Džejms Galager - BBC, nauka i zdravlje  [ BBC ]

01. 10. 2025. 09:59   >>  11:35

DNK iz ljudske kože oplođena da pravi embrione

Američki naučnici ukazuju da je reč o velikom pomaku u reproduktivnom istraživanju.

Američki naučnici su prvi put napravili ljudske embrione ranog stadijuma „uređivanjem" DNK uzetom iz ćelije kože ljudi, a zatim su je oplodili spermom.

Ova tehnika mogla bi da pobedi neplodnost usled starosti ili bolesti, korišćenjem bilo koje ćelije u telu kao početne tačke za nastanak života.

To bi čak moglo da omogući istopolnim parovima da imaju genetski srodno dete.

Metod zahteva popriličnu preradu koja bi mogla da potraje čitavu deceniju pre nego što klinika za plodnost uopšte uzme u razmatranje njegovo korišćenje.

Stručnjaci kažu da je ovo impresivan pomak, ali da mora da dođe do otvorene javne o tome šta tačno ovo naučno dostignuće omogućuje.

Razmnožavanje je nekada bila jednostavna priča o muškarčevoj spermi koja se susreće sa ženskom jajnom ćelijom.

One se spajaju da bi napravile embrion i devet meseci kasnije rodi se beba.

Sada naučnici menjaju pravila.

Ovaj najnoviji eksperiment započinje ljudskom kožom.

Prema tehnici istraživačkog tima sa Oregonskog univerziteta za zdravlje i nauku, izvadi se jezgro u kojem je kopija čitavog genetskog koda potrebnog za izgradnju tela iz ćelije kože.

On se potom smesti u jajnu ćeliju davaoca kojoj su izbrisana njena genetska uputstva.

Tehnika poput ove korišćena je samo jednom - da se napravi ovca Doli, prvi klonirani sisar na svetu, rođena 1996. godine.

Međutim, jajna ćelija nije spremna da bude oplođena spermom jer već sadrži pun komplet hromozoma.

Vi nasleđujete 23 ova DNK paketa od svakog roditelja da biste ih imali ukupno 46, koje jajna ćelija već poseduje.

Sledeći stadijum je ubediti jajnu ćeliju da odbaci polovinu vlastitih hromozoma u procesu koji su istraživači nazvali „mitomejoza" (reč je spoj mitoze i mejoze, dva načina ćelijske deobe).

Studija, objavljena u naučnom časopisu Nejčer komjunikejšns, prikazala je da su napravljene 82 funkcionalne jajne ćelije.

Bile su oplođene spermom, a neke su stigle čak do ranih stadijuma razvoja embriona.

Nijedan nije razvijen posle šestodnevnog stadijuma.

„Postigli smo nešto za šta se verovalo da je nemoguće“, kaže Šukrat Mitalipov, direktor centra za embrionsku ćelijsku i gensku terapiju na Oregonskom univerzitetu za zdravlje i nauku.

Ova tehnika je daleko od usavršene, jer jajna ćelija bira nasumično koje hromozome će odbaciti.

Mora da završi sa po jednim od svakog od 23 tipa da bi se sprečile bolesti, ali na kraju završi sa po dva od jednog i nijednim od nekog drugog.

Postoji loša stopa uspeha (oko devet odsto), a hromozomi promašuju važan proces kad preraspoređuju vlastiti DNK, koji se zove „rekombinacija“.

„Moramo da ga usavršimo.

„Mislim da će budućnost ići u tom pravcu, zato što je sve više i više pacijenata koji ne mogu da imaju decu", rekao mi je Mitalipov, svetski cenjeni pionir u ovom polju.

Ova tehnologija je deo sve šireg polja čiji je cilj da napravi spermu i jajnu ćeliju izvan tela, poznatog kao in vitro gametogeneza.

Pristup je još na nivou naučnog otkrića umesto kliničke upotrebe, ali je vizija da se pomogne parovima koji ne mogu da iskoriste IVF (vantelesnu oplodnju) zato što nemaju upotrebljivu spermu ili jajnu ćeliju.

On može da pomogne starijim ženama koje više nemaju funkcionalne jajne ćelije, muškarcima koji ne proizvode dovoljno sperme ili ljudima koje je lečenje od raka ostavilo neplodnim.

Ovo polje takođe menja pravila roditeljstva.

Opisana tehnika ne mora da koristi ćelije kože žene, tako da to otvara vrata za istopolne parove da imaju decu genetski srodnu s oboje.

Koža jednog muškaraca može da se iskoristi za pravljenje jajne ćelije, a da se sperma njegovog muškog partnera iskoristi da se ona oplodi.

„Pored toga što će pružiti nadu milionima ljudi koji su neplodni zbog odsustva jajne ćelije ili sperme, ovaj metod će omogućiti istopolnim parovima da imaju decu genetski srodnu s oba partnera", kaže Paula Amato sa Oregonskog univerziteta za zdravlje i nauku.

Pogledajte video: Kako postati davalac i nekome spasiti život

Gradnja poverenja javnosti

Ovo naučno dostignuće je „važno i impresivno", ukazao je Rodžer Starmi, profesor reproduktivne medicine sa Univerziteta u Halu.

„Ovakvo istraživanje potvrđuje važnost nastavljanja otvorenog javnog dijaloga o novim pomacima u reproduktivnom istraživanju.

„Pomaci poput ovog ukazuju na potrebu za čvrstim upravljanjem, kako bismo osigurali da postoji poziv na odgovornost i gradnja poverenja javnosti", dodao je.

Mogućnost da se generišu nove jajne ćelije „veliki je napredak", rekao je Ričard Anderson, zamenik direktora Centra za reproduktivno zdravlje na Univerzitetu u Edinburgu.

„Biće veoma važnih pitanja u vezi sa bezbednošću svega, ali ova studija je korak u pružanju pomoći mnogim ženama da imaju vlastitu genetsku decu", dodao je.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Otpočeo kontroverzni projekat za izradu veštačkog DNK čoveka
• Kako DNK test može da promeni nečiji život
• Bebe začete genetskim materijalom troje ljudi rođene bez naslednih bolesti
• Može li sačuvana krv iz pupčane vrpce pomoći u lečenju određenih naslednih bolesti
• Kako DNK drevnih bakterija i virusa može da koristi današnjoj medicini
• „Uređivanjem“ DNK do uklanjanja genetskih defekata