Dalija Ventura - BBC Njuz Mundo  [ BBC ]

20. 09. 2025. 09:37   >>  12:58

Zašto krompir ne bi postojao bez paradajza

Milionima godina pre nego što su ljudi koračali Zemljom, priča o krompiru već je bila zapisana. Njegovo stvaranje kroz hibridizaciju nije bila puka srećna slučajnost, već delo prirode vođeno skrivenom logikom evolucije.

Pre oko devet miliona godina, na mestu koje će se kasnije zvati Južna Amerika, dok su se Andi još izdizali, vegetacija je bila divlja, a ljudi nisu postojali – i dve biljke su živele jedna kraj druge.

„Tačnije, dve populacije biljaka“, kaže doktorka Sandra Knap, botaničarka iz Prirodnjačkog muzeja u Londonu.

„One su bile preci onoga što danas znamo kao paradajz (Solanum lycopersicum) i grupe biljaka koje znamo kao Solanum etuberosum, čije se tri aktuelne vrste mogu naći u Čileu i na Ostrvima Huan Fernandez“, dodaje ona.

Kao što ste mogli da primetite na osnovu njihovih imena, one su bile u srodstvu i međusobno su se ukrštale.

„Bila je to preraspodela gena koja je stvorila nešto sasvim novo“, kaže doktorka Knap, što joj je „omogućilo da se razvija u hladnim i suvim staništima Anda.“

Eksperti to nazivaju međuvrsnom hibridizacijom, a ona se dešava često, ponekad sa nesrećnim rezultatima.

Mazga je, na primer, rođena iz intimnog odnosa između ženke konja i mužjaka magarca.

Iako uspešan hibrid, cenjen još od drevnih vremena, ona ne može sama da se razmnožava.

U carstvu biljaka, kaže doktorka Knap, ukrštanja između vrsta dešavaju se često – toliko često da na taj način dobijamo naše baštenske biljke.

To može da se desi prirodnim putem ili putem ljudske intervencije i tako nastaju biljke koje su mešavina oba roditelja.

„Ponekad su sterilne, tako da se ne razviju u novu populaciju“, kaže ona.

Ali kad je kombinacija okolnosti idealna, rezultat sjedinjavanja može da nadmaši sva očekivanja.

Upravo se to ovde i dogodilo.

Iz tog slučajnog susreta pre više miliona godina između dve vrste porodice Solanaceae, rođen je krompir.

• Da li je bezbedno jesti proklijali krompir, crni i beli luk
• Šta treba, a šta ne treba da radite kad podgrevate hranu
• Kako jedemo hranu ušima

„Fascinantno je da nešto tako svakodnevno i nama toliko važno kao što je krompir ima tako drevno i jedinstveno poreklo“, kaže doktorka Knap.

„Paradajz je majka, a etuberosum je otac“, objavio je Sanven Huang, profesor Kineske akademije poljoprivrednih nauka koji je predvodio međunarodnu studiju objavljenu u časopisu Sel u julu.

Rešavanje dugovečne misterije

Startna pozicija bila je nešto već poznato.

Iako kad ga vidite na pijaci, paradajz – čvrst i skrobni – ne liči previše na paradajz – crven i sočan – „oni su veoma, veoma slični“, primećuje doktorka Knap, koja je takođe učestvovala u ovom istraživanju.

Prema ovoj naučnici, lišće i cvetovi su im veoma slični, a plod biljke krompira čak izgleda kao mali zeleni paradajz.

„Mimo onoga što možemo da vidimo, mi već dugo znamo da su krompir, paradajz i etuberosum u veoma bliskom srodstvu“, kaže ona.

„Ono što nismo znali bilo je ko je bliži krompiru, zato što su nam različiti geni pričali različite priče.“

Naučnici su proveli decenije pokušavajući da razreše enigmu porekla popularne krtole, ali su nailazili na poteškoće: genetika krompira bila je neobična.

Iako većina živih vrsta u koje spadaju i ljudi imaju dve kopije hromozoma u svakoj ćeliji, krompir ih ima četiri.

