Kamila Veras Mota - BBC Njuz Brazil  [ BBC ]

15. 09. 2025. 12:10   >>  13:03

Ko je izumeo avion? Zavisi koga pitate

BBC je pitao brojne stručnjake iz različitih zemalja ko je izumeo prvi avion i došao do iznenađujućih odgovora.

Moglo bi da zvuči kao veoma prosto pitanje: Ko je izumeo avion?

Međutim, nije.

Ono je zapravo predmet vekovne kontroverze.

Veliki broj Amerikanaca smatra da su mehaničari za bicikle i samouki inženjeri Orvil i Vilbur Rajt očevi avijacije koji su uspeli da izvedu prvi neprekidni let 1903. godine.

Mnogi Brazilci, s druge strane, veruju da ta titula pripada Albertu Santosu Dumonu, nasledniku bogate porodice proizvođača kafe koji je izveo prvi let potvrđen od Međunarodne aeronautičke federacije u Parizu 1906. godine.

Ko je, dakle, u pravu?

Santos Dumon: Prvi javni let

Početkom 20. veka, desetine pronalazača pokušavalo je da napravi mašinu na motor koja bi mogla da ostvari dugosanjanu želju čoveka da leti.

Mnogi od njih su se sjatili u Pariz, koji je u to vreme bio dobar inkubator razvoja funkcionalne letelice.

Grad je imao dobre škole inženjerstva i kapital za finansiranje istraživanja na poljima kao što su metalurgija, mehanika, fizika i hemija.

„Zavladao je osećaj da je samo pitanje vremena", kaže Žan-Pjer Blej, francuski istoričar i profesor.

U ono vreme su avijatičarski entuzijasti sastavili spisak uslova onoga što bi se smatralo prvim letom u istoriji, a u šta je spadalo uzletanje bez pomoći (što će reći, bez katapultiranja bilo koje vrste) i neprekidni let koji je posmatran i zabeležen.

Dana 12. novembra 1906. godine, Santos Dumon je ispunio sve kriterijume leteći 220 metara iznad mase u Parizu u avionu koji je nazvao 14-bis.

Naredne godine je ovaj brazilski avijatičar obelodanio novi model, Demozel, koji je bio prva ultra-laka, masovno proizvedena letelica na svetu.

Predstavljanje dokaza

Braća Rajt su tek 1908. godine počeli da tvrde da su prvi leteli godinama ranije.

Francuzi su bili zatečeni.

Zbog stalne korespondencije između letačkih klubova u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropi, oni su znali da je u toku trka za utvrđivanje ko je prvi leteo avionom koji se podigao sa zemlje na neprekinut period vremena, ali su prošle godine otkako su Evropljani poslednji put čuli za braću Rajt.

Braća su tvrdila da su čekala da patenti budu odobreni i da su se plašili da će njihove ideje biti ukradene.

Ali činjenica je da je samo petoro ljudi zabeleženo da je gledalo kako se njihov Flajer digao u vazduh 17. decembra 1903. godine u Kiti Hoku u Severnoj Karolini.

Među oskudnim dokazima ove epizode su jedan telegram, nekoliko fotografija i Orvilov dnevnik.

Naučnici poput Enrikea Lins de Barosa, bivšeg direktora brazilskog Muzeja astronomije i srodnih nauka, tvrde da je Orvil sam napisao u vlastitom dnevniku da je vetar duvao brzinom od 40 kilometara na sat – što je brzina koja je bila dovoljna da podigne avion bez pomoći motora.

Pristalice braće Rajt se ne slažu s tim, naravno, a takođe tvrde da su poboljšane verzije Flajera bile izrađene između 1904. i 1905. godine, pre nego što je 14-bis uzleteo pariskim nebom.

„Tog jutra [17. decembar 1903. godine] prvi put su braća Rajt leteli dovoljno dobro da su bili ubeđeni u srcu i duši da su rešili problem", kaže istoričar Tom Krauč, kustos-emeritus Smitsonijanovog Nacionalnog vazduhoplovnog i svemirskog muzeja i autor nekoliko knjiga o braći Rajt.

„Još uvek su morali da se bave finim podešavanjem, ali su napravili avion i on je leteo", ističe on.

To silno fino podešavanje, međutim, izgleda da je rađeno u tajnosti, sve do 1908. godine, kad su poveli kampanju da budu priznati kao prvi letači.

