Aleksej Kalmikov - BBC ruski servis  [ BBC ]

01. 09. 2025. 07:29   >>  09:29

Kineski samit o bezbednosti: Da li je ova nedelja novi početak za antiamerički savez

Da li bi događaji u Kini ove nedelje mogli da označe početak moćnog antizapadnog bloka i direktan izazov Vašingtonu?

Mesec dana je veoma dug period u svetskoj politici.

Vladimir Putin je ponovo u Kini, ali sada je sve drugačije.

Prvi put od invazije na Ukrajinu, ruski predsednik posećuje glavnog saveznika ne kao vazal kineskog predsednika Sija Đinpinga, sateranog u ćošak zapadnim sankcijama, već kao svetski lider koji razgovara na ravnoj nozi sa predsednikom Sjedinjenih Američkih Država - vodeće svetske ekonomske i vojne sile i glavnog kineskog rivala.

Ova poseta Kini biće trijumf za Putina posle njegovog povratka sa Aljaske, gde je Tramp ceremonijalno dočekao ruskog predsednika na američkom tlu, a Putin uspeo da ga ubedi da odustane od zahteva da ne bombarduje Ukrajinu i da odustane od pretnji novim sankcijama Rusiji.

A u Kini, Putin će imati posebnu svitu za doček - više od desetine regionalnih lidera sastaće se u kineskom gradu Tjanđinu za dvodnevni samit Šangajske organizacije za saradnju (SCO).

Deo te grupe biće i severnokorejski lider Kim Džong Un, kome nije strana glasna, antizapadnjačka retorika, i indijski premijer Narendra Modi, čiji je odnos sa Pekingom i Vašingtonom nešto složeniji.

Ali to je samo početak.

U Pekingu će 3. septembra mnogi lideri prisustvovati paradi povodom obeležavanja 80. godišnjice od okončanja Dugog svetskog rata i proslavi „pobede kineskog naroda u Ratu otpora japanskoj agresiji i pobede u Svetskom antifašističkom ratu".

Da li, dakle, događaji u Kini ove nedelje najavljuju jačanje svetskog antiameričkog saveza?

I da li se rusko-indijsko-kineski (RIK) blok, moćna grupa koja želi da udari protivtežu zapadnoj dominaciji u svetskoj politici, ali koja je bila uspavana poslednjih pet godina, ponovo budi u vreme kada se zagrevaju trgovinski ratovi sa američkim predsednikom Donaldom Trampom?

• Šta je BRIKS o kome se priča i u Srbiji
• Zemlje BRIKS-a, novi svetski poredak i senka nad Rusijom zbog optužbi za ratne zločine
• Koji su ciljevi BRIKS-a

Tramp ne može da natera Putina i Sija da se posvađaju

Putinova neobično dugačka poseta Kini trebalo bi da pokaže Zapadu da je „bezgranično prijateljstvo" Rusije i Kine samo sve jače i da su pokušaji Amerike da unese raskol između njih osuđeni na propast, veruju neki stručnjaci.

Čak i ako Tramp preda Ukrajinu Putinu i ukine joj sankcije, Rusija neće okrenuti leđa Kini, kažu oni.

Analitičari ukazuju na to kako je tadašnji američki državni sekretar Henri Kisindžer, pod američkim predsednikom Ričardom Niksonom, uspeo da izvuče Kinu iz sfere sovjetskog uticaja sedamdesetih.

Ali tadašnji odnosi između Pekinga i Moskve već su bili napeti.

Stvari su danas drugačije.

„Pojačavši trgovinski pritisak na Kinu, Trampova administracija samo učvršćuje rusko-kinesku osovinu.

„Pokušaji da se oslabe veze između ove dve zemlje i da se izvede 'obrnuti Kisindžer' nisu doneli opipljive rezultate", kaže Pjer Andro, stručnjak za kinesko-ruske odnose iz Instituta za politiku azijskog društva, koji je služio kao francuski diplomata u Rusiji, Tadžikistanu i Moldaviji.