Da bi razrešio ovaj paradoks, tim je analizirao više od 120 genoma (kompletan set gena i genetskog materijala prisutnog u ćeliji) desetina različitih vrsta među kojima i krompira, paradajza i etuberosuma.

Genomi krompira koje su oni sekvencirali bili su otprilike ravnomerno podeljeni između paradajza i etuberosuma.

Predak „nije bio jedan ili drugi; bila su oba“, ističe doktorka Knap.

Tako su istraživači otkrili ovu ljubavnu vezu iz podnožja južnoameričkih planina od pre više miliona godina.

Bila je to uspešna zajednica „zato što je proizvela genetske kombinacije koje su omogućile ovoj novoj lozi da cveta na novostvorenim staništima na velikim nadmorskim visinama u Andima“, objašnjava doktorka Knap.

To je bilo uglavnom zahvaljujući činjenici da je, iako biljka krompira iznad površine zemlje veoma liči na svoje roditelje, postojalo nešto skriveno što nije posedovao nijedan od njih: krtole.

Imati krtole je kao da imate kutiju za ručak u svako doba: one pohranjuju energiju, koja pomaže da se preživi zima, suša ili bilo koji drugi nepovoljni uslovi uzgoja.

• Nestašica luka na Filipinima, košta kao „suvo zlato"
• Kako odabrati pravi hleb, a koji treba izbegavati
• Jedite pasulj i živite duže: tajna dugovečnosti na grčkom ostrvcu

'Genetska lutrija'

Naučnici su takođe otkrili nešto fascinantno: biljka koja je iznedrila krtole učinila je to osvojivši genetsku lutriju.

Ispostavlja se da je svaki od njenih predaka imao gen ključan za nastanak krtola.

Nijedan nije bio dovoljan sam za sebe, ali u kombinaciji, oni su pokrenuli proces koji je transformisao podzemne stabljike u ukusan krompir.

Kineski tim sa kojim je doktorka Knap sarađivala čak je uspeo to i da dokaže.

„Uradili su mnogo veoma elegantnih eksperimenata, ugasili su ove gene da bi potvrdili njihovu hipotezu“, kaže ona, „a bez njih, krtole se nisu formirale“.

Hibridizacija koja je stvorila krompir bila je više od srećnog slučaja – ona je stvorila novi organ.

A taj organ, krompir, predstavlja evolucioni podvig.

Samo njegovo postojanje omogućilo je biljki da se razmnožava bez potrebe za semenjem ili oprašivačima.

Uspela je da se adaptira na najrazličitije nadmorske visine i vremenske uslove, što je dovelo do eksplozije raznovrsnosti.

Čak i danas, „ima više od 100 divljih vrsta koje se mogu naći samo na američkom kontinentu, od jugozapadnih Sjedinjenih Američkih Država, do Čilea i Brazila“, kaže doktorka Knap.

Ranjivosti

Međutim, ova sposobnost aseksualnog razmnožavanja takođe je naškodila krompiru.

„Da biste ih uzgojili, vi sadite male komade krompira, što znači da ako imate polje sa samo jednom varijantom, oni su praktično klonovi“, objašnjava doktorka Knap.

Kad ste genetski uniformni, to znači da nijedna biljka krompira neće moći da se odbrani od novih bolesti, na primer.

I to nas dovodi do razloga zašto su naučnici uopšte sproveli ovo istraživanje.

Prema doktorki Knap, kineski tim želi da stvori krompire koji mogu da se reprodukuju iz semena i da se genetski modifikuju.

Oni se nadaju da uvođenje gena iz divljih vrsta može da stvori varijante koje bolje trpe ekološke izazove.

„Drugi evolucioni biolozi koji su učestvovali u ovoj studiji i ja smo, zauzvrat, želeli da pronađemo ko su najbliži rođaci krompira i zašto su toliko raznovrsni“, kaže ona.

„I zato smo pristupili istraživanju iz veoma različitih perspektiva i mogli da postavimo pitanja iz svake od tih naših perspektiva, zbog čega je bilo veoma zabavno učestvovati u ovoj studiji i raditi na njoj.“

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk