[ BBC ]

09. 10. 2025. 14:47   >>  17:00

Mađarski pisac Laslo Krasnahorkai dobio Nobelovu nagradu za književnost

On je 122. drugi dobitnik prestižne nagrade.

Mađarski pisac Laslo Krasnahorkai dobio je Nobelovu nagradu za književnost za 2025. godinu.

Nagrada je dodeljena „za njegovo ubedljivo i pronicljivo delo, koje, usred apokaliptičnog terora, potvrđuje moć umetnosti", saopštio je Nobelov komitet.

Prisustvo apsurda i grotesknih preterivanja u delima Lasla Krasnohorkaija deo je centralnoevropske tradicije, čiji su predstavnici Franc Kafka i Tomas Bernhard.

U odluci Nobelovog komiteta navedena je i njegova sposobnost da piše mirnijim i svedenijim tonom, po uzoru na pisce s Istoka.

Krasnohorkai je rođen 1954. u malom gradu Đula na jugoistoku Mađarske u blizini rumunske granice. Seosko okruženje poslužilo je kao pozornica za likove njegovog prvog romana Satantango, koji je postao knjževna senzacija po objavljivanju 1985. u Mađarskoj.

Reditelj Bela Tar je 1994. snimio sedmočasovni film na osnovu ovog dela.

Godine 2015, Krasnohorkai je dobio Međunarodnu Bukerovu nagradu za književnost.

Pored Satantanga, u Srbiji su objavljeni prevodi knjiga Ide svet i Melanholija otpora.

On je 122. dobitnik ove nagrade koja se dodeljuje od 1901. godine, a uz Imrea Kertesa (2002), Krasnohorkai je drugi mađarski pisac koji je dobio Nobelovu nagradu.

Istorijat Nobelove nagrade za književnost

Nobelovu nagradu za književnost dodeljuje Švedska akademija.

U donošenju odluke, Švedska akademija je vezana ne samo opštim okvirom statuta Nobelove fondacije (delo podneto za nagradu mora da donese maksimalnu korist celom čovečanstvu), već i Nobelovom konkretnom napomenom da književno delo mora da pruži ovu korist u „idealističkom pravcu".

Oba kriterijuma su prilično nejasna, posebno drugi, koji je izazvao značajne kontroverze.

Šta je tačno Nobel podrazumevao pod idealizmom?

Praćenje evolucije kako Švedska akademija tumači Nobelov testament je veoma teško, jer povelja fondacije zahteva da se sva dokumentacija i prepiska čuvaju kao poverljivi 50 godina.

Savremeno tumačenje testamenta, međutim, drži se stanovišta da pod idealizmom Nobel nije podrazumevao idealistički pokret u književnosti, već idealno izvođenje, jezik i stil dela koji ga čine izuzetnim.

Od 1901. godine, Nobelova nagrada za književnost dodeljena je 117 puta, 121 književniku ili književnici.

Među laureatima, 18 su bile žene.

Najmlađi dobitnik Nobelove nagrade za književnost bio je Radjard Kipling, koji ju je dobio 1907. u 41. godini.

Najstarija je bila Doris Lesing, koja je osvojila nagradu 2007. u 87. godini.

Nagrada nije dodeljena sedam puta: 1914., 1918., 1935., 1940., 1941., 1942. i 1943. godine.

Dvojica književnika su odbili nagradu.

Boris Pasternak je prvobitno prihvatio nagradu 1958. godine, ali ju je kasnije odbio pod pritiskom sovjetskih vlasti, a Žan-Pol Sartr je odbio nagradu 1964. godine, jer je dosledno odbijao sve zvanične nagrade.

Pogledajte video: Put stare knjige do novog čitaoca

Dobitnici poslednjih 20-ak godina

• 2024: Han Kang (Južna Koreja)
• 2023: Jon Fose (Norveška)
• 2022: Ani Ernok (Francuska)
• 2021: Abdulrazak Gurna (Tanzanija)
• 2020: Luiz Gluk (SAD)
• 2019: Peter Handke (Austrija)
• 2018: Olga Tokarčuk (Poljska)
• 2017: Kazuo Išiguro (UK)
• 2016: Bob Dilan (SAD)
• 2015: Svetlana Aleksijevič (Belorusija)
• 2014: Patrik Modijano (Francuska)
• 2013: Alis Manro (Kanada)
• 2012: Mo Jan (Kina)
• 2011: Tomas Transtromer (Švedska)
• 2010: Mario Vargas Ljosa (Peru)
• 2009: Herta Miler (Nemačka)
• 2008: Žan-Mari Le Klezio (Francuska)
• 2007: Doris Lesing (UK)
• 2006: Orhan Pamuk (Turska)

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Prva Južnokorejka dobitnica Nobelove nagrade za književnost
• Kakav je uticaj čitanja na mentalno zdravlje
• Knjižare, neodoljive Meke koje ne gube čar
• Biblioterapija: „Čitajući knjigu čitamo sami sebe"
• Pobeđuje li dečija književnost u trci sa novim tehnologijama
• Kako je jedan nemački grad promenio način na koji čitamo