Nemanja Mitrović - BBC novinar  [ BBC ]

10. 10. 2025. 11:19   >>  13:20

Beskućništvo u Srbiji: 'Živim od danas do sutra, pa šta bude'

Pomoć i podršku beskućnicima u hrani, garderobi, lekovima, higijenskim potrepštinama i prenoćištu pored države, nevladinih i humanitarnih organizacija pružaju i verske zajednice, samoorganizovani građanski kolektivi i pojedina preduzeća.

„Krov nad glavom.“

Tim rečima, kratko i jasno, Viktorija Jovanović iz Beograda, ukazuje na „najveći problem“ sa kojim se nosi decenijama, otkako po snegu, suncu i kiši živi na ulici.

Rođena je u glavnom gradu Nemačke - Berlinu, odrastala u Pančevu, da bi posle očeve smrti, sa 14 godina, počela da dolazi u srpsku prestonicu jer je „očuh bio problematičan i rizičan kad popije“.

„Morala sam da napustim kuću i od tada sam po Beogradu“, govori 45-godišnjakinja za BBC na srpskom, ispijajući čaj u kafiću pored njenog brata od strica Petra.

Njih dvoje zajedno žive u napuštenoj kući u beogradskom naselju Krnjača bez vode, struje i grejanja, ali kažu da ima ljudi koji su u „još goroj situaciji“.

Pored napuštenih objekata poput šupa, kuća, prikolica i baraka, beskućnici skrovište pronalaze i ispod mostova, nadvožnjaka, po parkovima i podrumima zgrada.

„Stanje se pogoršava“, navodi Igor Mitrović, direktor organizacije ADRA (Adventistički razvojni i humanitarni rad), u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

„To je život u strahu, teskobi, gladi, koji prebrzo kruni ljudske snage i nade“, dodaje.

Pomoć i podršku beskućnicima u vidu hrane, garderobe, lekova, higijenskih potepština i mesta za prenoćište pružaju pojedine državne i gradske ustanove, nevladine i humanitarne organizacije, kao i verske zajednice, samoorganizovani kolektivi i neka preduzeća.

Prihvatilišta za stara i nezbrinuta lica gde smeštaj mogu da potraže i ljudi u situaciji beskućništva postoje u 12 mesta u Srbiji, poput Beograda i Novog Sada.

Prema popisu stanovništva u Srbiji iz 2022, prikupljeni su podaci za ukupno 9.371 beskućnika, navode iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja za BBC na srpskom.

To je gotovo upola manje od 18.287 beskućnika iz popisa 2011.

Nešto je veći broj muškaraca nego žena, dok prema starosnoj kategoriji, najviše ih je između 60 i 64 godine.

„Reč je o višestruko ranjivim licima, a usled nedostatka informacija o ovoj grupi, otežani su i uslovi da se nađu na evidenciji centara za socijalni rad“, navode iz resornog ministarstva.

„To im dodatno onemogućava da ostvare konkretna prava, poput prava na narodnu kuhinju koja je najviše i namenjena ovoj korisničkoj grupi“, dodaju.

'To nam je neki izbor života'

„Da li mogu da zapalim“, pita me sramežljivo Viktorija, vadeći iz torbe cigaretu i upaljač, prebačenu preko jakne koju nije skinula.

Tako im, kaže, otprilike počinje svaki dan, uz cigaretu i kafu koju, „ako imaju“, piju kod kuće, ili u lokalu kod Bajlonijeve pijace u centru grada, gde puni i bateriju na telefonu.

„Imam ovu (eksternu) bateriju pa mogu više puta da napunim, a ponekad telefon zakačim na šteker trafike kod Vukovog spomenika, kad ne radi“, govori Viktorija.

Veći deo dana provedu u sakupljanju sekundarnih sirovina i druge robe po kontejnerima i kantama u centru, ali i u udaljenijim beogradskim naseljima.

„Jedan dan smo bili na Vidikovcu, prema Petlovom brdu, našli neke krpe da se presvučemo i obučemo, pa smo legli negde oko 11, 12 uveče.

„To nam je naš neki izbor života“, dodaje Viktorija.

Bačene predmete koje pronađu, od telefona do garderobe i patika, prodaju na beogradskim pijacama, najčešće Kaleniću, Bajlonijevoj i zemunskom buvljaku.

Zarada varira. Nekada je više stotina, a ponekad i nekoliko hiljada dinara, „ako je dobra roba“.