Braća Rajt su pošli na evropsku turneju i izveli više od 200 demonstracionih letova u zemljama kao što su Francuska i Italija, uspevši da prelete čak 124 kilometra u jednom komadu.

„Pripadnik evropske kraljevske porodice tražio je da sedi pored Vilbura u avionu. To se smatralo za veliku čast", kaže profesor Blej.

I tad su ljudi poput francuskog avijatičarskog pionira Ferdinanda Ferbera prihvatili tvrdnju braće Rajt da su oni bili prvi, tvrdeći da avion kojim može da se upravlja nije mogao da nastane preko noći.

Katapult

Poboljšani Flajer avioni izloženi u Evropi, međutim, nisu imali točkove i bio im je potreban katapult za lansiranje.

To je postala krupna tačka sporenja.

Kritičari kažu da avionski motor nije bio dovoljno snažan i da je mašina letela samo zahvaljujući katapultu, dok su drugi tvrdili da je katapult bio korišćen samo zato što su braća želela da budu u prilici da uzlete sa bilo koje vrste terena.

Ali evo obrta u priči: Santos Dumon i braća Rajt nisu bili jedini koji su tvrdili da su letački pioniri.

Gustav Vajskopf je bio Nemac koji je živeo u SAD i navodno je leteo 1901. godine.

Novozelanđanin Ričard Pirs navodno je upravljao avionom u martu 1903. godine.

A postoje neki dokazi da su Džon Gudmen i njegovo čitavo domaćinstvo leteli u prvom letu sa posadom na svetu – mada on nije bio pokretan motorom – na obodima južnoafričkog grada Hovika još ranije – 1871. godine.

Štaviše, spomenik putničkom glajderu može da se nađe i dan-danas.

Zbog ovoga, neki eksperti za avijaciju tvrde da je čitava rasprava o tome ko je izumeo avion zapravo uzaludna.

„Nije postojao iznenadni pronalazak, jednog dana se samo neko probudio, nacrtao skicu i rekao: 'Oh, ovo je avion koji će funkcionisati!'", tvrdi Pol Džekson, koji je 25 godina bio glavni i odgovorni urednik Jane's All the World's Aircraft.

„Bio je to grupni napor desetine ljudi, možda čak stotine njih, ljudi koji su svi radili zajedno", dodaje on.

Nauka dužnog priznavanja

Džekson veruje da pioniri avijacije kao što su Santos Dumon, Vajskopf i mnogi drugi zaslužuju više priznanja nego što ga dobijaju.

„Ali i dalje ljudi sa poznatim imenima i najbolje plaćenim advokatima na kraju dobiju zasluge", tvrdi ovaj britanski specijalista za avijaciju.

„Najtužnije je što ako pogledate većinu pronalazaka iz 19. i 20. veka, oni su obično pripisani pogrešnim ljudima", kaže on.

On kao primer navodi škotskog naučnika Aleksandra Grahama Bela, kome je pripisan pronalazak telefona, mada se to danas osporava.

Štaviše, 2002. godine je američki Kongres priznao da, iako je on patentirao uređaj, zapravo ga je izumeo osiromašeni Italijan Antonio Meuči koji je delio radionicu sa Belom.

Marša Kamings je rođaka američkog pionira avijacije Glena Hamonda Kertisa, koga su tužila braća Rajt – počev od 1909. godine – za navodnu povredu patenta.

Danas Kamings radi na blogu koji ispituje verziju događaja braće Rajt.

Kamings kaže kako veruje da su braća Rajt namerno radili na tome da izbrišu ljude kao što je Kertis iz istorije.

Amanda Rajt Lejn, koja je Orvilova i Vilburova pra-nećaka i radi na očuvanju njihove zaostavštine, odbacuje tu ideju: „Znajući kakva je osoba bio, ne verujem da bi Orvil [Vilbur je umro 1912. godine] namerno proganjao bilo koga."

„Ali on bi branio ono što su on i Vilbur uradili i istinu o tome šta su uradili", dodaje ona.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Kako je Srbin iz Rumunije pre dva veka maštao da preleti Dunav
• Let po margini istorije: Kako su se žene sa Balkana vinule nebu pod oblake
• Ivan Sarić - „Nikola Tesla srpskog vazduhoplovstva"