Laura Biš (SWR)  [ DW ]

23. 10. 2025. 10:45

Mnogi Nemci veruju u teorije zavere

Prema istraživanju Univerziteta Hohenhajm iz Štutgarta, gotovo četvrtina građana misli da politikom Nemačke upravljaju „tajne sile“, dok petina veruje da masovni mediji „sistematski obmanjuju“ stanovništvo. Reč je o rezultatima takozvanog Monitora demokratije, ankete koja svake godine meri poverenje u institucije i odnos prema demokratiji.

Anketu je za potrebe istraživanja sproveo institut Forsa na uzorku od 4.057 građana tokom avgusta i septembra. Ispitanicima je predstavljeno 18 tvrdnji, od kojih su neke sadržale elemente teorija zavere. Njihov zadatak bio je da ocene u kojoj meri se s tim tvrdnjama slažu.

Svaki šesti građanin ima populistički pogled na svet

Rezultati pokazuju da 17 odsto ispitanih ima izražen populistički pogled na svet. Na istoku Nemačke taj udeo je znatno veći – 28 odsto, dok je na zapadu 15 odsto.

Najčešće iznete tvrdnje su:

„U Nemačkoj se ne sme reći ništa loše o strancima, a da te odmah ne proglase rasistom“ – slaže se 45 odsto ispitanih. „Nemačko društvo potkopava islam“ – 31 odsto saglasnih. „Postoje tajne organizacije koje imaju veliki uticaj na političke odluke“ – 27 odsto. „Političari su samo marionete sila koje stoje iza njih“ – 23 odsto.

Ipak, većina (65%) ne veruje da se u Nemačkoj ne sme reći svoje mišljenje, dok se 21 odsto slaže s tom tvrdnjom.

Više obrazovanje – manje populizma

Populistički pogledi češće su zastupljeni među muškarcima starosti od 45 do 59 godina (23%), a najmanje među ženama starijim od 60 godina (9%). Sa višim obrazovanjem opada i sklonost ka populizmu.

Prema autoru istraživanja, profesoru Franku Bretšnajderu, populisti se i dalje pozivaju na iste obrasce: veruju u jedinstvenu „volju naroda“ koju navodno potiskuju unutrašnje i spoljne sile. U prve ubrajaju političke elite i medije, a u spoljne – Evropsku uniju, globalizaciju i islam.

Najveće razlike u stavovima postoje između birača Zelenih i desničarske partije Alternativa za Nemačku (AfD): čak 84 odsto pristalica AfD-a slaže se s populističkim tezama, dok među Zelenima gotovo da ih i nema.

Sumnja u demokratiju i medije

Tri četvrtine ispitanih (75%) i dalje veruje da je Nemačka demokratska zemlja, dok 14 procenata misli da zemlja „sve više liči na diktaturu“. Na istoku to misli čak 24 odsto, a na zapadu 12 procenata.

Više od petine ispitanih smatra da „mediji i politika rade zajedno kako bi manipulisali javnim mišljenjem“. Sličan procenat misli da „mediji objavljuju samo ono što vlast odobri“ ili da „namerno izostavljaju važne teme“.

Osobe koje veruju u takve tvrdnje ređe prate tradicionalne medije poput novina, radija i televizije, a mnogo češće se informišu preko društvenih mreža – pre svega TikToka, Fejsbuka i Instagrama.

Političarima se sve manje veruje

Negativan odnos prema političarima sve je izraženiji. Više od polovine građana (53%) smatra da „političari sebi prisvajaju više prava nego obični ljudi“, a gotovo polovina (49%) misli da ih „političari ne slušaju i ne razumeju njihove probleme“.

Kako objašnjava profesor Bretšnajder, poslednjih godina se beleži pad poverenja u demokratiju:

„Između 2021. i 2025. zadovoljstvo funkcionisanjem demokratije na saveznom nivou palo je za 21 procentni poen.“

On ukazuje da to odražava duboko nezadovoljstvo radom nemačke vlade – i prethodne koalicije socijaldemokrata, Zelenih i liberala, kao i sadašnje vlade demohrišćana i socijaldemokrata.