„Ako je američka strategija da unese raskol između Moskve i Pekinga okončanjem rata u Ukrajini i ukidanjem nekih sankcija protiv Rusije, onda Vašington potcenjuje dubinu i složenost ovog partnerstva", piše neimenovani stručnjak za rusko-kineske odnose u članku za Centar za analizu evropske politike.

Kina je postala glavni kupac ruskih energetskih resursa i glavni snabdevač Rusije automobilima i drugom robom posle odlaska zapadnih kompanija.

Ali agresija protiv Ukrajine takođe je učvrstila ideološke veze rusko-kineskog prijateljstva.

„Obe zemlje se protive zapadnom liberalizmu i dovode u pitanje američku 'hegemoniju'.

„Obe su nuklearne sile i stalne članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Njihovi strateški interesi se preklapaju", objašnjava Andro.

„Ekonomski gledano, one se nadopunjuju. Rusija je sila sirovina, Kina je industrijska i tehnološka sila", piše on.

Ali on veruje da su tu ključni srdačni lični odnosi između njihovih lidera.

• Vojna parada u Kini: Dolaze Putin, Kim Džong Un...
• Si Đinping pokazuje da želi da bude u Putinovoj blizini, ali ne previše

Putin i Si imaju mnogo toga zajedničkog.

Istih su godina (72), obojica su odrasli pod komunizmom sovjetskog doba, i na vlasti su već dugo vremena.

Obojica su izgradila autoritarne vertikale moći i deluju kao da ne tolerišu pobunu.

Neposredno pred invaziju na Ukrajinu 2022. godine, Putin je potpisao saopštenje sa Sijem o „prijateljstvu bez granica i saradnji u kojoj neće biti zona bez pristupa".

Si naziva Putina „dragim prijateljem".

Susreo se sa njim više nego sa bilo kojim drugim svetskim liderom, više od 40 puta.

Ali ova poseta je ipak posebna.

Kina takođe ima koristi od držanja Putina na „kratkoj uzici" i sprečavanja da se ponovo okrene Zapadu, ali Kina isto tako ne želi ni da Rusija postane jača, kaže Patriša Kim, ekspertkinja za kinesku spoljnu politiku i odnose Amerike i Kine na Institutu Brukings u Vašingtonu.

„Idealni ishod za Peking je Rusija dovoljno snažna da se suprotstavi Zapadu, ali opet dovoljno slaba da ostane u kineskoj orbiti", kaže Kim.

„Rusija je koristan partner za Kinu. Ona pomaže Siju da održi stabilnosti i kod kuće, i u čitavom regionu Centralne Azije", objašnjava Andro.

„Ona pomaže Pekingu da mobiliše podršku sa Globalnog juga i da promoviše alternativu zapadnom modelu svetskog poretka."

• Dogovor o carinama 'potpuni reset' u odnosima Amerike i Kine, kaže Tramp
• O „specijalnim partnerima" i „čeličnom prijateljstvu": Zašto je Kini važna Srbija
• Kim Džong Un je saveznik Kine, ali je postao „drug iz pakla“

Na scenu stupa Modi

Indija, treći član trijumvirata RIK, imala je buran odnos i sa Pekingom i sa Vašingtonom, i zato može potencijalno da sruši svaku nadu o oživljavanju bloka.

To što su se Si i Modi sreli na obodima SCO-a u Tjanđinu, obeleživši Modijevo prvo pojavljivanje u Kini posle sedam godina, od ogromnog je značaja.

Dve zemlje jedva da su razgovarale posle pograničnih čarki iz 2020. godine između njih u Dolini Galvan.

Ali tmurni ekonomski oblaci na indijskom horizontu promenili su realnost na terenu.

Tramp je uveo visoke carine na indijsku robu kao kaznu za to što Delhi uporno kupuje rusku naftu, naizgled prisilivši bivše protivnike da se zbliže.

