Džejms Galager - BBC, zdravlje i nauka  [ BBC ]

23. 10. 2025. 09:12   >>  13:20

Kako antidepresivi utiču na fizičko zdravlje: Prva rang lista

Globalna upotreba antidepresiva je u porastu, a lekari su analizirali kako lekovi za smirenje utiču na fizičko zdravlje pacijenata i koje su potencijalne nus pojave.

Naučnici su prvi put rangirali neželjena dejstva različitih antidepresiva i otkrili ogromne razlike među lekovima.

Ispitivali su uticaj lekova na pacijente u prvih osam nedelja od početka lečenja, pri čemu su uočili da zbog nekih depresiva pacijenti mogu da dobiju na težini i do dva kilograma ili menjaju srčani ritam za čak 21 otkucaj svakog minuta.

Globalna upotreba antidepresiva je u porastu.

Prema poslednjim podacima iz 2023. u Srbiji je popijeno više od sedam miliona pakovanja lekova za smirenje koji mogu da se kupe samo uz recept.

Potreba za antidepresivima raste i u Hrvatskoj, ali je njihova potrošnja i dalje upola manja u poređenju sa razvijenim evropskim državama.

U 2021. antidepresive je redovno uzimalo 37 na 1.000 stanovnika što je porast u poređenju sa 2017. godine.

Sve veća potrošnja antidepresiva uočena je i Bosni i Hercegovini, te je u poslednjoj deceniji porasla za 40 odsto, prema poslednjim objavljenim podacima Agencije za lekove BiH.

Najveći potrošači u 2023. prema Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj bili su Island, Portugal i Velika Britanija.

Procenjuje se da oko osam miliona Britanaca pije lekove za smirenje.

Istraživači su upozorili da bi razlika u neželjenim efektima mogla da utiče na zdravlje ljudi i na to da li mogu da se pridržavaju prepisane doze.

Niko ko ovo čita ne bi trebalo da prekine lečenje, napominju lekari, ali ukazuju da antidepresivi treba da budu usko prilagođeni potreba pojedinaca.

„Razlike među antidepresivima su velike i to je važno, ne samo za pojedinačne pacijente, već za veliki broj ljudi koji ih pije.

„Čak i male promene mogu da imaju veliki uticaj na celokupno stanovništvo", rekao je Oliver Haus.

• Lekovi za smirenje na Balkanu idu kao alva, često i bez recepta - šta kažu stručnjaci
• Darkova priča: Depresija kao tuga sa sto lica
• Da li smo svi poverovali u mit o depresiji

Da antidrepresivi utiču na fizičko zdravlje nije ništa novo.

Prvu rang listu o efektima ovih lekova uradili su londonski Kraljevski koledž i Univerzitet u Oksfordu.

Analizirali su 151 studiju o 30 lekova koji se često koriste kod depresije, a u istraživanju je učestvovalo više od 58.500 pacijenata.

Ne ispoljavaju se negativni efekti kod svih, ali rezultati objavljeni u medicinskom časopisu Lanset ukazali su na neke razlike.

Tako osmonedeljno uzimanje agomelatina dovodi do gubitka težine od 2,4 kilograma, dok pacijenti koji piju maprotilin mogu da se ugoje.

Fluvoksamin usporava rad srca, dok ga nortriptilin ubrzava, a razlika je u 21 otkucaju.

Krvni pritisak pacijenta koji uzima nortriptilin i onog kojem je prepisan doksepin razlikuje se u 11 mmHg.

„Jasno je da nema dva ista antidepresiva", kaže Atišan Arumuham sa londonskog Kraljevskog koledža.

Razlike mogu biti toliko velike da postaju klinički važne, između ostalog, mogu da povećaju rizik od srčanog ili moždanog udara.

To znači da će ljudi sa istom dijagnozom drugačije da reaguju na isti antidepresiv zbog drugih zdravstvenih stanja.

„Većina prethodnih studija je štura. Pacijente smo posmatrali osam nedelja i već u tom periodu smo videli velike promene u parametrima fizičkog zdravlja, za koje bismo mogli da tvrdimo da su klinički značajne", objasnio je doktor Tobi Pilindžćer u programu Tudej na BBC Radiju 4.

