Džordžina Ranard - BBC nauka  [ BBC ]

21. 08. 2025. 14:28   >>  19:48

Superhrana za pčele: Nova nada za opstanak najvažnijih oprašivača

Medonosne pčele su ključne za oprašivanje useva, a nova hrana mogla bi ih zaštititi od rastućih pretnji.

Naučnici su razvili revolucionarnu „superhranu" za medonosne pčele, koja bi mogla da zaštiti ove važne oprašivače od klimatskih promena i gubitka prirodnog staništa.

Tokom testiranja, pčelinje zajednice koje su dobijale ovaj dodatak imale su i do 15 puta više mladih pčela koje su preživele i razvile se do odraslog stadijuma.

Medonosne pčele igraju ključnu ulogu u proizvodnji hrane, učestvujući u oprašivanju čak 70 odsto najvažnijih useva na svetu.

„Ovo tehnološko dostignuće obezbeđuje sve hranljive materije koje su pčelama potrebne za preživljavanje, što znači da ih možemo hraniti čak i kada nema dovoljno polena", izjavila je profesorka Džeraldin Rajt sa univerziteta Oksford za BBC.

„Zaista je reč o ogromnom uspehu", napominje ona.

Medonosne pčele širom sveta suočavaju se sa ozbiljnim padom brojnosti zbog nedostatka hranljivih materija, virusnih bolesti, klimatskih promena i drugih faktora.

U Sjedinjenim Američkim Državama, godišnji gubici pčelinjih zajednica u poslednjoj deceniji kreću se između 40 i 50 odsto, a stručnjaci upozoravaju da bi ti brojevi mogli da se pogoršaju.

• Šta je izazvalo pomor pčela u Srbiji
• Možete li da zamislite svet bez insekata
• Kako su bumbari naučili da rešavaju slagalicu

Ni pčelari u Velikoj Britaniji nisu pošteđeni.

Nik Mensikov, predsednik Udruženja pčelara Kardifa i južnog Velsa rekao je za BBC da je prošle zime izgubio čak 75 odsto košnica, što je trend koji se beleži širom ove oblasti.

„Iako su košnice bile pune hrane, pčele su jednostavno nestajale.

„Većina je preživela januar i februar, a onda su samo iščezle“, kaže Mensikov.

Medonosne pčele se hrane polenom i nektarom iz cveća, koji imaju esencijalne hranljive materije potrebe za njihov razvoj, poput lipida poznatih kao steroli.

U košnicama proizvode med, koji im služi kao izvor hrane tokom zime, kada cveće više ne daje polen.

Kada pčelari izvade med radi prodaje ili kada u prirodi nema dovoljno polena, što je sve češće, pčelama se daje dopunska hrana.

Međutim, ta hrana se obično sastoji iz proteinskog brašna, šećera i vode i nema ključne hranljive sastojke koji su pčelama neophodni.

To je, objašnjavaju naučnici, kao da ljudi pokušavaju da prežive na ishrani bez ugljenih hidrata, aminokiselina ili drugih vitalnih nutrijenata.

Jedna od najvećih prepreka bila je proizvodnja sterola - supstance koju je izuzetno teško veštački sintetisati.

Ipak, profesorka Rajt već 15 godina predvodi tim naučnika koji je ustanovio šta pčelama tačno treba i kako sterole inženjerski proizvesti.

U laboratoriji u Oksfordu, doktorka nauka Dženifer Čenels pokazuje male, providne kutije sa medonosnim pčelama smeštenim u inkubator.

Ona ih hrani različitim vrstama hrane koje je sama napravila.

Zanimlivo je da za pripremu koristi kuhinjsku opremu kakva se može naći u svakom domu, a rezultati su sjajni - beli valjci hrane koji podsećaju na smesu za kolače.

„Sastojke mešamo u masu nalik testu - različiti proteini, masti, određene količine ugljenih hidrata, kao i mikronutrijenti koje su pčelama potrebne", objašnjava Čenels.

„Cilj je da otkrijemo šta im se najviše dopada i šta im najviše koristi", dodaje.

Valjke hrane ubacuje u inkubatore, a pčele pažljivo grickaju smešu.

Upravo u ovoj laboratoriji, tim profesorke Džeraldin Rajt je postigao značajan uspeh: pomoću genskog inženjeringa, uspeli su da stvore kvasac koji proizvodi svih šest sterola potrebnih za razvoj pčela.

„To je veliko otkriće", kaže profesorka Rajt.

Kada je njena studentkinja uspela da inženjeringom podstakne kvasac da proizvodi sterole, poslala joj je sliku hromatograma - dijagrama koji prikazuje strukturu supstance.

„I dan danas ga imam zalepljenog na zidu kancelarije", dodaje sa osmehom.

Pogledajte video: Dobro došli u 'samački' hotel za pčele u Beogradu

Pčele su dobijale superhranu u laboratoriji tri meseca.

Rezultati su pokazali da zajednice koje su dobijale tu hranu imaju 15 puta više beba pčela koje su dostigle zrelo doba.

„Kada pčele dobiju adekvatnu hranu, trebalo bi da budu zdravije i otpornije na bolesti", objašava Rajt.

Ovakva hrana je bila posebno korisna tokom leta kao što je ovo, kada izgleda da su cvetnice prestale da cvetaju ranije nego inače, dodaju.

„Veoma je važno u godinama kada leto dođe rano, a pčele nemaju dovoljno polena i nektara, da prežive zimu", kaže Rajt.

Profesorka objašnjava da što su pčele duže bez polena, to su pod većim nutritivnim stresom, što znači da pčelari tokom zime gube veći broj pčela.

Sada su potrebna opsežnija testiranja kako bi se procenili dugoročni efekti ove ishrane, ali se očekuje da bi ovaj dodatak mogao biti dostupan pčelarima i poljoprivrednicima u naredne dve godine.

Studiju su predvodili naučnici sa Oksforda, u saradnji sa Kraljevskim botaničkim vrtom Kju, univerzitetom u Grinviču i Tehničkim univerzitetom Danske.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Priroda (Nature).

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Šta je lažni med i kako se Srbija bori protiv falsifikata
• Koristite med protiv kašlja, kaže nauka
• Zašto ljudi mrze ose, a vole pčele
• Kako izgleda život u „samačkom” hotelu za pčele
• Da li je med dobar za zdravlje
• Pčelinje zlato: Zašto je med superhrana insekata