Si je poručio Modiju da Kina i Indija treba da budu partneri, a ne rivali, dok je Modi rekao da sada među njima vlada „atmosfera mira i stabilnosti".

Obe zemlje su ne samo najmnogoljudnije, već su i jedne od najvećih ekonomskih sila na svetu.

Modi je najavio da će se letovi između Indije i Kine - suspendovani od graničnog spora pre više od pet godina - nastaviti, ne navevši tačan vremenski raspored.

Si je rekao da je „obema stranama potrebno da pristupe i rešavaju naš odnos sa strateške visine i iz dugoročne perspektive“ i da je „pravi izbor za obe strane da budu prijatelji".

Šta ovo znači za budućnost saveza?

Analitičari kažu da ako velika RIK trojka efektivno oživi, za šta su i Rusija i Kina rekle da žele da se desi, sa nekim od najvećih ekonomskih sila na svetu kao njenim članicama, to bi moglo da predstavlja protivtežu uticaju Vašingtona, zajedno sa drugim savezima kao što je BRIKS (nastao 2006. godine između Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južnoafričke Republike).

Međutim, makar Indija mora da izvede vrlo delikatnu tačku hoda po žici, uprkos ekonomskim realnostima Trampovih carina.

Ona takođe mora da se pomiri sa nekim od istaknutih problema sa poverenjem u Kinu.

Eksperti kažu da Indija žarko želi da zadrži nezavisnu spoljnu politiku.

Uspomene na smrtonosne granične sukobe sa Kinom još su sveže.

A Indija se brine zbog bliskih odnosa Kine sa njenim starim neprijateljem Pakistanom.

A, onda, čitave decenije delikatne diplomatije koja je približila Indiju Americi morale bi da se sruše i možda od njih i da se u potpunosti odustane.

To bi mogla da bude previsoka cena za zemlju koja treba u potpunosti da prepusti vlastitu sudbinu u ruke saveza protiv Vašingtona.

Ono što može da se vidi ove nedelje je, međutim, teško ignorisati.

Putin i Kim će biti među 26 drugih šefova država od kojih se očekuje da prisustvuju vojnoj paradi u Pekingu, zajedno sa iranskim predsednikom Masudom Pezeškijanom.

Na ovom brižljivo organizovanom događaju moći će da se vide desetine hiljada vojnika kako marširaju u formaciji preko istorijskog trga Tjenanmen, sa trupama iz 45 takozvanih ešalona kineske vojske, baš kao i ratnim veteranima.

„Prvi put u istoriji, lideri Kine, Rusije, Irana i Severne Koreje okupiće se na jednom mestu - na vojnoj paradi u Pekingu 3. septembra.

„Hoće li ovo okupljanje biti prvi samit 'osovine autokratija'?", pita se Nil Tomas, stručnjak za Kinu iz Instituta za politiku azijskog društva.

Malo je verovatno da će ova unija dugo potrajati, kaže on, zato što njeni učesnici imaju različite ciljeve i ne veruju jedni drugima.

„Ali prisustvo Putina, Pezeškijana i Kima ističe ulogu Kine kao vodeće svetske autokratske sile“, zaključuje on.

I zato su događaji ove nedelje u Kini možda moćni pokazatelj ne nužno uloge saveza kao što su SCO, RIC i BRIKS u protivteži Vašingtonu, već više učvršćivanja položaja Kine kao centra bilo kakvog sličnog saveza u doglednoj budućnosti.

Dodatno izveštavanje: BBC Svetski servis

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Pet pitanja o kineskoj privredi
• Kako je kineska inicijativa Pojas i put vredna više biliona dolara promenila svet
• Šta je Srbiji donela inicijativa Pojas i put, a šta novi sporazumi sa Kinom
• Šta je kineska zajednička budućnost na koju se Srbija obavezala
• Skupo plaćena greška - Zapad je Kini otvorio vrata svetske trgovine
• Jak evropski odgovor Kini - plan EU vredan 300 milijardi evra