Viktorijin brat od strica Petar Jovanović, rođen je na istoku Srbije, u Žagubici, a odrastao na ulicama Požarevca, pošto je otišao od kuće posle smrti majke.

„Nisam u kontaktu sa ocem, ni sa bratom, ni sa kim - sam sam“, govori on za BBC na srpskom.

Nedavno se vratio u Beograd iz Petrovca na Mlavi gde je radio „cepajući drva u šumi“, ali su ga, kaže, tamo „iskorišćavali i uzimali mu pare“.

Ima sina i ćerku koji žive u Vojvodini i viđa ih retko ili nikako, dok je Viktorija majka sedmoro dece i baka devetoro unučadi.

„Najmlađa ćerka Nikolina ima devet godina, ali nisam htela da je vučem sa sobom, da se muči, pa je kod kume u Starčevu kod Pančeva.

„Kad idem da je vidim, kupim joj nešto i izigramo se“, dodaje Viktorija.

Šta je beskućništvo?

ADRA definiše beskućništvo kao „veoma složen oblik društvenog otuđenja, povezan sa siromaštvom i nedostatkom resursa i podrške pojedinca i zajednice“.

Uvek je posledica preživljenih trauma povezanih sa nizom veoma nepovoljnih okolnosti u kojima se pojedinac našao i više na njih nije imao odgovor, objašnjava Mitrović, direktor ove organizacije i članice Mreže za borbu protiv beskućništva.

U takvoj situaciji može se naći svako, dodaje.

„Među naših nekoliko hiljada korisnika, svaka peta je žena i mlada osoba, ima visokoobrazovanih, porodičnih i ljudi različitih životnih priča.“

Faktora rizika je, kaže, mnogo, a neki od njih su odrastanje u disfunkcionalnim porodicama ili bez nje, život u nasilju i narušenog mentalnog zdravlja, gubitak posla, kao i izbacivanje iz stana zbog nemogućnosti plaćanja zakupa ili kredita.

„Nesrećne stihije života, udružene s odsustvom podrške, i obreš se u beskućništvu jezivo lako.

„A što si duže u njemu, teže je izaći“, smatra Mitrović.

• Oni nemaju dom - „Mnogo je puteva do ulice"
• Život Roma na tri kilometra od centra Beograda: 'Nemaština, strepnja i prljavština'
• Bebe su gladne - otvorena prva javna kuhinja za najmlađe u bivšoj Jugoslaviji

Brojevi koji zvanično opadaju, a nezvanično rastu

Prema popisu 2022. prikupljeni su podaci o 252 primarna beskućnika u Srbiji pošto su popisani „samo oni koji su u periodu od 1. do 31. oktobra 2022. koristili usluge ustanova socijalne zaštite“.

To su ljudi koji žive na ulici, u parkovima i pod mostovima, bez krova nad glavom.

Broj sekundarnih beskućnika, ljudi koji žive u 4.691 evidentiranom objektu „nastanjenim iz nužde“, poput vagona, podruma, šatora, kartonskih i nehigijenska naselja, iznosi 9.119.

„Nešto je veći broj muških beskućnika – 4878, dok je žena nešto manje – 4493“, navode iz ministarstva.

Međutim, iz organizacije ADRA kažu da „sada svi podaci sa terena potvrđuju trend rasta“.

Broj beskućnika u Beogradu je „sada već izvesno između pet i 10.000“, dok podatke za ostatak Srbije prikupljaju, kaže direktor Mitrović.

Prema navodima Republičkog zavoda za statistiku, u Beogradu su popisom 2022. prikupljeni podaci za 4.116 beskućnika, gotovo polovina od ukupnog broja.

'Tresem se dok se ne zagrejem'

Viktorija je živela po raznim delovima Beograda, boravila po parkovima i često ostajala budna celu noć, tumarajući okolo.

Susreće se svakodnevno sa različitim vidovima nasilja i diskriminacije, ali je ipak najviše brine što „nema najosnovnije“ – vlastiti topli dom.

„Da zaključam vrata, okupam se i sredim, da legnem i imam gde da spremim ručak", priča Viktorija setno.

Neuslovnu kuću u kojoj trenutno živi sa bratom planira da napusti uskoro pošto plafon prokišnjava, a i „počeli su naglo da ih kradu“.

Nemaju krevete, spavaju na sunđerima, u hladnom, pokrivajući se ćebadima.

