Veštačka inteligencija pronašla antibiotike za gonoreju i MRSA superbakterije

Dva nova potencijalna leka su osmišljena pomoću veštačke inteligencije za uništavanje bakterija otpornih na lekove, u velikoj studiji Masačusetskog tehnološkog instituta.

Veštačka inteligencija je osmislila dva nova potencijalna antibiotika koja bi mogli da stanu na put infekciji izazvanoj MRSA bakterijom i gonoreji otpornoj na lekove, otkrili su naučnici.

Lekove je atom po atom projektovala veštačka inteligencija, te uništavala superbakterije u laboratoriji i kroz testove na životinjama.

Dva jedinjenja i dalje zahtevaju godine usavršavanja i kliničkih ispitivanja pre nego što bi mogla biti prepisana.

Ali tim Masačusetskog tehnološkog instituta (MIT) koji stoji iza ovoga kaže da bi veštačka inteligencija mogla da započne „drugo zlatno doba" u otkrivanju antibiotika.

Antibiotici ubijaju bakterije, ali infekcije koje se odupiru lečenju sada uzrokuju više od milion smrtnih slučajeva godišnje.

Prekomerna upotreba antibiotika pomogla je bakterijama da evoluiraju kako bi izbegle dejstvo lekova, dok decenijama nedostaju novi antibiotici.

Istraživači su ranije koristili veštačku inteligenciju kako bi pretražili hiljade poznatih hemikalija u pokušaju da identifikuju koji imaju potencijal da postanu novi antibiotici.

Sada je tim sa Masačusetskog tehnološkog instituta otišao korak dalje koristeći generativnu veštačku inteligenciju za pronalaženje antibiotika, pre svega za seksualno prenosivu infekciju gonoreju i za potencijalno smrtonosnu MRSA (meticilin rezistentni stafilokokus aureus) bakteriju.

Njihova studija, objavljena u časopisu Cell (Ćelija), ispitala je 36 miliona jedinjenja, podrazumevajući i ona koja ili ne postoje ili još nisu otkrivena.

Naučnici su trenirali veštačku inteligenciju dajući joj hemijsku strukturu poznatih jedinjenja, zajedno sa podacima o tome da li ona usporavaju rast različitih vrsta bakterija.

Veštačka inteligencija zatim uči kako na bakterije utiču različite molekularne strukture, izgrađene od atoma kao što su ugljenik, kiseonik, vodonik i azot.

Zatim su isprobana dva pristupa za dizajniranje novih antibiotika pomoću veštačke inteligencije.

Prvi je identifikovao obećavajuću polaznu osnovu pretraživanjem biblioteke miliona hemijskih fragmenata, veličine od osam do 19 atoma, i gradio odatle.

Drugi je dao veštačkoj inteligenciji slobodnu volju od samog početka.

Proces pronalaženja je takođe eliminisao sve što je izgledalo previše slično trenutnim antibioticima, kao i da se filtrira sve što bi bilo otrovno za ljude.

Naučnici su koristili veštačku inteligenciju da bi stvorili antibiotike za gonoreju i MRSA, vrstu bakterije koja inače živi na koži, ali može izazvati ozbiljnu infekciju ako se nađe u telu.

Naposletku su usledili testovi na bakterijama u laboratoriji i na zaraženim miševima, što je rezultiralo pronalaskom dva nova potencijalna leka.

profesor — Profesor Džejms Kolins jedan je od istraživača

„Uzbuđeni smo jer pokazujemo da se generativna veštačka inteligencija može koristiti za dizajniranje potpuno novih antibiotika", kaže Džejms Kolins, profesor sa MIT-a, za BBC.

„Veštačka inteligencija nam može omogućiti da jeftino i brzo osmislimo molekule i na taj način proširimo naš arsenal i zaista nam da prednost u borbi našeg uma protiv gena superbakterija."

Međutim, još nisu spremni za klinička ispitivanja i lekovi će zahtevati usavršavanje.

Procenjuje se da će biti potrebno još godinu do dve, pre nego što bi mogao da počne dug proces testiranja na ljudima.

Doktor Endru Edvards, iz Flemingove inicijative i Imperijal koledža u Londonu, rekao je da je rad „veoma značajan" sa „ogromnim potencijalom jer demonstrira novi pristup identifikaciji novih antibiotika".

„Iako veštačka inteligencija obećava da će dramatično poboljšati otkrivanje i razvoj lekova, i dalje moramo da uradimo težak posao po pitanju testiranje bezbednosti i efikasnosti", dodao je.

To može da bude dug i skup proces bez garancije da će eksperimentalni lekovi na kraju biti prepisani pacijentima.

Postoje i oni koji pozivaju na šire poboljšanje otkrivanja lekova pomoću veštačke inteligencije.

Profesor Kolins kaže da su „nam potrebni bolji modeli“ koji idu korak dalje od toga koliko dobro lekovi funkcionišu u laboratoriji do onih koji su bolji pokazatelj njihove efikasnosti u telu.

Takođe se postavlja pitanje koliko se izazovna otkrića veštačke inteligencije mogu proizvoditi.

Od 80 najboljih tretmana za gonoreju osmišljenih u teoriji, samo dva su sintetizovana za proizvodnju lekova.

Profesor Kris Douson sa Univerziteta u Voriku rekao je da je studija „odlična“ i da je pokazala da je veštačka inteligencija „značajan korak napred kao alat za otkrivanje antibiotika kako bi se ublažila pojava rezistentnosti“.

Međutim, objašnjava on, postoji i ekonomski problem koji utiče na infekcije otporne na lekove - „kako se prave lekovi koji nemaju komercijalnu vrednost?“.

Ako bi se izumeo novi antibiotik, idealno bi bilo da ga koristite što je manje moguće kako bi se sačuvala njegova efikasnost, što bi otežalo bilo kome da ostvari profit.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Подешавaња

Умањи / Увећај

Изаберите тему

Veštačka inteligencija pronašla antibiotike za gonoreju i MRSA superbakterije

Пратите нас на

Најновије

Најчитаније