kojem ukazuju koliko je važno da javne apoteke ostanu u vlasništvu grada, kažu za BBC na srpskom.

„Zakon o zdravstvenoj zaštiti prepoznaje obavezu lokalne samouprave da obezbedi dostupnu i ekonomičnu farmaceutsku zaštitu stanovništvu.

„Javni apotekarski sistem ima ključnu ulogu u obezbeđivanju jednakog pristupa lekovima i farmaceutskim uslugama, naročito u situacijama povećanih potreba ili nestašice lekova“, ističu u komori.

Uz to, dodaju, da iskustvo iz drugih država regiona pokazuje da očuvanje javnih apoteka donosi brojne koristi za stanovništvo i zdravstveni sistem u celini.

„Naš cilj je da ukažemo na važnost da farmaceutska zaštita ostane dostupna svom stanovništvu, a ne da bude uslovljena isključivo tržišnim principima.

„Komora nema nadležnost da reši finansijske probleme poslodavaca koji zapošljavaju naše članove“, navode.

'Ovo je naša kuća'

Uprkos teškim uslovima, farmaceutkinje sa višedecenijskim iskustvom, Milina Marić i Vera Popović, ne žele da napuste ovu zdravstvenu ustanovu.

„Imamo moralnu obavezu da ostavimo apoteke mladim kolegama koje dolaze sa fakulteta, a sve u korist stanovništvu.

„Toliko kriznih i vanrednih situacija smo prebrodili u zemlji, moramo da postojimo zbog ovog naroda i države", kaže Marić, upravnica Apoteke „Palilula".

U ovoj ustanovi je već 34 godine.

Objašnjava da najstručniji farmaceuti ovde rade, jer Apoteka Beograd poseduje četiri galenske laboratorije, za proizvodnju masti, rastvora, praškastih lekova i čajeva.

„Nikada nisam mislila da ćemo da zapadnemo u ovakvu situaciju.

„Ovo je naša kuća i ne mogu da odem iz nje i da je pustim da propadne", kaže.

Dok to izgovara, njena koleginica Vera Popović objašnjava da je došlo tužno vreme za apoteke i da se mnogo muče da obezbede sirovinu i ambalažu za dečije lekove, čije doze moraju da dele, jer ne postoje na tržištu.

„Nama ne smeta privatni sektor, samo želimo jednake uslove za rad.

„Kod nas dolaze pacijenti iz cele Srbije, jer za svakog posebno pravimo pojedine propisane lekove", poručuje Popović.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Zašto i pored toliko apoteka kupujemo lekove na internetu i pijaci
• Ima li dovoljno lekova u Srbiji i kako cene i navike potrošača utiču na nestašice
• Zarada na zabranjenim lekovima
• Šta znači transformacija javnih preduzeća u Srbiji i da li je to put za njihovu prodaju
• Srbija lošija po indeksu korupcije, ove godine u rangu s Albanijom, Crna Gora najbolja na Zapadnom Balkanu
• Samoupravljanje u Jugoslaviji nekada i u svetu danas