„Tresem se dok se ne zagrejem, pa posle nije problem“, objašnjava Viktorija.

Nedostatak dokumenata dodatna prepreka

Nevladine organizacije mahom su saglasne da stvarni broj beskućnika u Srbiji ne odgovara cifri iz popisa, dok iz Inicijative A11 smatraju da je „metodologija popisivanja“ tih ljudi „neadekvatna“ i da se „nije promenila“.

„Ne popisuju se direktno na mestima gde borave i žive, već ide preko institucija kojima su se ljudi u situaciji beskućništva obraćali za pomoć", rekao je Marko Vasiljević iz A11 za Novu ekonomiju.

A pošto mnogi od njih nisu tražili pomoć institucija dostupni „podaci o broju beskućnika su potcenjeni“, dodaje.

Da bi se ostvarila prava iz oblasti socijalne zaštite potrebno je imati ličnu kartu za koju je uslov prijava prebivališta.

Prema podacima organizacije ADRA 60 odsto beskućnika živi bez dokumenata i zdravstvenog osiguranja, među kojima je i Petar Jovanović.

Bez lične karte ne može da se prijavi na biro, da koristi socijalne usluge, poput narodne kuhinje i prihvatilišta, niti da ostvari pravo na minimalnu novčanu socijalnu pomoć.

Ministarstvo za rad je 2024. izdalo instrukciju kojim se ukazuje, između ostalog, da građanin može da prijavi prebivalište „na adresi centra za socijalni rad područja na kome se nalazi“.

„Međutim, najčešće se dešava da u policiji ne žele da prihvate ovu vrstu zahteva i šalju ih ponovo u socijalnu službu", rekao je Vasiljević iz A11.

Za razliku od brata, Viktorija je izvadila dokumenta zahvaljujući organizaciji ADRA, što joj je omogućilo da se prijavi na biro za zapošljavanje i za socijalnu pomoć.

'Od države ništa'

Dok sedi pored sestre i lagano ispija čaj, Petar vadi iz torbe lekove za prehladu koje je dobio od ADRA-e.

„A od države nema ništa“, kaže on.

Igor Mitrović smatra da su „najveći problem predstavnici države koji ne prepoznaju ili ne priznaju postojanje ovog problema“.

„Kad bi bilo volje, već sada bi se uradilo mnogo više na prevenciji i smanjenju beskućništva“, objašnjava.

Drugi „najveći i neposredni problem je nedostatak dovoljno kvalitetnih usluga“, poput „urgentnog i smeštaja na srednje staze, do oporavka“ beskućnika.

„Bez države nije moguće obezbeđivanje različitih vidova stambene podrške“, dodaje.

Do rešenja ili ublažavanja problema može doći tako što će „država priznati da on postoji, razumeti njegove korene i okupiti sve koji mogu da pomognu“, smatra Mitrović.

„Tada se načini plan prevencije i intervencije, iskoriste se najbolja iskustva iz sveta, prilagode se i taj plan se dosledno primenjuje, a dok čekamo državu da napravi plan, mora da se radi.“

Iz ministarstva za rad takođe kažu da je „neophodno razviti specifičan i sveobuhvatan plan koji će se baviti svim aspektima ovog problema“.

„Uključivanje svih relevantnih aktera i resursa ključno je za postizanje održivih rešenja - izrada nacionalne strategije za beskućništvo, povećanje dostupnosti pristupačnog stambenog prostora, obezbeđivanje socijalnih usluga socijalne zaštite.

„Kao i unapređenje saradnje sa organizacijama civilnog društva, kako bi se obezbedila dodatna podrška beskućnicima“, dodaju.

Na njihov predlov Vlada Srbije je početkom 2022. usvojila „Strategiju deinstitucionalizacije i razvoja usluga socijalne zaštite u zajednici 2022-2026. godine“, čiji je cilj „ostvarivanje prava na život u zajednici korisnika socijalne zaštite kroz procese deinstituonalizacije i socijalne inkluzije“.

U planu Ministarstva je, dodaju, usvajanje Predloga Strategije socijalne zaštite u Republici Srbiji za period od 2026. do 2031, kao i priprema Nacrta Zakona o socijalnoj zaštiti.

Njime bi, kažu, trebalo da se, između ostalog, omoguće bolje usluge u sistemu socijalne zaštite, uvođenja socijalne penzije za najugroženije starije ljude bez prihoda i povećanje iznosa novčane socijalne pomoći za staračka i samačka domaćinstva.

