Aleksandar Miladinović - novinar saradnik  [ BBC ]

23. 10. 2025. 07:36   >>  11:10

Samit Berlinskog procesa u Londonu: Kad migracije zasene evropske integracije Balkana

U danu kada su se lideri Zapadnog Balkana okupili u Londonu da razgovaraju o evropskoj budućnosti regiona, Velika Britanija je za ovaj deo sveta donela - paket sankcija.

U danu kada su se lideri Zapadnog Balkana okupili u Londonu da razgovaraju o evropskoj budućnosti regiona, Velika Britanija je za ovaj deo sveta donela - paket sankcija.

Vlada Kira Starmera uvela je mere poput zamrzavanja imovine i zabrane putovanja za pojedince i grupe koje pomažu migrantima da se ilegalno dočepaju obala britanskih ostrva.

„Postoji put kriminalaca koji preko Zapadnog Balkana dovode migrante u Veliku Britaniju i mi smo, zajedno sa evropskim partnerima, čvrsto opredeljeni da taj put zatvorimo", poručio je Starmer u pisanom saopštenju.

Ove reči balkanskim i evropskim liderima mogao je da saopšti i lično jer su se svi našli za stolom Berlinskog procesa.

Ovu inicijativu osnovala je 2014. godine nekadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel, sa ciljem povezivanja zemalja Zapadnog Balkana i njihove bolje pripreme za ulazak u Evropsku uniju.

Jedanaest godina kasnije, nijedna zemlja nije uspela da uđe u EU, pitanja ratova devedesetih, krvavog raspada Jugoslavije i odnosa zemalja koje su iz nje nastale i dalje nisu rešena, a teme i prioriteti na samitu ove godine umnogome su se promenile.

Dvorac isti, učesnici i obuća novi

Samit, koji nosi ime glavnog grada Nemačke gde je osnovan, ponovo je, posle 2018. godine, održan u dvorcu Lankaster, nadomak kraljevske Bakingemske palate.

Ali malo toga je ostalo isto.

Umesto Tereze Mej i Angele Merkel, nekadašnjih šefica britanske i nemačke vlade, goste su dočekali Kir Starmer i Fridrih Merc.

Na dugom spisku zvanica, hrvatski i albanski premijer su među retkima koji su bili na istom mestu pre šest godina.

Edi Rama je promenio važan detalj: umesto u belim patikama, o kojima se pričalo 2018, došao je u klasičnim crnim cipelama.

Takvo je bilo i balkansko diplomatsko popodne u Londonu - klasično.

Potrajalo je nešto više od dva sata, lideri su bez velikog entuzijazma i osmeha prolazili pored britanskih gardista sa karakterističnim šubarama, a medijima se na kraju nije obratio domaćin, šef britanske vlade.

Javnosti je umesto toga ponuđen spisak od 50 zaključaka učesnika samita, gde redosled tema samo nagoveštava prioritete razgovora.

Migracije: Visoki prioriteti, načelna rešenja

Već od devete tačke na spisku, migracije su navedene kao prva tema razgovora evropskih i balkanskih lidera.

Pitanje koje dominira britanskom unutrašnjom političkom scenom očekivano se našlo visoko na listi prioriteta domaćina samita, ali velikih vesti i rešenja nije bilo.

Načelni dogovor o zajedničkom radu na zaštiti granica i sprečavanju ilegalnog prebacivanja ljudi preko Balkana najviše je što je moglo da bude zapisano u završni dokument ovog skupa.

Ipak, nije se odmaklo mnogo dalje od toga.

BBC je u martu 2025. pisao da britanska vlada razmatra mogućnosti da ljude, čiji je zahtev za azilom u toj zemlji odbijen, šalje na Balkan, u svojevrsne povratne centre.

Đuro Macut, premijer Srbije, kaže da se u Londonu o takvim centrima nije konkretno razgovaralo.

„Postoji spremnost nekih zemalja ili nekih regiona da na takve inicijative više ili manje odgovore", odgovorio je Macut na pitanje BBC posle sastanka.

Gledajući na to pitanje kao na evropsko, Macut kaže da će vlada na čijem je čelu odgovor tek formulisati.

„Srbija će se odnositi prema tome kada budemo dobili kompletnu ponudu, kada dobijemo i ono što bi išlo uz to pitanje.

„Neke zemlje su želele da to bude pravljenje kompletne infrastrukture za ljude koji ne dobiju boravak u Velikoj Britaniji, ali o tome tek treba razgovarati."

Za Hristijana Mickovskog, premijera Severne Makedonije, dileme nema.

„Takav tip kampova kod nas nije predmet razgovora, ali nama treba podrška Velike Britanije, kao što i njima treba podrška Makedonije u zaštiti britanske granice nekoliko hiljada kilometara daleko.

„Mi bismo prihvatili britanske vojnike, eksperte, policijske oficire, da zajedno štitimo granicu i radimo zajedno", kaže Mickovski.

On migrantsku rutu opisuje rečima da „Makedonija brani Evropu od Evrope, jer ilegalni migranti na balkanskoj ruti u Makedoniju ulaze ili preko južne granice sa Grčkom ili preko istočne granice sa Bugarskom".

Iako su mediji spekulisali da bi plod londonskog sastanka mogao biti sporazum Britanije o saradnji u ovim pitanjima sa Kosovom, tako nešto zvanično nije potvrđeno.

Aljbin Kurti, premijer Kosova u tehničkom mandatu, imao je odvojeni sastanak i sa Ivet Kuper, britanskom šeficom diplomatije koja je donedavno bila ministarka unutrašnjih poslova.

Po završetu samita Berlinskog procesa, Kurti je na poziv novinara da odgovori na pitanja samo odmahnuo, signalizirajući da žuri i pokazujući na sat.

Slično je reagovao i albanski premijer Edi Rama.

Pisanim saopštenjem javnosti se obratio i domaćin narednog skupa.

Milojko Spajić, premijer Crne Gore, poručio je da je njegova zemlja spremna da 13. susret balkanskih i evropskih lidera održi u Podgorici 2026. godine.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Berlinski proces: Mnoštvo starih i jedna nova tema za balkanske i evropske lidere
• Evropski parlament o Srbiji: 'Dijagnoza jednog sistema' i 'najoštrija rezolucija do sada'
• Nova pravila za ulazak u EU: Kako da se prijavim
• Kako je Srbija razumela poruke Ursule fon der Lajen
• Da li Evropska unija menja stav prema Srbiji
• Zašto u Srbiji opada podrška Evropskoj uniji