„Poslednje što želim je da ova priča uplaši ljude.

„Ovo istraživanje posmatram kao osnaživanje pojedinaca da preuzmu inicijativu i uključe se u zajedničko odlučivanje kada je reč o njihovom leku", dodao je.

• Holin, najbolji prijatelj našeg mozga
• Lekovi za mršavljenje: Upoređivanje najpoznatijih
• 'Pilule sa izmetom' kao izbacivači opasnih superbakterija iz ljudskog organizma

Koji antidepresiv je najbolji za mene?

U hipotetičkom scenariju, Sara (32), Džon (44) i Džejn (56) imaju istu dijagnozu depresije i preporučeni su im antidepresivi.

Ali svako od njih želi da izbegne različite neželjene nus pojave.

Sarin prioritet je da se ne ugoji, Džon već ima visok krvni pritisak, a Džejn povišen holesterol.

Doktor Pilindžer je analizirao primere za BBC i svakom od njih bi preporučio drugačiji lek.

Sara bi trebalo da pije antidepresiv koji ne dovodi do povećanja kilaže, poput agomelatina, sertralina ili venlafaksina, a da izbegava amitriptilin ili mirtazapin koji verovatnije povećavaju telesnu težinu, objašnjava Pilindžer.

Kada je reč o Džonu, doktor kaže da bi trebalo da izbegava lekove kao što su venlafaksin, amitriptilin ili nortriptilin koji povećavaju krvni pritisak.

Više bi mu odgovarali citalopram, escitalopram i paroksetin.

Pošto Džejn ima povišen holesterol, njoj bi, prema rečima Pilindžera više odgovarali citalopram ili escitalopram.

'Jeftiniji lekovi'

Reći da postoje dobri i loši antidepresivi je uprošćavanje stvari, kažu istraživači.

Amitriptilin povećava kilažu, ubrzava rad srca i krvni pritisak, ali i umanjuje bolove i pomaže kod nesanice.

Najčešče se prepisuje klasa antidepresiva SSRI, kao što su paroksetin, citalopram, escitalopram i sertralin.

Pokazalo se da oni uglavnom imaju manje neželjenih efekata.

Fluoksetin - SSRI, koji se još naziva i prozak - vezuje se za gubitak telesne mase i viši krvni pritisak

„Nemoguće je reći koliko od miliona ljudi kojima su prepisani antidepresivi treba da koristi drugi lek", ukazuje Andrea Čiprijani sa Univerziteta u Oksfordu.

Doktor napominje da postoji inicijativa za „generičkim, jeftinim lekovima", zbog čega se u Velikoj Britaniji 85 odsto recepata za antidepresive odnosilo na SIOZS citalopram, sertralin i fluoksetin.

Primena nalaza ovog izveštaja dramatično bi smanjila „tih 85 odsto", a da bi bilo „više ljudi bi posegnuli za boljim tretmanima".

Naučnici razvijaju i besplatan onlajn alat koji će pomoći lekarima i pacijentima da izaberu pravi lek.

To i bi dalje zahtevalo da se značajno promeni pristup unutar britanske Nacionalne zdravstvene službe (NHS).

Naučnici su analizirali efekte samo tokom osam nedelja od početka lečenja.

„Dodatni podaci" znače da se očekuje da će kratkoročne promene da „potraju", ali da ih dalje treba pravilno testirati.

Najnoviji nalazi su „vredni", kaže Prasad Ništala sa Univerziteta u Batu, koji nije učestvovao u istraživanju.

„U realnosti, kada pacijenti antidepresive često primaju mesecima ili godinama, količina rizika je sigurno veća, posebno među onima sa hroničnom depresijom", ukazao je.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Bizarni načini na koje hrana menja dejstvo lekova koje uzimamo
• Zašto i pored toliko apoteka kupujemo lekove na internetu i pijaci
• Paracetamol i autizam: Da li je bezbedno uzimati ga tokom trudnoće
• Magične pečurke leče depresiju - pokazuje studija
• Kako hormoni mogu da kontrolišu vaš um
• Kako sačuvati zdravo srce