Hrana, smeštaj, higijena

• Po pitanju (privremenog) smeštaja, od institucionalne podrške delu beskućnika u Srbiji na raspolaganju su, između ostalih, prihvatilišta za stara i nezbrinuta lica u više od deset gradova.
• Kapacitet beogradskog, u Kumodraškoj ulici, čije je rušenje najavljeno u martu ove godine, iznosi 104 mesta.
• Crveni krst Beograd, u saradnji sa Sekretarijatom za socijalnu zaštitu 2018. je pokrenuo i uslugu Dnevnog centra za lica bez krova nad glavom tokom zimskih meseci.
• Krajem 2022. prvi put je otvoreno Privemeno prenoćište za beskućnike Crvenog krsta na adresi Milutina Ivkovića 2, na Autokomandi koje radi tokom zimskih meseci.
• Na istoj adresi je krajem 2024. otvoren privremeni dnevni centar za beskućnike gde je do zatvaranja krajem marta ove godine pomoć pružena 1563 puta za 93 različite osobe.
• U Novom Sadu postoji Svratište za beskućnike koje radi cele godine, dok u zimskim mesecima, tokom večeri funkcioniše Prenoćište za beskućnike.
• Crveni krst koordiniše rad 77 narodnih kuhinja u gradovima i opštinama u Srbiji sa više od 31.000 korisnika.
• Neki beskućnici posećuju i narodnu kuhinju Verskog dobrotvornog starateljstva koje deluje u okviru Srpske pravoslavne crkve, u centru Beograda, u Francuskoj ulici.
• Hranu u Beogradu deli i samoorganizovani i nezavisni kolektiv Solidarna kuhinja, dok je Kuhinja solidarnosti u identičnoj misiji u Novom Sadu.
• Mreža za borbu protiv beskućništva i ADRA pružaju pomoć i usluge „mobilnih tuširanja, zdravstvenih usluga, podele humanitarnih paketa, psihosocijalne podrške“, kao i „neke vrste stambene podrške kako bi se ljudi stabilizovali i krenuli dalje“.

'Uvek imam neku nadu'

Podrškom timova stručnih radnika i volontera, „godišnje oko 2.000 ljudi sačuva život, popravi zdravlje, povrati dostojanstvo, dobije nadu i dokumenta, ostvari prava na socijalnu pomoć, zaposli se, pronađe stan i stabilizuje se“, kaže Mitrović iz ADRA-e.

„Nisu problem preopterećeni državni socijalni radnici već oni koji donose najvažnije odluke.“

I pored toga, kaže, u prvih devet meseci ove godine oko 50 lica je pronašlo trajna rešenja u ustanovama - ili su se zaposlili, iznajmili stanove, i relativno se stabilizovali.

Petar Jovanović ne gubi nadu i veruje da će biti bolje.

„Uvek imamo neku maštu, pa kako nam bog da."

Veru da će jednog dana biti bolje ima i njegova sestra Viktorija - ali kada, ne zna.

„Uvek imam neku nadu.

„Mada nekad se ne nadam ničemu, živim život od danas do sutra, pa šta bude biće", zaključuje.

Korisni telefoni institucija i humanitarniih organizacija

• Info centar pri Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja dostupan je od 7:30 do 15:30, a sektor socijalne zaštite se može dobiti na broj telefona: 011/303-86-61
• Prihvatilište za stara i nezbrinuta lica u Beogradu: 011/24-62-778
• Prihvatilište za odrasla i starija lica u Novom Sadu: 021/895-760, 063/11-323-03 i Svratište za beskućnike: 021/444-936,
• Broj telefona humanitarne organizacije ADRA za beskućništvo i donacije glasi: 060/80-80-561
• Inicijativa za ekonomska i socijalna prava A11 dostupna je korisnicima radnim danima od 11 do 13 sati na telefone: 011/3225-172, 011/3232-030 i 060/17-72-454
• Samoorganizovani i nezavisni kolektiv Solidarna kuhinja koja deli hranu beskućnicima u Beogradu određenim danima se može dobiti na telefon: 063/14-55-930

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Ko pomaže gladnima u Srbiji tokom epidemije korona virusa
• „Možda ću ovde i da umrem“: Umesto privremeno, odrasli i stari bez doma godinama u prihvatilištu
• „Postojim, ali nigde ne piše da sam rođena" - život bez dokumenata u Srbiji